Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Vobeov broj

142 items

  • Процена прихрањивања карстног масива таре применом GROWA методе

    Јована Рађеновић (2022)
    Све интензивније климатске промене доводе до промена у процесу кружења воде у природи, узрокујући мање количине падавина. Са друге стране пораст броја становника подразумева потребу за црпљењем све веће количине подземних вода. Раст броја становника, као и развој пољопривреде и индустрије повећава могућност да се у процесима инфилтрације атмосферских вода, изданске воде загаде. Познавање вредности прихрањивања подземних вода, као и других параметара водног биланса од великог је значаја за адекватно управљање подземним водама, као и за њихову заштиту. Циљ овог ...
    прихрањивање подземних вода, GROWA модел, карстне издани, врело Перућац, карстни масив Тара, укупни отицај, директни отицај, стварна евапотранспирација

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... napraviti greška izborom velikog broja faza napredovanja (pushback-ova). Iako djeluje da bi to moglo doneti pozitivne rezultet, zapravo u praksi ne mora da bude tako. Prevelik broj faza može da ima negativne posledice poput: • prevelikih troškova za održavanje većeg broja radnih kosina, • operativnih ...
    ... Škorac • dodatnih troškova vezanih za izradu transportnih puteva • povećanog broja osnovne i pomoćne opreme i dr. Definisanje veliko broja faza može dovesti do toga da je dobijeni NPV nerealan, dok u slučaju malog broja faza ili njihovog potpunog eliminisanja postiže se praktičnost napredovanja ...
    ... onda broj faza napredovanja mali ili nisu uopšte potrebne (slika 3.30). Ako je razlika u vrednostima značajna (slika 3.31), onda analiza primene faznog plana razvoja ima smisla. Uspešnost takvog plana zavisi od veličine kopa i broja primenjenih faza, a cilj je utvrđivanje najmanjeg broja faza ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... = nb/Qn, kom/t nb — broj bušotina (10 kom) Potrošnja elekto-detonatora se uvećava zbog toga što se broj bustera dupliraju za bušotine koje su duže od 10 m. Tako da, kako se vidi sa priloga broj XX-X, gde je grafički određen raspored elektro-detonatora odnosno bustera, broj istih u jednoj lepezi ...
    ... UTImes X nmes, t/god Times – broj meseci (12) UTIxoa = 63.953,43 x 12 = 767.441,11 t/god UTI,oa = 767.441 t/god Broj utovarača za godišnju proizvodnju: Qgod o Nyur; = — ,utovarivača UTIgod 2.000.000 - UTI = ———= 2,6 utovarivača 767.441 Usvaja se broj potrebnih utovarača: Nuri = 3 ...
    ... L ; E i+—xt„ + x2Xt,+t, +t.,min nxvxI n |j j gde Je: L» - dužina svih bušotina (109 m) v - brzina bušenja (0,5 m/min) n - broj bušaćih čekića (1) N - broj bušotina 10 tpb – vreme promene bušotine (5 min) tn – vreme stavljanja i skidanja bušaćih šipki (0,5 min) L - dužina bušaće šipke ...

  • Квалитет ваздуха и утицај на здравље становништва у граду Крагујевцу

    Никола Петровић (2022)
    У оквиру обрађене теме у овом раду приказани су приоритетни аспекти заштите квалитета ваздуха у граду Крагујевцу. Како је захтевани квалитет ваздуха прописан законом, у уводном поглављу дате су смернице из закона који уређује начин прикупљања, обраде, чувања и извештавања јавности о добијеним подацима у поступку анализе квалитета ваздуха. Као основ за детаљну анализу квалитета ваздуха, кроз поглавља ''Ваздух'' и ''Извори и загађујуће супстанце у ваздуху'' дефинисане су опште карактеристике овог медијума и карактер извора загађења, као и типови ...
    Квалитет ваздуха у Крагујевцу, Емисија загађивача у Крагујевцу, Суспендоване честице PM10 , Мере заштите

