Претрага

Упит dcterms_subject_txt:рудна жица 43

155 items

  • Cementacija bušotine – problem gubitka cementne kaše na naftnom polju XY

    Nemanja Bobić (2023)
    Prilikom izrade novih bušotina na naftnom polju XY javio se problem tokom cementacije eksploatacione kolone zaštitnih cevi jer je uočeno da dolazi do gubitka cementne kaše. Usled gubitka, cementacija nije mogla biti urađena po planu, već su vršene remontne cementacije, čime se povećava vreme potrebno za izradu bušotine kao i njeni troškovi. Pre izrade novih bušotina rađen je projekat kako bi se prevazišao ovaj problem. Zamisao je bila primeniti olakšanu cementnu kašu i time sprečiti da hidrostatički stub cementa ...
    cementacija, cementna kaša, eksploataciona kolona, bušotina, gustina, troškovi

  • Побољшање рада дубинске пумпе на клипним шипкама модификацијом потисног вентила

    Страхиња Симовић (2022)
    Већ дуги период током историје производње нафте, дубинске пумпе на клипним шипкама су први и у многим случајевима једини избор када су у питању механичке методе експлоатације. Правилан одабир сваког појединачног елемента система омогућава оптимизацију која са собом повлачи бенефите у виду повећавања ефикасности и смањења трошкова. Тренутно примењени систем дубинских пумпи на клипним шипкама на лежишту „Т“ обезбеђује стабилну производњу и реализацију годишњих планова производње без већих проблема. У овом раду је приказан начин оптимизације система за механичку ...
    дубинска пумпа, оптимизација, прорачун опреме, потисни вентил

  • Анализа производње и ремонтних радова на бушотинама

    Ивана Луковић (2023)
    Нафтна индустрија игра кључну улогу у глобалном енергетском систему, па је ефикасност и поузданост њених операција од суштинског значаја. Овај рад се темељи се на анализи производње и процеса ремонта на бушотинама у овој индустрији, с посебним нагласком на оптимизацију и унапређење оперативних перформанси у сектору Upstream. У уводу рада пружа се дубље разумевање нафтне индустрије, истражују се најновије технологије и технике машинског учења, а затим се поставља питање о важности анализе постојећих података као основе за унапређење ресурса и ...
    Анализа производње, Нафтна индустрија, Програмски језик Пајтон, Машинско учење, Ремонт бушотина

  • Gravitacijska koncentracija ceruzitne rude rudnika Olovo BiH-krupne klase

    Luka Opačić (2023)
    Zavšni rad na temu „Gravitacijska koncentracija ceruzitne rude rudnika Olovo BiH - krupne klase” čine opšti i specijalni deo. U opštem delu rada dat je uvod, geografske odlike grada i opštine Olovo,geološka građa područja rudnika, osnovne odlike rudnog tela, kao što su mineralni sastav rude, kao i istorijski podaci o početku rada rudnika Olovo. Opisane su i opšte karakteristike gravitacijske koncentracije, kao i opšte o mašinama taložnicama. Takođe, dat je opis procesa pripreme mineralnih sirovina koji obuhvata drobljenje sa šemom ...
    ceruzit, gravitacijska koncentracije, krupne klase

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Појава НИМБИ синдрома међу становништвом Лознице и околине услед планираних рударских активности

