Претрага

Упит dcterms_subject_txt:gornji sliv reke Kolubare

108 items

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК "Радљево" РБ Колубара

    Никола Вукелић (2023)
    Дипломски рад се састоји из основног дела у ком су изложени главни подаци о Рударском басену Колубара као што су географки положај и описана завршена техничка и биолошка рекултивација на површинским коповима РБ Колубаре. У специјалном делу Завршног рада техничко-технолошким поступцима се презентује начин експлоатације угља на површинском копу „Радљео Север“ и пратеће откопавање откривке и међуслојне јаловине. Детаљно је изведена сва сложеност инжењерских и других мултидисциплинарних поступака, предмер и предрачун трошковa свих радова, као и примењене методе у поступку ...
    Коп Радљево, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, заштита животне средине

  • Пречишћавање отпадних вода у РБ ,,Колубара – Прерадaˮ

    Бојана Токалић (2022)
    У технолошким процесима припреме и оплемењивања колубарског лигнита настају отпадне воде из погона Мокре сепарације, Сушаре, Топлане и санитарне воде, које се третирају у постројењу за пречишћавање отпадних вода. У раду су приказани основни подаци о предузећу, технолошки процеси у Мокрој Сепарацији и Сушари, као и опис тренутног технолошког процеса пречишћавања отпадних вода у РБ ,,Колубара Прерадаˮ. Такође је приказано и ново идејно решење за процес пречишћавања отпадних вода, као и његове предности у односу на тренутни поступак пречишћавања ...
    лигнит, мокра сепарација, сушара, прецишћавање отпадних вода

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру површинског копа "Поље Е" рударског басена Колубара

    Милош Глигоријевић (2023)
    Рударство као привредна грана, мора да се прилагођава новим стандардима и регулативама у оквиру одговорног и одрживог развоја минерално сировинског комплекса и заштите животне средине и експлоатације лежишта минералних сировина. Оно укључује интегрисано планирање и испитивање геолошких ресурса и резерви корисних минералних сировина и управљање техничко-технолошким процесима откопавања и припреми у функцији интердисциплинарних аспеката екологије, организације и економике. Рекултивација површинских копова и одлагалишта је саставни део укупних процеса и периода у експлоатацији минералних сировина.Рекултивацију чине техничка и биолошка рекултивација ...
    површински коп, одлагалиште, експлоатација, техничка рекултивација, биолошка рекултивација

  • Praksa procesa pripreme uglja u rudnicima sa površinskom eksploatacijom

    Jovan Mladenović (2023)
    Završni rad „Praksa procesa pripreme uglja u rudnicima sa površinskom eksploatacijom“ je preglednog tipa i sastoji se iz dva dela, opšteg i specijalnog. U opštem delu prikazani su: • Klasifikacija uglja • Proizvodnja namena i upotreba ugljeva • Zahtevi tržišta • Postupci čišćenja rovnog uglja - Prosejavanje - Drobljenje - Ručno odabiranje - Čišćenje uglja u fluidu voda - Čišćenje uglja u suspenziji - Čišćenje uglja postpukom flotiranja • Oplemenjivanje uglja U drugom delu ovog završnog rada, odnosno u specijalnom delu, prikazane su opšte karakteristike, geografski položaji, geologije ležišta, a zatim su ...
    ugalj, priprema uglja, Kolubara, Kostolac