  • Modeliranje buke na području površinskog kopa Kuside - Crna Gora

    Tamara Krunić (2022)
    Danas u svetu, u uslovima brzog industrijskog razvoja, industrijska buka zauzima posebno mesto i svojim štetnim dejstvom upozorava na organizovanu borbu protiv nje. Ta borba je dobila vid naučne borbe i poslednjih godina postaje usmerenija na konkretne probleme.Za sprovođenje osnovnih procedura upravljanja bukom, ocenu stanja nivoa buke,procenu štetnog dejstva buke na čoveka i preduzimanje najadekvatnijih metoda zasmanjenje buke neophodno je raspolagati što potpunijim i što tačnijim informacijama o karakteristikama same buke, do kojih se dolazi merenjem karakterističnih veličina buke ...
    modeliranje buke, površinski kop, mere sprečavanja buke,model za proračun rasprostiranja buke, SoundPLAN

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... Tabela br. 6.2.: Parametri bušenja i miniranja— Ss„ , =4,7-5,15 mž Redni Parametar S. =4,7-5,15 mž broj 1. Broj minskih bušotina 17 kom 2. Zalomne 4 kom 3. Pomoćne 2 kom 4. Periferne 11 kom 5. Broj električnih detonatora 17 det. 6. Dužina minskih bušotina 1,3m 7. Ukupna dužina misnskih bušotina ...
    ... Tabela br.6.3: Parametri bušenja i miniranja - betonska podgrada— Sis=6,37m? Redni broj Parametar Sak=6,37m?” 1. Broj minskih bušotina 20 kom 2 Zalomne 4 kom 3 Pomoćne 3 kom 4. Periferne 13 kom 5. Broj električnih detonatora 20 det. 6 Dužina minskih bušotina 1,50m 7 Ukupna dužina misnkih ...
    ... 371,00 mš/m 35 Tabela br.6.4: Parametri bušenja i miniranja KE- S„=7,07m? Redni broj Parametar S.s=7,07m” 1. Broj minskih bušotina 24 kom 2 Zalomne 6 kom 3 Pomoćne 4 kom 4. Periferne 14 kom 5. Broj električnih detonatora 24 det. 6 Dužina minskih bušotina 1,50m 7 Ukupna dužina misnkih ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... UTImes X Bmes, t/god Bmes – broj meseci (12) UTIyoa = 63.953,43 x 12 = 767.441,11 t/god UTI,oa = 767.441 t/god 39 5.1.2.Broj utovarača za godišnju proizvodnju: Nuri = Qgod „utovarivača UTIgoa 2.000.000 . UTI = —J>J———= 2,6 utovarivača 767.441 Usvaja se broj potrebnih utovarača: Nuri ...
    ... otkopu jamskim utovaračem 5.1.1.Mogući kapacitet utovara...... 5.1.2.Broj utovarača za godišnju proizvodnju: ... 5.2.Kapacitet transporta (odvoza) rude jamskim kamionom .. 5.2.1.Kapacitet jamskom kamiona. 5.2.2.Potreban broj kamiona u radu za godišnju proizvodnju: .......... 5.2.3.Ciklus kamiona ...
    ... — xf L . +—o—x2xt, +t, +t,,min | BEČ s pb gde je: L» - dužina svih bušotina (109 m) v - brzina bušenja (0,5 m/min) n - broj bušaćih čekića (1) N - broj bušotina 10 tpb – vreme promene bušotine (5 min) tn – vreme stavljanja i skidanja bušaćih šipki (0,5 min) l. - dužina bušaće šipke ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... 3 t/m*). Postupak ispitivanja je sledeći: Rovni ugalj ubacujemo u sud broj 2 koji je prikazan na slici broj 5. Navedeni sud poseduje perforirano dno te se potom zajedno sa rovnim ugljem koji ispitujemo unosi u sud broj 1. U sudu 1 se nalazi tečnost sa najmanjom gustinom. Nakon što se uzorak i ...
    ... odakle se tehnikom „šah polja“ biraju uzorci za određivanje sadržaja vlage, pepela i DTV rovnog uglja. Na fotografiji broj 14. je data homogenizovana gomila, dok je na fotografiji broj 15. prikazana “pogača” koja je pripremljena za uzorkovanje metodom šah polja. Slika 14. Homogenizovana gomila rovnog ...
