Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ceruzitna ruda

41 items

  • План управљања рударским отпадом на руднику олова и цинка „Грот“

    Теодора Станојевић (2022)
    У овом дипломском раду приказан је план управљања отпадом у руднику олова и цинка„Грот“.Управљање индустријским отпадом испитује шири контекст третмана отпада за отпад који директно или индиректно потиче из индустрије и може укључивати корпоративну одрживост, утицај на животну средину, разматрање владине политике и прописа, рециклажу,задржавање, руковање и транспорт, централизовано у поређењу са третманом на лицу места. , технологије, економија,избегавање и смањење. Пречишћавање индустријских отпадних вода се бави процесима који се користе за третман отпадних вода (течног отпада) произведених у ...
    рудник, олово, цинк, отпад, управљање, „Грот“

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... se na sledeći način: ruda se u otkopnim hodnicima utovaruje utovarivačima sa kašikom zapremine 5 m?, dok se na utovarnim rampama prebacuje u kamione zapremine IO mš3, koji je dalje transportuju do bunkera ili rudnih okana. U prvom eksploatacionom ciklusu, sa etaže -150, ruda se utovaruje u kamione ...
    ... višim blokovskim nivoima, ruda se takođe utovaruje u kamione, koji je transportuju do rudnih okana RO1-150/-90 i RO2-150/-90, preko kojih se spušta na K-150, a zatim se kamionima transportuje do bunkera primarnog drobljenja. U drugom eksploatacionom ciklusu, sa etaže -225, ruda se utovaruje u kamione ...
    ... rudarskim prostorijama. Izgradnja primarnog drobljenja: Na XIX horizontu su izgrađene hale sa čeljusnim drobilicama za primarno drobljenje rude. Ruda se gravitaciono spušta kroz rudna okna, drobi na potrebnu veličinu, a zatim transportuje ka izvoznom sistemu. 3.2 Podela eksploatacionog zahvata ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... sistemi su jednostavni za održavanje ı mogu prevoziti repromaterijale. Ruda se utovaruje utovarivačima u kamione i transportuje do bunkera primarnog drobljenja ili rudnih okana. U prvom eksploatacionom zahvatu sa etaže -150, ruda se utovaruje u kamione i transportuje do bunkera primarnog drobljenja ...
    ... 745 | 1.894 55 11.4.Očekivani prosečni godišnji bilans koncentracije metala iz rude Bakar, zlato i srebro Vlažna ruda 2.000.000 t Sadržaj vlage u rudi 2,15 % Suva ruda 1.957.000 t Sadržaj bakra u rudi 0,523 % Količina bakra u rudi 10.235,11 t Sadržaj zlata u rudi 0,194 g/t Količina ...
    ... vodama koje se sakupljaju u jami. Izgradnja Primarnog Drobljenja: Na XIX horizontu izgrađene su hale za primarno drobljenje sa čeljusnim drobilicama. Ruda se gravitaciono spušta preko 12 rudnih okana i drobi na odgovarajuću veličinu pre nego što se transportuje ka izvoznom sistemu. Ovaj pristup ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... distance. Specifičnosti Poslednje Etaže: Na poslednjoj otkopnoj etaži (k-140 m), ruda se utovaruje u otkopnim hodnicima (OH) i prevozi do etažnog hodnika (EH-140). U etažnom hodniku se puni Jamski kamion koji prevozi rudu do bunkera, a zatim se ona izvozi trakastim transporterom. Fleksibilna Primena ...
    ... geoloških rezervi u hidrotermalnom Cu-Au sistemu — Donja, porfirska, štokverkno-impregnaciona zona u konturi sadržaja 0,3% Cu. Kategorija rezervi ] Ruda, t |___Cu, % Au, g/t S, % [0 2.290.872.443 |___0,74 0,16 4,88 Ukupno 2.290.872.443 | ___0,74 0,16 4,88 | Ukupne količine i kvalitet predloženih ...
    ... (Au- Ag), kosivit (Au-Cu), altait (Pb); samorodno zlato Je uglavnom sitnozrno, prečnika < 2 mikrona, dominantno uklopljeno u sitnozrnom piritu. Ruda bakra je sa visokim, ali u prostornom odnosu, promenijivim sadržajima Cu i Au. U masivnosulfidnoj rudi, sadržaji bakra variraju u rasponu od 0,67% ...

  • Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач

    Никола Аџић (2024)
    У општем делу овог рада ће бити наведени утоварно-транспортни системи, њихова подела и основни елементи. У оквиру тога ће бити детаљније објашњени сви појединачни делови ових система као што су багери, камиони, дробилице и транспортери са траком. Даље ће бити наведени програмски пакети који се користе за прорачун ових система Talpac који се користи за прорачун дисконтинуалног транспорта и Helix који се користи за прорачун транспортера са траком. У специјалном делу су наведени параметри које мора да испуни пројектовани ...
    транспортни систем, камион, багер, транспортер са траком, дробилица
    ... Измењено: 2024-10-16 12:23:31 Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач Никола Аџић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Транспортни систем за руду на површинском копу Бувач | Никола Аџић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg ...
    ... 1,507,809 1,505,032 1,503,969 1,507,682 1,506,751 1,505,812 1,501,365 1,088,020 36,605,709 11,626,440 Iskopine (t) Siderit(t), Ruda (t) 10,635 |1,518,444 7,717,768 71,095 | 1,576,127 6,660,598 227,490 ,1,731,459 6,800,829 / 1,507,682 6,573,616 / 1,506,751 6,516,005 1 ...
    ... Vreme jednog obrta trake Brzina trake Podaci o nosećim valjcima Ugao nagiba bočnih Rastojanje slogova Broj valjaka u slogu Prečnik valjka Ruda Efektivno naprezanje 1770 Maksimalno naprezanje Tnax 2470 Minimalno naprezanje Tmin 25 Naprezanje za ugib - 1,5% 35 Potrebna zatezna sila ...

  • Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена

    Грујичић Стефан (2024)
    Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...
    камионски транспорт, руда, транспортна траса, Талпак
    ... nSVMWONM E=[5] VHMHI/O.I 'S nHnoo2 fouou 4 p W a l u 2 n Q Dwaounhpupuy ofhhprAiwno nubunuAscao, '/'c DI20DI 59 5. Godina, Faza 2, Ruda |= e es ||s __DI | 4 | oO |00 | 0 | __D? | 10 | o | oo | i | __D3 | 20 | 2 |aoo| 70 | |__D4 | 20 | 3 _ 150 | 30.5 | |_DS | 19 | 2 |105| 0O | ...
    ... __D22 | 117| ı | #5 | o | |__D23 | 15.9 |__O__| 0.0 | 858 | mnmu Canuka 5.5. TpaRcnopmna mpaca 3a Oayy 2, pyoa y 5. zoOunu 5. Godina, Faza 3, Ruda -l Š | | ezo0unu pyoa y 5. ? Cnuka 5.6. Tpancnopmna mpaca 3a Đayy 3 61 Peganuaurynanuuja eKcnnoaramHoHux rpopauyHa paa 3a CHcreM_1 y meroj ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... rada angažovana su 4 sistema, a nakon toga od pete do desete godine angažovana su dva sistema od kojih je Sistem I (severno odlagalište) eksploatiše rudu ı Jalovinu, a Sistem II (južno odlagalište) eksploatiše samo jalovinu. Po istom principu u tabeli 5.2 prikazana je ı osnovna transportna oprema ...
    ... (period od 6 do 10 godine) konstruisane su transportne trase za svaku fazu (radilište) duž koga se vrši eksploatacija. Transportne trase za jalovinu i rudu sa geometrijskim elementima puta po deonicama i fazama razvoja kopa u periodu od 6 do 10 godine, prikazane su na slikama 5.3 do 5.4. 52 Završni ...
    ... rada za Sistem_2 57 Završni rad Siniša Bujišić R44/20 Za svaku godinu proizvodnje, određeni su profili transportnih puteva od centra masa za rudu ili jalovine na kopu do pozicije drobilice (pretkoncentracija) odnosno do centara masa odlaganja na svakom od korišćenih odlagališta, kada je Jalovina ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... rezerve ležišta iznose 1.613.000 t suve rude. Ležište se prostire na oko 8 hektara i predstavlja sloj od zeolita, prosečne debljine oko 18,5 m. Ruda je različitog kvaliteta, a samim tim i njena primena. Može se koristiti u farmaciji, kozmetici, zaštiti voda, poljoprivredi i sanacijama. S obzirom ...
    ... jJavljaju ı organska jedinjenja koja se koriste prilikom flotacije. To su uglavom ksantati, organska jedinjenja koja se koriste u flotiranju sulfidnih ruda bakra, olova , cinka, zlata i srebra. Ovi flotacijski reagensi koji se adsorbuju na površinama minerala čineći ih hidrofobnim. 200 180 BAs ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... termičke obrade metala - prašina iz filtera, šljaka, otpadni pesak za livenje > Otpadi iz obrade ruda i mineralnih sirovina - otpadni materijali iz . procesa drobljenja, mlevenja i flotacije ruda. 16 Termičke procese karakteriše prerada rovnih ili koncentrisanih mineralnih sirovina korišćenjem ...
    ... doprinosi smanjenju količine otpada, već i omopgućava reciklažu ovog vrednog metala, čime se smanjuje potreba za primarnom proizvodnjom cinka iz ruda, što ima pozitivne ekonomske i ekološke efekte. Ovaj rad se fokusira na savremene pristupe izdvajanja cinka iz elektrolučne prašine. Prikazaće se ...
    ... troškovi odlaganja i rizici kontaminacije okoline. Drugo, ponovnim iskorišćenjem cinka, smanjuje se potreba za njegovom primarnom proizvodnjom iz ruda, što je energetski intenzivan proces. Time se smanjuje eksploatacija prirodnih resursa, a istovremeno se smanjuje emisija štetnih gasova poput ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... specijalni deo. U opštem delu su prikazni osnovni polazni podaci koje čine geografski položaj PK rudarskog basena Kolubara, istorijski razvoj rudnika, ruda koja se Javlja u ležištu rudnika “Kolubara” i eksploatacija i transport iste. Kroz specijalni (analitički) deo završnog rada će biti prikazani proračuni ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... 2. _ U drugoj fazi izvršena Je izrada petroloških preparata. Izrada preparata obuhvata sledeće korake (Pačevski, 2018.): Sečenje uzorka — uzorci ruda ı stena, najčešće se seku dijamantskim reznim pločama. Usled trenja tokom sečenja, dolazi do zagrevanja, te Je neophodno sprovesti vodeno hlađenje ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... čepova ı mostova u kanalu, održavanje pravca i skretanje kanala, izradu dopunskih kanala, merenje prostornog položaja kanala, uzimanje uzoraka stena, ruda i fluida, karotažna merenja, pripremu ı opremanje za eksploataciju, konzervaciju i likvidaciju bušotine. (1) Prema nameni, bušenje se deli na ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... vrednost u smislu rešavanja regionalne građe, a posebno u pogledu problema geologije karbonskih, lijaskih i neogenih ugljeva, sedimentnih ležišta ruda gvožđa i sličnih pitanja. Geološku kartu područja između bugarske granice i Zvonačke Banje, koja delom obuhvata i Ruj planinu, prikazao je St. Zafirov ...
    ... rukopisne karte, koje obuhvataju delove OGK listovi Pirot i Breznik. Brojni elaborati sa manje ili više uspeha obrađuju geologiju ugljeva, sedimentnih ruda gvožđa, barita i drugih sirovina ovog područja. 20 3.2. Opis litostratigrafskih jedinica Područje opštine Pirot tj. Stare planine prikazano ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... nastanka i kakva je njegova uloga u ukupnoj tektonskoj evoluciji ležišta Još uvek nije Jasno utvrđena. Slika 2.2. Oblik gornje zone ležišta bakra Ruda je masivno-sulfidnog tipa u gornjem delu (preko 80% sulfida) do semi- masivno-sulfidnog tipa u donjem delu (štokverk, žice, brača i impregnacije Fe-Cu- ...

