Дипломски рад

српски

Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

Јована Младеновић

2022

Весна Ристић Вакањац

Весна Ристић Вакањац, Душан Поломчић, Драгољуб Бајић

Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва овог дела Србије се врши на рачун подземних вода формираних у оквиру алувијалних наслага Велике Мораве. Поред индустрије, развијена је пољопривредна производња а у приобалном делу ове реке врши се и интензивна експлоатација шљунка и песка која је у делу око Љубичевског моста узроковала продубљење корита у износу од чак 4 метра. Ово је за последицу имало снижење апсолутних кота нивоа ове реке у профилу Љубичевски мост. Како су подземне воде у хидрауличкој вези са Великом Моравом, као последица изнетог се јавило и снижење нивоа у бунарима. Ово је резултирало и променом квалитета подземних вода у овом делу, прецизније речено, због обарања нивоа подземних вода дошло је до смањења резерви подземних вода у овом делу а самим том до повећања концентрације нитрата, које су током 90-тих година прешле границу МДК. Ово је резултирало искључивањем из рада више изворишта као што су Кључ и Меминац. У раду ће бити дат приказ анализе низова водостаја реке и нивоа подземних вода осмотреним у профилу Љубичевски мост, затим Жагубички мост и Багрдан.

хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

68

Затворени приступ

0. All rights reserved

.pdf