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... obodu surduličkog granodiorita. Surdulički granodioritski pluton leži na zapadnim padinama planinskog vijenca koji čini vododelnicu sliva Južne Morave prema slivu Dragovištice i Pčinje, ne prelazeći ovo razvođe. Teren na kome je razvijen najvećim dijelom je·:razuđenog reljefa, vrletan i pošumljen ...
    ... šireg područje rudnog polja „Grot“ Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Besna Kobila je planina u jugoistočnoj Srbiji, na razvođu sliva Južne Morave i Strume. Grebenom ove planine prostirala se srpsko-bugarska granica u periodu između 1878. godine i 1919. godine. Najviši vrh Besne ...
    ... od Vranja (slika 7). To je planinski predjeo Besne Kobile, čiji severozapadni ugao zasjeca dolina Južne Morave. Istočnu polovinu terena drenira reka Dragovištica koja se u Bugarskoj uliva u Strumu, a jugozapadni deo Pčinja. Teren je najvećim dijelom izgrađen od kristalastih škriljaca, pretežno ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... pripada crnomorskom slivu. Teritoriji opštine Zemun pripadaju dva rečna ostrva: Veliko ratno ostrvo ı Malo ratno OStrvo. Reka Dunav jeste prirodna granica teritorije opštine Zemun na istoku istražnog terena i zauzima područje od Novih Banovaca na severu sve do ušća sa rekom Savom na jugo-istoku ...
    ... u nazivu ovog urbanog dela Zemuna: Gornji grad i Donji grad. Na slikama 1. i 2. mogu se videti razlike između nadmorske visine na liniji Ugrinovci - Batajnica (slika 1) i na liniji Batajnica - Donji grad (slika 2). Obe putanje se završavaju zaključno sa rekom Dunav. Slika 1. Vizuelni prikaz razlike ...
    ... prostire na dužini od 17.5 km. Korito reke Dunav usečeno je u desnu obalu izgrađenu od lesnih naslaga, stvorivši skoro vertikalne odseke, koji se prostiru od Starih Banovaca do ušća Save u Dunav. Visina lesnog odseka dostiže do oko 16 m. Hidrološki podaci za reku Dunav osmatrani su na vodomernoj stanici ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... opštine Kanjiža je reka Tisa, koja prolazi kroz opštinu sa severa prema jugu. Reka Tisa igra ključnu ulogu u životu lokalnog stanovništva, kako u privredi, tako i u rekreaciji. Vodostaj reke varira u zavisnosti od sezonskih padavina, ali i usled topljenja snega u njenom slivu. Pored Tise, na teritoriji ...
    ... sivo-žute. Prema položaju, terasa je mlađa od gornjih virmskih sedimenata, a starija od sedimenata povodanjske facije reke Tise. Facija povodnja: Peskovi, aleveriti i gline (ap) Povodanjska facija se formirala na prostoru od 20 km? tokom izlivanja reke van granica korita u vreme visokog vodostaja ...
    ... slojeva. Gornji pleistocen, tačnije virm, uključuje sedimente tzv. varoške terase Tise. Ova terasa sastoji se od peskova, aleverita i gline, koji odgovaraju facijama korita i povodnja. Ovi sedimenti su karakteristični za područje koje je bilo podloženo varijantama korita i povodnja reke Tise. ...