    ... raste potreba za velikom eksploatacijom rudnih ležišta uglja ali je u biti ta potreba obrnuto srazmerna upotrebi rovnog uglja. Iz tog razloga raste broj metoda koje imaju za cilj pripremu uglja za dalju industrijsku upotrebu tj. njegovo čišćenje. Na taj način se podiže kvalitet uglja ali i cena njegovog ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... — koeficijent punjenja bušotine, k — koeficijent vrste korišćenja patrona (za ovične šatrone 1,1). Broj minskih bušotina za konturno i predkonturno miniranje određuje se grafičkim putem. Broj zalomnih minskih bušotina prema Pokrovskom Jje: __G _ p:d·a·k N,= 1,27:· gde su: qz — specifična ...
    ... onatora je serijsko. Vreme izrade minskih bušotina Vreme bušenja: gde su: Lb – dužina svih bušotina, V — brzina bušenja, N – broj bušotina, n — broj bušaćih čekića (2), tpb — vreme promene bušotine (0,25 min), tps— vreme pripremno završnihoperacija (10 min), 42 Vreme punjenja i ...
    ... ventilatora: nO N:t: =V_-n'kw/m. c ln 56 gde je: ny — broj ventilatora u radu, N – snaga elektromotora ventilatora (20 kW), t- vreme rada elektromotora ventilatora (24 h), n — koeficijent angažovanja snage (0,8), nc — broj ciklusa u danu (3) _1·20·24·0,8_431kW ne - — 3-2,07 - #91kW/m ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... dobijenog na komparativnom situ u eksperimentu broj dva (Z). 13. Izračunati masu novonastalog proseva komparativnog sita po jednom obrtaju mlina u drugom eksperimentu, po sledećoj formuli: MY . G, => ——— ,[g/obrtaju] N 52 14. iIzračunati broj obrtaja mlina za treći eksperiment mlevenja po ...
    ... InR,] gde je: (X) - sadržaj klase + Px u polaznom uzorku [delovi Jedinice]|, (n) – broj obrtaja mlina u minutu [min"]. 7. Odsevu (Ri) iz prvog eksperimenta dodati sveži uzorak mase (M-Ri). 8. Izračunati broj obrtaja za drugi eksperiment mlevenja (N»)), prema formuli: 2,5 In[R; + (M — Ri)X| ...
    ... iznosila 700 cmš. 60 Početni broj obrtaja mlina iznosio je 100 o/min a početna masa uzorka iznosila Je 1149g. Za svaki naredni postupak mlevenja prethodno je izračunata Jje masa novonastalog proseva po Jednom obrtaju mlina po odgovarajućoj formuli a na osnovu toga i broj obrtaja mlina za naredni opit ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... potreban broj Jama za sadnice, kao i broj potrebnih sadnica koji je dat u tabeli 2.36. U datoj tabeli prikazan Je potreban broj sadnica za sadnju uvećan za 10% , jer postoji mogućnost da se usled transporta pojedine sadnice oštete. Tabela 3.12 - Potreban broj jama i sadnica Potreban broj Potreban ...
    ... ..........a a anataaaaakani 6 2.2. _ Lokacija kasete II a aananaaaanati 8 2.3. _ Tehnologija pripreme, transporta i deponovanja pepela u kaseti broj IGG ,AG O O . .. AARRRAAA 9 2.4. _ Ukupne degradirane površine za rekultivaciju ......daaaan..... 10 3. _ SPECIJALNI DEO.........aa a aaaaaaaaaakaot ...
    ... aaaaaoaı 36 3.4.5. Nabavka, transport ı zaštita sadnica od sušenja............aa......... 36 3.4.6. Način sadnje a oaaaaaaaaaaott 37 3.4.7. Broj sadnica po hektaru i oblik Jame za sadnice........aa..... 37 3.4.8. Tehnologija rada pri pošumljavanju ravnih površina ................. 38 3.4 ...

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... ž|ae'} -} [Aa} _ | UKAr= i i (n-))(r-1) gde su: AG - odstupanja opažanih horizontalnih pravaca od sračunatih sredina; h - broj merenih girusa; F - broj opažanih horizontalnih pravaca sa stanice. Standardna odstupanja za sve stranice opažanih horizontalnih pravaca prikazali smo u tabeli ...
    ... detaljna snimanja obavljena su polarnom metodom primenom totalne stanice „Topcon GTS-226“. 2 O poligonskim mrežama 2.1 Osnovni pojmovi Najveći broj geodetskih stručnjaka bavi se poslovima detaljnog premera, izradom planova i karata i održavanjem premera. Za izvršenje detaljnog premera, potrebna ...
    ... od terenskih prilika i od iskustva stručnjaka koji vrši rekognosciranje. Postoji bezbroj mogućih rešenja za izbor mesta za poligonske tačke, a mali broj onih mesta koja će u svemu odgovarati postavljenim zahtevima. Izbor najboljeg mesta od svih mopgućih rešenja isključivo zavisi od iskustva i stručnosti ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... kopa, kosine etaža i broja etaža u kosini površinskog kopa i proračunava se prema formuli: H · (ctgy — ctga) = ——ocz . —— (m) n-1 BZ gde je: H – Visina završne kosine kopa, (130 m ) y – ugao završne kosine kopa (50%) a — ugao završne kosine etaže (70%) n — broj etažnih nivoa (11) B ...
    ... bušenja: Qex mesbuš = Qexdanbuš ' Nra = 277 · 22 (m!/mes) Qexmesbus = 6 094 m!/mes gde Je: Nra — broj radnih dana mesečno (22 dana) Eksploatacioni godišnji kapacitet bušenja: Planirani broj radnih dana na godišnjem nivou iznosi Nyoa an = 260 dan Qex god buš = Qex dnbuš' Ngoaan = 277 · 260 ...
    ... bušenja: Qex mes buš — Qexdnbuš ' Nra = 247 · 22 (m'/mes) Qexmesbuš = 5 435 m'/mes gde je: Nra — broj radnih dana mesečno (22 dana) Eksploatacioni godišnji kapacitet bušenja: Planirani broj radnih dana na godišnjem nivou iznosi Nyoa an = 260 dan Qex god buš — Qex dnbuš ' Ngod an = 247 · 260 ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... prisustvo velikog broja transkurentnih raseda koji nisu vezani za zasebnu tektonsku fazu, nego su nastali istovremeno sa određenim reversnim ili gravitacionim rasedima (Krstekanić et al., 2020, 2022 ı tamošnje reference). Takođe nedostatak u nekim slučajevima Je prevelik ili premali broj raseda koji ...
    ... smer, Tačka osmatranja — broj tačke (Slika 4. 1.); Tektonska jedinica: DI — Drinsko- ivanjička Jedinica, IBD-Istočnobosansko-durmitorska jedinica; Geološka jedinica — C- karbonski metamorfiti, P perm, T» – ladinski kat; ci, oo, oa– elementi pada osa stresa; N – ukupan broj merenja raseda deformacione ...
    ... osmatranja — broj tačke (Slika 4. 1.); Tektonska jedinica: DI — Drinsko-ivanjička jedinica, IBD-Istočnobosansko-durmitorska jedinica; Geološka jedinica — C — karbonski metamorfiti, P — perm,T»! – anizijski kat, T» – ladinski kat, a — andeziti; O, O, O3–- elementi pada osa stresa; N – ukupan broj merenja ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... 63,5 kilograma sa visine 760 milimetara. Meri se broj udaraca potreban da se piston utisne 150 milimetara. Postupak se ponovi za narednih 150 milimetara i poslednjih 150 milimetara. Brojevi udarca iz prvog ciklusa se zanemare, a sabira se broj udaraca u drugom i trećem ciklusu (poslednjih 30 ...
    ... inž. geol. z o Saradnik: Aleksandar Tokin, dipl. inž. geol. Obradio: Lazar Pavlović G642/23. O_ KARTIRAO: MAPPED BY: Prilog broj: . KARTIRAO: MAPPED BY: Prilog broj: Napo·mena. __ Poremećen uzorak / disturbed sample Dragan Čukić, geol. tehničar Napo_mena. ) Poremećen uzorak / disturbed sample ...
    ... nž. geol. 'Saradnik: Aleksandar Tokin, dipl. inž. geol. 23 Obradio: Lazar PaVlovič G642/23 21l N KARTIRAO: MAPPED BY: Prilog broj : : KARTIRAO: MAPPED BY: Prilog broj : :afgmena. (___) Poremećen uzorak / disturbed sample Dragan Čukić, geol. tehničar Zapo_mena. ) Poremećen uzorak / disturbed sample ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... prikazane su u fabeli 3.7.7. Tabela 3.1.1. Karakteristike simulacionog modela dimenzije modela 80x65x15 broj ćelija 78 000 poroznost 25% prisutne faze nafta, rastvoreni gas i voda broj bušotina 7 tip modela black oil početak simulacije 01.01.2015. Format ECLIPSE 23 Na slici 3.1.3 ...
    ... komplikovaniji za primenu, što dodatno usložava postupak “mečovanja” podataka istorijata proizvodnje, kao i postupke koje zahtevaju unos velikog broja podataka. U samom radu prikazan je postupak numeričkog modelovanja povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X” injektiranjem polimera. Za numeričku ...
    ... tercijarne metode koje se Jedinstveno zovu EOR metode (eng. Enhanced Oil Recovery). Ove metode se mogu klasifikovati u nekoliko kategorija čiji broj zavisi od određenih kritetrijuma i autora. Osnovna podela EOR metoda je na termičke, hemijske, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima ...