    Сара Арсенић (2024)
    Рад обрађује историјски развој нимбизма, његову анализу, природе и димензије, и његово превазилажење. Анализа се фокусира на планиране рударске активности у околини Лознице и њихов утицај на ставове локалног као и околног становништва и стручне јавности укључујући резултате испитивања јавног мњења кроз анкету. Анкета садржи тринаест питања и рађена је за три групе: становници Београда и околине, Лозница и оклоина и стручна јавност. Такође се и разматра како се различити политички и еколошки фактори манифестују у овом контексту, као ...
    нимби синдром, пројекат „Јадар“, отварање рудника, анкетирање јавног мњења
    ... {\enWmMuHo 43% P JecaM MHuMcaM B J\e/n1MMuHO Cnuka 27: IIpaka3 pe3aynrara Ha nirame „Vla na cre yno3HaTut ca rinnaHHpaHHM py)lapCKHM aKTHBHOCTHMA y JIOHHHH Janpa?“ IIwrape „Jla m cre yno3HaTH ca IUHIaHHpaHHM py}apcKHM KaTHBHOCTHMa?“ HaM jc yKan3ano Ja je mHpa JaBHOCT JIČJIHMHUHO ymo3HaTa (43% Hc ...
    ... pe3aymrara Ha murampe „Jla m cMarpare ma OH OTBapaĐe py}iHHKa HaHCJIO IHTeCTy ;KHBOTHOJ Cpe/UHHH y BaIHITOJ OKOJIHHH } a aaaanaaaaanake, 48 Cmaka 43: IIpaka3 pe3yrrrara Ha murate „. Jla a cMarpare a Og py/iHak y nozmanu Jajnpa Ouo onacHHjH OJI JIpyrHx py}iHHKa? a aanaoaaaaaaaaa a aaaeaaaatatet 49 ...
    ... p MyuikM Cnuka 19: IIoz (IIpaka3 y riponeHTHMa HCHHTaHOF MyHIKOT H 5KCHCKOT IIOJI4.) 32 ro np MH e [onWMHe cTapocTM 63 58 53 48 43 38 33 28 23 1 2 3 4 5 6 7 8 9101112131415161718192021222324252627282930 Bpoj McnMTaHMKa Cnuka 20: Tonmane crapocru (IHHđpuka3 romHa crapocru ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... |_44 | o | 25 | oog| ci | 43 | i27021| BEG mm---m@--maa@ cH 44 | 128/21 5.3-5.6_| NU| 27 | 2v | .0 | 45 | 2921 8285 |Nu| 44 | ss –-mmlml | 46 | 13021 | Bti4 | 19000 |__{| ı | ı| | 2| _ _|zss| ___| 47 134/21 | BIp-15 |_o.o-a55 |___J 16 48 | a |___{6a} 48 | 132/24 43 | ee| 2 || 49 | 134/21 Bt-17 ...
    ... 4 25 31 39 1 26.8 12.4 GM 4.0E-05 94 | 195/21 19.0-20.0 .| 50 43 26.8 15.3 29 18 11 1.245_|__CL 4.6E-06 95 | 196/21 Bt-10 4.0-7.0. 12 56 32 26.9 19.5 3.60_|__45 24 21 1.214 [-]] 16.2_| 18.7 | 5.0 9 7.2E-06 96 | 197/21 8.0-15.5 4 43 53 26.7. 12.5 GW 5.6E-01 |_3.4E-01 97 | 198/21 16.2-16.5 | NU ...
    ... 344328 34 CI 3.15 5.7 22.1 | 44 | 19 | 38.4 | 62.33766 20 0.36397 8 CI 3.17 3.6 26.1 | 41 | 21 | 44.1 | 78.89088 20 0.36397 8 CI 3.7 3.4 14.8 | 43 | 20 | 40.6 | 68.35017 20 0.36397 29 CI 3.37 1.2 23.4 | 37 | 20 | 39.9 | 66.38935 21 0.383864 7 CI 3.53 2.6 20.3 | 41 | 22 | 45.5 | 83.48624 21 0 ...

  • Aнализа и димензионисање примарне и секундарне гасне дистрибутивне мреже ,,Студија случаја Прибој"

    Никола Котлаја (2024)
    У овом раду је приказано идејно решење пројекта гасификације градског насеља, општине Прибој на основу података прикупљених у претходном периоду , од надлежних лица која су са тим упозната и података из сектора широке потрошње које су биле јавно доступни.
    Прибој, природни гас, дистрибуција
    ... ___610.0| 79 5942 |_ 2.05| 11501.50| 529.4| 43 520.8| 559.0| 79 543.2) |E} MRS1 0.82| 1413.65 11501.50| 520.4| 43 520.8| 559.0| 79 543.2) u Kotlarnica 0.13) 181.9| | 181.82| 724| 35 655| ___355.6| 791 3398 5 Toplana [7%] 808.0B| | 9906.03| | 4919| 43 4833| _55%0| 79 - 5432 6 0.24) [ 9097.95| 471 ...
    ... 56| 12300.06| 547.6 45 538.5| 610.0| 7.9| 594.2| 11501.50| 5294| 43 520.8| 559.0| — 7.9 543.2| } 1413.65| | 11501.50| 5294| 43 520.8| 559.0| -79 543.2| 0.13| 181.82| 181.82 724| 35 65.5| 355.6| _7.9 339.8| 808.08 9906.03) 491.9 43 483.3| 559.0| 7.9| 543.2| [ __gogp.ss| 4714| 41 463.2 508.0| 79 ...
    ... 'vička Banja 43 0j 'Valjevo 2782 192 45 'Veliko Gradište 2708 185 44 Vladimirci 2612 175 41 Vlasina 4044 257 3,3 Vranje 2674 182 4,5 Vrbas 2847 188 3,8 Vreoci 2619 184 4,8 Vrnjačka Banja 2784 194 47 Vršac 2560 180 4,8 Gornji Milanovac 3076 208 42 Dimitrovgrad 2826 19 43 Divčibare 3841 ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... aaaaaaaaaaaaaa a eanaaaaaaeaaaaaaeeaeaagaakataoa 43 DA:NB:6v:\i BIVARAAAAAAAARAAAARRARORRRAWRRARARAARRARAARARRRARRARARARARRRRRRRRRRRRARRRORRRRRRRRRRRRRRARARRAWRRRRRRRAROAR 43 4.10. Kablovski uređaj ... aaaaaeaaaaeaaeaeaaaaaaaeaaaaeeaaaagaakaaaoa 43 ODREĐIVANJE TEHNOLOŠKIH PARAMETARA BLOKA.... ...
    ... a široku kategoriju rudarstva u kojoj se uklanja zemljište iznad mineralne sirovine tJ. vrši se uklanjanje jalovine (otkrivke) ako bi došli do rudnog tela. Površinska eksploatacija predstavlja skup svih radova sa površine terena za otkopavanje ležišta korisne mineralne sirovine. Objekat koji ...
    ... Elektro-vučne dizalice na gornjoj gradnji .....................iccn... 2x50 KN 4.10. Kablovski uređaj Kapacitet..........c dttt tdtatvoe 800m 43 Diplomski rad Univerzitet u Beogradu – Rudarsko-geološki fakultet 5. ODREĐIVANJE TEHNOLOŠKIH PARAME TARA BLOKA Osnovna tehnološka šema rada rotornih ...