  • Хидрогеолошке карактеристике шире околине рудног лежишта „Боров Дол“ (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2022)
    Истражно подручје удаљено је око 105 km од главног града Скопља, затим од Штипа 30 km, а од Радовиша 15 km. Спада у брдско-планинска подручја, са надморским висинама од око 450 до 700 m. У геолошком смислу, припада листу ОГK Кавадарци - основна геолошка карта 1: 100 000, К 34-93. Смештено је дуж контактне зоне две различите геотектонске целине, српско-македонске тектонске целине на истоку и вардарске геотектонске целине на западу, док по металогенетском зонирању припада Српско-македонској металогенетској провинцији као ...
    хидрогеолошке карактеристике, подземне воде, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... sedimenti gornje krede, sarmatski konglomerati ı peščari, panonski pesak i gline i pliocenski pesak i gline sa ugljem. Tabela 1 Podaci o terenskim tačkama osmatranja Broj tačke Naziv Koordinate Starost || Zmajevac 45.156680, 19.775938 Gornja Jura 2 Put za Rakovac 45.170744, 19.773647 Gornja kreda ...
    ... uslovima. Najstarije stene, deponovane su u ostacima Paludinskih jezera koja su bila povezana manjim rekama i potocima. Nakon toga sledi depozicija sedimenata iz aluvijalnih ravni i iz meandrirajućih reka koje grade policiklične sedimente izgrađene od peska i gline. Izdizanje Fruške gore nastavilo se ...
    ... generalnom pozicijom bušotina (modifikovano prema Čučulić-Trifunović & Rakić 1977) Juru Fruške gore čini ofiolitski melanž i sedimenti gornje Jure. Sedimenti gornje jure predstavljeni su glincima, peščarima i krečnjacima čija Je starost utvrđena na osnovu retke foraminiferske faune (Čučulić-Trifunović ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... hidrološkom smislu, pripada slivu Bele reke, a generalno slivu Timoka, odnosno Dunava. Belu reku zajedno čine, Ravna reka u koju se, jugozapadno od krečane Zagrađe, ulivaju Kriveljska i Borska reka. U Kriveljsku reku se uliva Saraka potok. U ove reke, od kojih nastaje Bela reka, se uliva veći broj manjih ...
    ... „Veliki Krivelj” nalazi se, vazdušnom linijom, na oko 3 km severoistočno od grada Bora, i na 0,5 km severoistočno od najbližeg sela Krivelj, u slivu Kriveljske reke. U okviru ležišta bakra „Veliki Krivelj”, nalazi se površinski kop „Veliki Krivelj”, u kome je raskrivanje ležišta počelo 1979. godine, ...
    ... pravcu duvanja vetrova, tako da Je neophodno sprovoditi mere za sprečavanje stvaranja i obaranje prašine iz vazduha. Pravac pružanja doline Kriveljske reke se poklapa sa dominantnim pravcem duvanja vetrova što omogućava raznošenje čestica uzvodno i nizvodno od jalovišta. Sitne čestice prašine se podižu ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... nadmorskom visinom od približno 500 metara. Posmatrano područje pripada slivu Crnog Timoka, koji teče u pravcu istoka. Njegove glavne pritoke obuhvataju Šarbanovačku reku, Brestovačku reku, Borsku reku, Kriveljsku reku, Suvu reku, Ogašu Kučajnu, Džanov potoki Rukjavicu, kao i brojne manje vodotoke koji ...
    ... koji dreniraju istraživano područje. Neposredna oblast istraživanja nalazi se unutar sliva Brestovačke reke, koja predstavlja levu pritoku Crnog Timoka. Klimatski uslovi ovog regiona su karakteristični za umereno-kontinentalnu klimu, tipičnu za brdsko-planinske predele Srbije. Tokom poslednje ...
    ... delovi terena presecani su potocima, koji se ulivaju u Brestovačku reku. U uzvodnim delovima, potoci su plitko usečeni u podlogu, dok njihova dubina usecanja progresivno raste ka nizvodnim delovima, gde u aluvijalnoj ravni Brestovačke reke doseže dubinu od 20-30 m. Uzduž korita potoka, kao i na strmim ...

  • Минералошко-петролошке карактеристике алувијалних кластита реке Пек (Волујски Кључ)

    Вељко Дикић (2023)
    У овом раду је извршена детаљна одредба састава кластита који воде порекло са широког алувиона реке Пек, у околини локалитета Волуја. Анализом морфологије речног тока, као и ерозионих и акумулационих облика, утврђено је да предметни кластити воде порекло из алувијалног подсистема меандрирајућих река. Коришћене су лабораторијске (просејавање, сепарација тешким течностима и издвајање ручним и електромагнетом) као и оптичке методе како би се утврдиле главне карактеристике кластита: минерални састав, димензије зрна, облик зрна, процентуални садржај тешке и лаке фракције минерала, ...
    кластити, алувион, река Пек, депозициони систем, минерални састав

  • Израда вентилациониог окна НВО-1 за потребе одрживог начина eксплоатације лежишта ,, Борска река “

    Александар Милијановић (2023)
    Основни циљ савременог рударства у Републици Србији је одрживо коришћење минералних богастава то јест одрживо рударство. Основ за одрживо рударство је строго поштовање Закона о рударству и геолошким истраживањима, Закона о заштити животне средине, пројектне документације и највиших савремених техничких стандарда када су геолошка истраживања, експлоатација, припрема и прерада минералних сировина у питању. Одржив начин експлоатације подразумева спровођење свих рударских активности у складу са најстрожим еколошким стандардима, а све у циљу очувања водних ресурса, ваздуха и земљишта за наредне ...
    израда вентилационог окна, лежиште „Борска река“, бушење и минирање, подграђивање, провера стабилности вентилационог окна