  • Пројектовање рада бушотине у континуалном гаслифту

    Исидора Вељаноски (2023)
    Гаслифт је мехаичка метода експлоатације, која ињектирањем гаса у бушотину производи већу количину флуида. Гаслифт се примењује када бушотина више није у еруптивном раду. Ако се знају параметри бушотине успешно се могу одрадити оптимизација и пројекотвање континуалног гаслифта.Оптимизација је битна да би се правилно урадило пројектовање.У овом завршном раду пројектовање у континуалном гаслифту базирано на смањењу притиска утискивања гаса.Резултат пројектовања су гаслифт вентили, прорачунава се дубина уградње и њихов број и врши се прорачун тестирања гаслифт вентила.
    гаслифт, оптимизација, пројектовање, континуални гаслифт, гасифт вентили

  • Модална анализа горње градње роторних багера – упоређивање побуде копања и прве сопствене фреквенције

    Лана Косановић (2023)
    У раду је приказано одређивање прве сопствене фреквенције и фреквенције побуде на копање модалном анализом. На израђеном моделу горње градње роторног багера SRs 2000, у софтверском програму CATIA V5 коришћењем методе коначних елемената. Модалном анализом оствареном методом коначних елемената остварује се велики број сопствених фреквенција, док у реалном свету се појављују само неке од њих. У овом раду је извућено првих десет сопствених фреквенција и анализирано како утичу на саму конструкцију.
    роторни багер,модална анализа, коначно-елементна анализа, фреквенција побзуде, сопствена фреквенција

  • Projektovanje rada bušotine u povremenom gasliftu

    Milena Vikalo (2023)
    Fokus u ovom Završnom radu na temu „Projektovanje rada bušotine u povremenom gasliftu” biće prikaz postupka optimizacije kroz Krivu karakteristike rada gaslifta, zatim analitičko određivanje parametara rada gaslifta na osnovu kojih se grafičkim projektovanjem određuje dubina i optimalni broj gaslift ventila za koje se na posletku prikazuje i postupak testiranja. Povremeni gaslift jeste sekundarna metoda proizvodnje nafte uvođenjem veštačkog izvora energije, tačnije gasa koji se utiskuje u bušotinu u povremenim intervalima. Za projektovanje dubine ugradnje gaslift ventila primenjen je program „MS ...
    gaslift, projektovanje, optimizacija, povremeni gaslift, gaslift ventili, nafta

  • Primjena stubova obavijenih geotekstilom za ojačanje podtla ispod nasipa

    Dajana Vujasinović (2022)
    U geotehnici postoji veliki broj metoda za poboljšanje terena. Kao jedan od postupaka mogu se primjenjivati stubovi ojačani geosinteticima, na čemu je i akcenat ovog rada. Ovaj Master rad predstavlja nastavak Završnog rada koji je uspješno odbranjen na temu primjene GEC stubova u geotehničkom inženjerstvu. U tom pogledu, biće prikazan postupak konsolidacije GEC stubova uzimanjem u obzir radijalnog dreniranja prema dva autora. Na jednom proračunskom primjeru biće izvršena komparativna analiza vremenskog toka konsolidacije. Rezultati proračuna pokazuju da postupak koji ...
    konsolidacija, stubovi, geosintetici, poboljšanje, tlo