Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Gostuška reka

81 items

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... može konstatovati da je nivo vode reke Dunav relativno stabilan sa prosečnim godišnjim nivoima uglavnom u intervalu kota 70,0-70,5 mnm. U odnosu na reku Veliku Moravu karakterišu ga značajno manje oscilacije nivoa. Danas vrednost prosečnog godišnjeg nivoa vode u reci na profilu h.s. Ljubičevski most ...
    ... površine 55.3 km? (od čega 1 ugljeni sloj pokriva površinu od 34,18 km?, a II ugljeni sloj 53,21 km?). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granicu mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica, na zapadu, jugu i istoku, prema ležištu Ćirikovac i Klenovnik, definisana istražnom ...
    ... erozioni bazis sa radnom kotom oko 67 mnm. Reka Velika Morava na uzvodnom sektoru predstavlja dren za izdan, obzirom da je period malovođa. Prihranjivanje pliće izdani se odvija infiltracijom atmosferskih padavina, kao i infiltracijom vode iz reke u periodima visokog vodostaja. Procena, na osnovu ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Ova facija nastaje krivudanjem reke, pri čemu reka preseca svoje meandre i u napuštenim koritima nastaju mrtvaje, gde se deponuju barski sedimenti: peskovi i alevritske gline. Ovaj proces je jJako karakterističan za Veliku Moravu i ukazuje na to da Jje ova reka ušla u najvišu fazu svog razvića-fazu ...
    ... Njihov uticaj na modelu je simuliran graničnim uslovom reka (eng. „river“). Smer kretanja vode između reke i izdani zavisi od hipsometrijskog odnosa nivoa podzemnih voda u modelskoj ćelji, koja je rezultat proračuna, i zadatog nivoa vode u reci. Za vrednost nivoa površinskih voda je uzeto merenje ...
    ... Velike Morave, primenjeni su sledeći granični uslovi: -granični uslov „reka“, -granični uslov zadatog proticaja, -granični uslov efektivna infiltracija -opšti uslov generalnog nivoa na granici 6.3.1. Granični uslov „reka“ (eng. „river“) Za definisanje režima podzemnih voda na području aluvijona ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... ostrvo ı Malo ratno OStrvo. Reka Dunav jeste prirodna granica teritorije opštine Zemun na istoku istražnog terena i zauzima područje od Novih Banovaca na severu sve do ušća sa rekom Savom na jugo-istoku istražnog terena, gde se prostire na dužini od 17.5 km. Korito reke Dunav usečeno je u desnu obalu ...
    ... prostor istražnog terena, pripada Šumadijsko-kopaoničko-kosovskoj zoni. Kvartarne sedimentne stene imaju dominantno rasprostranjenje između reke Dunav i reke Sava, što takođe zahvata celokupnu teritoriju opštine Zemun. Peskovi pliocenske i kvartarne starosti konstatovani su na području Batajnice ...
    ... BCC-1/97 u Zemun Polju. Bunar S-17 ima 5 različitih vodonosnih slojeva, od 46.5 m sve do 161 m, što je lako objasniti dinamičkom evolucijom reke Save i time kako je reka nekoliko puta kroz geološku istoriju promenila tok, što je takođe spomenuto u poglavljima 3.1 i 4.1. Naime, bunar BCC-1/97 jeste jedina ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Bazalti Pesače

    Anđela Jovanović (2023)
    Ispitivani bazalti geografski pripadaju Donjem Milanovcu, tačnije nalaze se na ušću reke Pesače u Dunav. Geološka građa obuhvata paleozojske tvorevine, među kojima su najbrojnije sedimentne stene, ali su prisutne i magmatske i metamorfne. Bazalti se javljaju u vidu manjih masiva. Ispitivani su primenom SEM metode, i metodom polarizacionog mikroskopa. Pored petrološkog ispitivanja, veći fokus dat je mandolama koje su njihova glavna teksturna karakteristika. Petrološkim i hemijskim ispitivanjima utvrđeno je da je stena bazalt, iako se često u literaturi pominje ...
    bazalti, mandole, SEM-EDS metoda, polarizacioni mikroskop.

  • Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода

    Наталија Павловић (2023)
    Одводњавање површинских копова у циљу заштите контуре копа од подземних вода представља кључан аспект рударских радова, чији је циљ одржавање безбедних и продуктивних услова рада. Овај мастер рад приказује испитивање вишеструких изазова код одводњавања површинског копа Дрмно, имајући у виду близину копа реци Дунав. С обзиром на огромне количине подземних вода у зони површинског копа, разматра се могућност израде различитих варијанти екрана као испомоћ линијама бунара у одводњавању. Водонепропусни екран испред фронта радова на површинском копу Дрмно је структура ...
    површински коп, одводњавање, водонепропусни екран, Дрмно

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... uslovima. Najstarije stene, deponovane su u ostacima Paludinskih jezera koja su bila povezana manjim rekama i potocima. Nakon toga sledi depozicija sedimenata iz aluvijalnih ravni i iz meandrirajućih reka koje grade policiklične sedimente izgrađene od peska i gline. Izdizanje Fruške gore nastavilo se ...
    ... formira strme padove prema lesu i starijim stenama podloge, a na jugu les pokriva blage padove ka aluvijalnoj ravnici Save. Brojni planinski potoci i reke formiraju gustu hidrografsku mrežu pravolinijskog karaktera. Na severnoj strani rečni tokovi grade duboke i uske rečne doline, a na Južnoj u izvorišnim ...
    ... a fazu deltne i fluvijalne sedimentacije koje su zapunile basen pre oko 4 miliona godina. Sedimenti koji su zapunili basen u Panonu, doneti su rekama sa margina basena a najveći uticaj su imali tokovi paleo-Dunava i paleo-Tise sa severa i severoistoka (Radivojević 2023). 2.2. Opšta geološka građa ...

  • Prikaz rezultata istraživanja ležišta opekarskih sirovina “Ruma” u Rumi

    Anđela Jaćimović (2023)
    Industrija građevinskog materijala "Ruma" je jedan od značajnijih pogona za proizvodnju različitog asortimana opekarskih proizvoda,ne samo u bližoj okolini, već i na širem području. Ležište opekarskih mineralnih sirovina se nalazi severoistočno od Rume, na terenu koji pripada listu Novi Sad OGK SFRJ. Ranija istraživanja opekarskih glina na područiju ležišta IGM "Ruma" izvođena su u više navrata, i to 1980. i 1985-1986. godine, dok ...
    Ruma, opekarske gline, laboratorijska ispitivanja kvaliteta

  • Geološke karakteristike područja Velikog majdana (Zapadna Srbija)

    Konstantin Jovanović (2022)
    Priloženi rad predstavlja produkt višemesečnih istraživanja na široj okolini rudnika Veliki Majdan. Istraživanja su rađena pod supervizijom kompanije Mineco Plus d.o.o. koja je kao podizvođač geoloških radova obavlja geološka istraživanja u svrhu proširivanja eksploatacione licence rudnika Veliki Majdan. Intenzivnim terenskim radom prikupljen je veliki broj podataka koji su poslužili kao osnov za izradu strukturno-tektonske analize datog terena. Analiza je podrazumevala plikativni i disjunktivni sklop. Analiza plikativnog sklopa omogućila je korelaciju paleozojskog i mezozojskog strukturnog sprata, te se dolazi do ...
    Strukturno-tektonski sklop, rasedi, nabori, Zvornički šav.

  • Primena Softvera O-PITBLAST za analizu presplit metode miniranja na lokaciji Momin Kamen

    Stefan Đorđević (2022)
    Trasa autoputa je locirana u dolini reke Južne Morave i to duž brdovitog dela između vijadukta preko površinskog kopa Momin kamen i mosta Kučajska dolina. Konfiguracija terena je uslovila izradu etaža i sanaciju kosine, kako bi se sprečio odron, povećala sigurnost prilikom postavljanja zaštite na kosine i izvođenju daljih radova na izgradnji ovog dela autoputa. Predviđena trasa autoputa preko površinskog kopa Momin kamen, uslovila je naknadnu izradu većeg broja etaža u cilju postizanja potrebne stabilnosti završne konture kopa. Poseban problem ...
    O-PITBLAST, NONEL, Momin Kamen, Miniranje, Presplit metoda

  • Примена PI методе за оцену рањивости карстног изворишта Орловац за водоснабдевање Мионице

    Александра Пешић (2022)
    Подземне воде представљају егзистенцијални ресурс, те је потребно посветити посебну пажњу заштити изворишта подземних вода, нарочито када је реч о извориштима која се користе за водоснабдевање становништва. Модеран начин живота свакодневно изазива негативне последице по животну средину, нарочито по водне ресурсе. Све више се истиче значај воде по здравље, привредни развој и цивилизацију, сходно томе се доста пажње посвећује њиховој заштити. Oснoвни циљ рaдa je oдрeђивaњe рaњивoсти пoдзeмних вoдa карстног извoриштa ,,Орловац’’ кojе служи зa вoдoснaбдeвaњe Мионице. Приликoм прoцeнe ...
    PI метода, рањивост подземних вода, карстно извориште, карстне изданске воде, Мионица, зоне саниратне заштите

  • Процена хазарда од одроњавања у регионалним размерама, на путном правцу Краљево-Ушће

    Павле Манасијевић (2022)
    Карактеристика путева у кањонима и клисурама јесу појаве одроњавања, наглог откидања једног или више блокова стене од стенске косине који се даље гравитационо крећу. Магистрални пут између града Краљева и места Ушћа, који пролази кроз клисуру и долину реке Ибар, је један од таквих путева у Србији, познат по честим одронима. Тема овог мастер завршног рада јесте одређивање хазарда од одроњавања на овом путу, на предметној деоници између места Маглич и насеља Ушће, укупне дужине од 23,46 километара. Терен је ...
    одрони, хазард, регионална анализа

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... maksimalni vodostaj iznosi 738 cm, odnosno minimalni -61 cm, mereno na stanici Beograd za period 1972-2022 godina. Režim reke Save pripada fluvio-nivalnom tipu režima. Legenda reka 7” manjivodotoci i kanali D administrativna granica opštine _Dudovski kanal Slika 4. Hidrografska karta teritorije ...
    ... oblika čiji se pravci uglavnom poklapaju sa pravcem tokova 14 pomenutih reka. To su stari meandri nekadašnjih vodotokova Dunava i Save sa barskom vegetacijom i barskom vodom. Nivo vode uvek je u zavisnoti od nivoa tekućih reka. U njima se formiraju uglavnom peskoviti alevriti. Deluvijum (d) D ...
    ... mnm. Gradska opština Novi Beograd na severu se graniču sa opštinom Zemun, na zapadu sa opštinom Surčin, dok je u istočnom i južnom delu granica reka Sava gde je ujedno i administrativna granica sa opštinama Stari Grad, Savski venac i Čukarica. Od Novog Sada je udaljena vazdušnom linijom oko 60 ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... okolinom (http://www.kartasrbije.net/tematska- Zidna-karta.html?tema=503) Reka Kubršnica teče kroz zapadni deo opštine ı prolazi blizu samog grada Aranđelovca. Tu je i više manjih potoka koji se slivaju ka ovoj reci. Područje je poznato po termalnim izvorima i mineralnim vodama, posebno u selu ...
    ... regionu Šumadije (Slika 1), i zauzima površinu od oko 375 km?. Geografski, Aranđelovac je smešten između planina Bukulja i Venčac, u plodnoj dolini reke Kubršnice, što čini njegovu poziciju prirodno zaštićenom ı atraktivnom. Aranđelovac se nalazi na važnom saobraćajnom pravcu koji povezuje centralnu ...
    ... (Hrković i dr., 1980). Deluvijalno-proluvijalna facija je najrasprostranjenija kvartarna tvorevina ovog područja. Nalazi se sa obe strane rečnog toka reke Kubršnice ı na padinama Venčaca ıi Bukulje prema Aranđelovcu. Ove tvorevine su nastale zajedničkim dejstvom površinskog spiranja ı bujičnih tokova ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... magmatita i klastita, ovo područje Je bogato vodom i razgranatnom hidrografskom mrežom. Reke, rečice ı potoci pripadaju slivu Drine (Crnomorskom slivu). Po količini vode na terenu svakako se izdvaja reka Lim u SI delu terena, koja se uliva u Drinu kod Međeđe. Veće pritoke Lima su Poblaćnica, koja ...
    ... terena drenira Ćehotina koja se kod Foče uliva u Drinu. Dolina ove reke jJe tipa kanjona, kao i dolina njenih pritoka. To je posledica usecanja njihovih tokova u krečnjački teren. U severozapadanom delu terena ističe se reka Janjina čija se dolina odlikuje blagim stranama, a njen tok uglavnom protiče ...
    ... Tektonskom građom ovog dela terena bavili su se najpre M. Anđelković ıi S. Marković (1965) pišući o prisutnim strukturama između Kovač planine i reke Tare i o orogenim fazama. M. Dimitrijević (1995) je među prvima dao značajnije podatke o tektonici ovog područja a koji su poslužili kasnije kao ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... najveća pritoka, reka Temštica, čiji tok se takođe formira u Bugarskoj, a najveći deo voda dobija od Dojkinačke, Jelovičke i Toplodolske reke. Temštica je dužine 70,6 km, a površine 820 km2.Gradašnička reka je desna pritoka Nišave. U gornjem toku nosi naziv Dobrodolska reka i dužine je 17 km ...
    ... 0,33 -0,24 16 Reka Visočica izvire u Bugarskoj, istočno od srpsko- bugarske granice. Izvorište reke čine mnogobrojni izvori, koji se spajaju u veće tokove. Visočica protiče kroz kanjoj Vladikina ploča, od sela Rsovci do sela Pakleštica, u dužini od oko 2 km. U dolini reke Visočice došlo je do ...
    ... i hidrološke karakteristike istražnog područja Opština Pirot pripada slivu reke Nišave, koja je najveća desna pritoka Južne Morave. Hidrološku vododelnicu predstavljaju masiv Stare planine i granica sa Bugarskom. Reka Nišava izvire u Bugarskoj, a kod sela Gradište ulazi u Pirotsku kotlinu i preseca ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... prostora Na teritoriji opštine Jagodina najveći vodotoci su reke Velika Morava, Belica i Lugomir. Ostali vodotoci sa ovog područja su manjeg obima, ali mogu predstavljati opasnost za pojavu poplava: reka Osaonica, Štipljanska reka, Jošanička reka, kao i veći bujični potoci: Vranovački, Račnički, Kovanlučki ...
    ... imaju vode Bukovičke česme, u Bukovču, na 4km severno od grada i neiskorišceni izdani oko izvorišta i gornjeg toka Jašanicke reke, koji - sa pošumljenom dolinom ove reke - predstavljaju najznačajniji ekološki zbeg Jagodine pred industrijskim zagađenjima. Tokom iskopa istražnih jama, pojava ili ...
    ... Prostire se na površini od 470 km?, u podnožju Đurđevog brda, u ravnici oko Belice (koja je leva pritoka Velike Morave). Kroz teritoriju grada protiču reke Velika Morava i Lugomir, a zapadno od Velike Morave nalaze se planine, Juhor (755 metara) i Crni vrh (708 metara), koje pripadaju Rodopskim planinama ...