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... Dubina okna je oko 5 metara, a ono je karakteristično po tome što je uočeno da se njegov prečnik sa godinama postepeno smanjuje. Još u antičko doba ruda se vadila pod Avalom, te se prenosila u Vinču gde je prerađivana. U rudarstvu Avale i okoline bilo je nekoliko radnih perioda: predantički, antički ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... predviđene sortimane. Klasu krupnoće -30+0 mm šaljemo direktno u termoelektranu. Kao suspenzoid za tešku sredinu koristi se obično kvarcni pesak i ruda magnetita. Kvarcni pesak je jeftiniji i koristi se u postrojenjima u kojima se čisti lignit, a magnetit se upotrebljava u postrojenjima u kojima se ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Техно-економска оцена подземног откопавања лежишта бакра применом коморно-стубне методе

    Александра Бараћ (2024)
    Коморно-стубна метода са блоковским откопавањем и засипавањем откопа паста засипом омогућује високу продуктивност, флексибилност при раду, остварење пројектованог производног задатка, минимално осиромашење откопане руде, у овом случају руде бакра, висок степен искоришћења расположивих рудних резерви. Припрема лежишта за експлоатацију представља инвестицију у рударској производњи,а сам коначан производ треба ,не само да отплати те трошкове, већ и да донесе новчану добит.Самим тим је од великог значаја адекватан одабир методе откопавања, која ће на најбољи могући начин испунити све захтеве.Основни показатељи ...
    техно-економска оцена, бакар, коморно-стубна метода, засипавање, нето, рентабилност
    ... W V VI VII VIII X X jm Rudat | 0| 1200.000| 1.9800.000| 2.000.000| 2000.000/ 2.000.000|2.000.000| 2.000.000| 2.000.000| 2.000.000|17.000.000 Suva ruda|__0| 1.174.200| 1.761.300| 1.957.000| 1.957.000| 1.957.000| 1.957.000| 1.957.000| 1.957.000| 1.957.000|16.634.500 Cu,t 0 5.496| 8.249 9.295 9.295 9 ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... Bušenje i miniranje predstavljaju jedan od najuticajnijih faktora na ekonomičnost eksploatacije mineralne sirovine. Radovi na otkrivanju i dobijanju ruda bušenjem i miniranjem određuju osnovne tehničko-ekonomske parametre rada rudnika. Zapremina odminirane mase, intezitet usitnjavanja priprema za ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... prostoru utvrđene su bogate rezerve lignita, mrkog i kamenog uglja. Kostolački ugljeni basen, u užem smislu, obuhvata područje opštine Požarevac. Ruda uglja je istražena i dokazana na područjima Kostolca, sela Drmna, Klenovnika, Ćirikovca i Poljane. Ovaj basen prostire se na površini od 100 km ...