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... žicu; Potisni ležaj (Dewidar, 2013; Breit, S. & Ferrier, N., 2011). Presek motora dat Je na slici 4-8. Stator Kućište Izolovana magneetna Žica Ležaj Slika 4-7: Osnovne komponente elektromotora (Dewidar, 2013) Ključne . komponente 25 Slika 4-8: Prikaz preseka motora (Kimaraz, Inc ...
    ... višestepene električne potopljene centrifugalne pumpe ................ 31 5 PROJEKTOVANJE ESP SISTEMA ... naanananananoet 43 5.1 Potrebni podaci ... nanaaaaaaaaaaaaaataket 43 5.2 Određivanje proizvodnog potencijala bušotine ..........aaaaaaannc.e 45 5.3 Proračun zapremine fluida .........Laaaaaaaaaa ...
    ... , 2018). Gornje navedeni odnosi mogu matematički da se izraze sledećim jednačinama: V Q2=0Qi (V_Ž) 41 V> 4.2 H,= H, (_)2 vi V N =N-·(—3 43 vi Gde su: Vvo, Vi - brzine pumpanja, obr/min Q», Q:i - protok na v» i vi, m*/dan H», Hi - napori na v i v, m N, Ni - potrebna snaga na v» ...

  • Regulacija nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima

    Katarina Šoštarić (2024)
    Ovaj diplomski rad bavi se regulacijom nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima u industriji nafte i gasa. U radu su istraženi različiti metodi merenja nivoa, uključujući plovke, ultrazvučne i radarske senzore. Radarski senzori su se pokazali kao najefikasniji u teškim radnim uslovima, zahvaljujući njihovoj visokoj preciznosti i pouzdanosti. Rad uključuje teoretski pregled metoda merenja nivoa, detaljno poređenje prednosti i nedostataka različitih senzora, kao i studiju slučaja implementacije radarskog senzora u vertikalnom separatoru. Analiza rezultata i preporuke za buduća istraživanja ...
    Merenje nivoa, Vertikalni separator, Radarski senzori, Ultrazvučni senzori, Industrija nafte i gasa
    ... njegovih dimenzija i sastoji se od zategnute metalne trake i otporničke žice. Ispod površine provodne tečnosti ili sipkastog materijala, traka i žica su u kratkom spoju, gde je otpornost u petlji iznad površine proporcionalna nivou. Otpor senzora se meri i konvertuje u signal nivoa. Na primer ...

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... struna pretvaračem Manometri sa struna pretvaračem retko se primenjuju zbog složenog ostvarivanja temperaturske stabilizacije. Zategnuta volframova žica, Jednim krajem pričvršćena Je za deformacioni element, a drugim krajem za kućište. Porast pritiska dovodi do smanjenja zategnutosti žice ı do smanjenja ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... 6.1.4. Uslovno bezvodni delovi terena ...................... KOR 41 7. ANALIZA REŽIMA PROTICAJA REKE CRNICE .. KOR 43 7.1. Analiza režima dnevnih proticaja reke Crnice....... KOR 43 7.1.1. Statistička obrada podataka KOR 45 7.2. Uticaj padavina...............aa....... KOR 49 7.2.1. Statistička ...
    ... 1987| 93.3) 9.5) 62.6| 49.2| 156.6| 51.2 5.2 36.5 13.5 37.6) 83.1 88.8| 687.1 1988) 40.9| 33.9) 121.2) 25.4| 31.1| 132.3 2.9 25.8) 54.8| 50.3 59.4| 43 621 1989) 11.3) 27.6| 39.7| 72| 169.7| 141.8) 65.7) 49.9 59.4| 43.8| 76.5 21.4| 778.8) 1990| 21.7) 49.1| 16| 68) 11| 66.9 41.4| 23.7) 37.8| 28.4| ...
    ... 8| 794.5 2003) 53.8) 41.1| 5.3) 48.5| 38.6! 44.9 3 86.5 108.1 31.5 30.9 541.7| 2004, 109.1)| 83.3) 36.8] 36.8! 78.3| 70.8) 65.5 44.1 50.7} 119.5 43 805 2005 44.2| 92.3) 42.5| 99)| 79.2) 49.9 149 57.3 53.1 64.9 86.5 910| 2006| 37.6| 38.8) 112.1) 61.7| 33 63.2 89.3 24.9 32.7| 33.7| 54.4| 633.7| ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... zdravlje: a 42 5.5.5 Efekti olova (Pb) na zdravlje ljudi: ......ccaaaaaaaaannnne 43 5.5.6 Efekti žive (Hg) na zdravlje ljudi:.........cn.aaaaa e 43 5.5.7 Ekspozicija POPs (Postojane organske supstance) jedinjenjima: ......... 43 6. Opis lokcije TE „Nikola Tesla A“ a aanaaataanaaoi 45 6.1 Klimatske ...
    ... ww ww ww ww —X HH }7 ,7 . — — — = 43 .5 | - — — — T. | ww ww ıw wu wu w„ ·\ - C () | — — — — — — —_ —. .. 3. 1 = 8. 7 W W w w w u w = — 5 14 w w w n ı u u u n a n a ı 7( ),A } — 13 7 — 63 = 43 9 — 18 .2 _ _ _ _ _ _ _ _ __ ...
    ... godini Granica tolerancije 150 ug/m* (43% od granične vrednosti) 1. januara 2013. godine, s tim da se granica tolerancije od 1. januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. 150 ug/m?* (43% od granične vrednosti) 1. januara 2013 ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... ne sadrži vodu u masivu. Bušotine nakon bušenja mogu da se pune vodom ukoliko u tom period ima obilnijih padavina ili u masivu postoji vodonosna Žica. U projektu, uradiće se proračun eksploziva i eksplozivnih sredstava za bušotina koje su suve ili sa minimalnom količinom vode. Za miniranje minskih ...
    ... određuje ekonomske pokazatelje bušenja i miniranja. Na taj način efikasnost bušenja i miniranja na površinskim kopovima utiče na intenzivnost razrade rudnog ležišta, rast produktivnosti rada i sniženje cene koštanja po jedinici proizvoda. Udeo bušenja i miniranja u ceni koštanja Jednice proizvoda na ...
    ... materijala po 3 bušotini (Vb) m 128 128 Zapremina materijala po 3 metru bušotine (V») m/m 11,63 ii Količina eksploziva u bušotini (L_) kg 40 43 Pro_]vek·tovana spf:mflcna kg/m? 0,312 0,335 potrošnja eksploziva (dspec) 4.2.2.4 Proračun bušačko minarskih radova za prečnik bušenja 110 mm ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта подземних вода “Зеленица” и “Горње поље” за водоснабдевање Лознице

    Матија Стојановић (2024)
    Циљ овог истраживања је потреба за дефинисањем режима и категоризације резерви подземних вода где су изведени радови у раздобљу од јуна 2013. до јуна 2014. на истражно-експлоатационим бунарима изворишта "Зеленица" и "Горње поље" у Лозници. Истражно-експлоатациони бунари на наведеним извориштима каптирају збијени тип издани са слободним нивоом у оквиру квартарних шљункова и пескова, што указује на стабилност и поузданост извора. Према режимским осматрањима, утврђено је да се подземне воде могу неометано експлоатисати из бунара изворишта "Зеленица" у количини од ...
    извориште, збијени тип издани, истражно- експлоатисани бунари, квартарни седименти, резерве подземних вода
    ... 102 715,0 1962 58 71 10 | 60 32 69 51 10 52 23 59 43 638,0 1963 76 44 40 90 43 69 55 88 92 5 38 72 712,0 1964 4 38 34 56 60 26 54 26 66 81 60 63 568,0 1965 54 67 54 71 10 | 53 55 34 105 0 99 93 795,0 1966 62 23 84 57 93 79 159 | 709 100 | 43 34 88 901,0 1967 33 14 46 49 77 68 70 8 56 35 32 ...
    ... 1969 36 103 | 46 63 34 142 | 71 88 37 8 65 134 827,0 1970 51 93 83 73 1ll | 103 | 102 | 91 18 93 75 36 929,0 1971 34 69 71 48 33 96 26 34 104 | 43 76 20 654,0 MECELIMH ronuHHa I II III IV V VI VII | VIII |b-4 X XI XII žII 1972 16 31 8 90 53 36 220 134 66 9% 104 4 858,0 1973 25 38 46 124 ...
    ... 2 679 | 23, 45,5 988,9 1987 1101,3 | 110 | 69,2 | 82,2 | 192,6 | 53,6 | 72,3 88,5 20,1 61,2 | 141,3 | 54, 957,8 1988 57,8 | 57,8 | 137,1 | 53,6 | 43, | 70,4 10,7 | 24,1 72,9 18,5 59,1 45,5 651,2 1989 9,7 13,8 68,0 | 60,6 | 119,9 | 144,7 | 35,1 | 197,1 | 4094 | 6UL,0 | 62,6 35,1 857,0 1990 15,4 ...

  • Хидротермалне промене у издвојеним стратиграфским јединицама у бушотини јужно од Бора

    Павле Јовичић (2024)
    Анализом уступљених узорака из истражне бушотине јужно од Бора, од стране компаније Serbia Zijin Mining, утврђене су хидротермалне промене (алтерације) које прате стратиграфске чланове набушене самом бушотином. Установљене алтерације директно осликавају класично развиће порфирског Cu система, при чему је указано на њихову повезаност са минерализацијом, као и на потенцијалност самог истражног простора којем изабрана бушотина припада.
    Бор, хидротермалне промене, порфир

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... pokazala je prisustvo masivno-sulfidne mineralizacije u obliku sočiva i spleta žica u višim slojevima, dok je u dubljim slojevima otkrivena porfirska mineralizacija. Kako bi se preciznije definisale granice rudnog tela, sprovedeni su podzemni istražni radovi kroz staru jamu. U okviru ovih radova ...
    ... nagib utiče na pristup rudnom telu i izbor metoda eksploatacije. Maksimalna dužina rudnog tela iznosi 1,4 km, mereno na nivou K-395m. Na istom nivou, maksimalna širina rudnog tela iznosi 635 m, dok je prosečna širina 360 m. Prosečna dubina od površine terena do kraja rudnog tela je 920 m, što pruža ...
    ... savremene tehnike i inovacije u metodama otkopavanja mogu doprineti efikasnijoj ı sigurnijoj eksploataciji rudnih resursa. 2. GEOLOŠKI I RUDARSKI ISTRAŽNI RADOVI 2.1.Položaj i opis rudnog tela Rudno telo smešteno je u centralnom delu jednog od najznačajnijih ležišta u regionu, gde se nalaze najveće ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... | IBD P 083/09 | 351/17 | 200/70 | 14 | IO |0,51 | 51 | C Kompresija š T8 DI To | O80/I8 | 187/41 | 333/43 | 4 2,7 | 0,50 | 2,00 | E | Transpresija Pz Š TIO DI To | 087/29 | 190/34 | 327/43 | 4 65 |0,50 | 2,00 | E | Transpresija > o š TII | IBD c 0709/09 | 336/54 | 175/35 | 6 | 11,9 | 0,63 | ...
    ... poleglog nabora ima nešto strmiji pad ka jugu 184/59, pruža se pravcem zapad-istok. Prevrnuti nabor je jug-jugozapadno vergentan sa uglom vergence od 43?, dok je polegli severne vergence ugla od 31". Ugao raspona između krila nabora iznosi 60 kod prevrnutog i 120% kod poleglog nabora. Prema uglu 26 ...
    ... 234/29 | 328/7 6 2,8 | 0,31 | 0,31 | D Ekstenzija Ž TIIb | IBD C 053/20 | 177/57 | 313/25 | 3 7,6 | 0,47 50 | E | Transkurentni š TI2 DI T> | 028/43 | 189/46 | 289/10 | 12 | 20,6 | 0,51 „46 | E |_ Transtenzija :? TI3 DI T>> | 230/12 | 093/74 | 322/11 | 9 8,4 | 0,54 | 1,46 | D | Transkurentni Š ...