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... permskih naslaga pokazuje bazalne konglomerate, iznad kojih se nalaze finozrni peščari i glinci, a u gornjim slojevima dominiraju debeloslojeviti arkozni konglomerati (Anđelković, 1978). U dolini reke Jelovice, donjotrijaske naslage pokazuju transgresivni karakter i leže preko permskih crvenih peščara ...
    ... sferičnom ekvatorijalnom konturom. Centralno telo jJe sferičnog oblika i na njemu se nalazi Y – marka. Stratigrafsko rasprostranjenje: Gornji perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 1/1) Botanička pripadnost: Conifer. Rod Triadispora Klaus, 1964 Triadispora crassa Klaus, 1964 Tab. 2, SL. C. 1952 ...
    ... fino punktiran. Dužina zrna je 50 - 60 um, centralno telo 25 - 30 um, a vazdušnog mehura 15 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Gornji Perm. Nalazište: Gostuška reka (G — 4/76). Botanička pripadnost: Coniferous. Jugasporites nubilus Leschik, 1956 Tab. 2, SI H. 1962 Jugasporites nubilus Leschik ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... donjeg dela serije konglomerata donjomastrihtska- srednjemastrihtska a da je gornji, najveći deo obrazovan do kraja mastrihta (Đorđević i Banješević, 1997). 13 2.5. GENEZA LEŽIŠTA BORSKA REKA Ležište Borska reka pripada grupi endogenih, odnosno grupi postmagmatskih ležišta, klasi porfirskih ...
    ... stene odnosno u ležište. U okviru zone izmenjenih stena, gornji deo nije mineralizovan izuzev neposredne krovine ležišta gde je sadržaj bakra vrlo nizak. Donji deo izmenjene zone, koji naleže na konglomerate, predstavlja ležište Borska reka. U okonturenom delu ležišta, silifikacija i sulfatizacija ...
    ... intruzija kvarcdioritporfirita. Osnovni izvor bakra i zlata u TMK i u ležištu Borska reka su kalk-alkalne magme gornjokredne starosti. One su nastale topljenjem dubokih delova Zemljine kore i delova gornjeg omotača. Rudni rastvori vode poreklo iz relativno homogenih endogenih izvora. Njihov hemizam ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... 13, pp. 41-45. – JoBaHonuHh, P. (1951): IIpazstor crpararpa(buju Mcroune Cpouje. I eonomiku BecHuk, 9, pp. 111-125. - Marković J. (1954): Reljef sliva Crnice ı Grze. Zbornik radova Geografskog instituta SAN, knj. 7, Beograd. - Maslarević LJ. Sedimentology of permian red sandstones in the inner ...
    ... fijazaradoznale.wordpress.com/wp- content/uploads/201 5/09/koridor-10a-gif.jpg) ca reprropHjoM peke 1 pse koji Ilapahana (https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/) 1.2. IIiperaten panujax uacrpaxxuBamba TepHropuHja Toka peKe ITpae M ommruaHe Ilapahan je mpe cBera JeTaJbHO TEOJIOHIIIKH NpoyuaBaHa ...
    ... azesrbija.rs/izletiste-grza/ https://geografijazaradoznale.wordpress.com/wp-content/uploads/2015/09/koridor-10a-gif.jpg) https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/ - AHTroHoBHh, A. (1980): OĐopwanuje "npBeHMx HepMcKHX memapa" y JyrocmaBHjH H JIpyrHM 3eMJbaMa Epporie. CHMI03HJyM H3 perHoHajnHc ...

  • Геолошке и хидрогеолошке подлоге у изради студије процене утицаја на животну средину, на примеру постројења за третман отпадних водау Лозници

    Ирена Круљ (2022)
    Изградња постројења за третман отпадних вода планирана је у општини Лозница, на обали реке Дрине. Обзиром да се комуналне воде, заједно са водама из индустрије испуштају директно у реку, њен квалитет је знатно погоршан, што има велики утицај и на подземне воде. Основни циљеви истраживања јесу упознавање са геолошким и хидрогеолошким условима и подлогама за изградњу постројења за третман отпадних вода, као и упознавање са потенцијалним и постојећим загађивачима. Анализирани су и оцењени квалитети свих чинилаца животне средине који ...
    река Дрина, квалитет вода, загађивач, подземне воде, отпадне воде

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава