Претрага

Упит dcterms_subject_txt:grivska formacija

58 items

  • Утицај анизотропије на стабилност косине 2 у Грделичкој клисури

    Ксенија Мицић (2022)
    Изградња аутопута Е75 кроз Грделичку клисуру представља један од најзахтевнијих инфраструктурних подухвата на територији Републике Србије у последњих неколико деценија. Ова деоница специфична је по високим и стрмим косинама на којима су примењене бројне мере заштите. Предмет рада обухвата анализу стабилности косине 2, која се налази на деоници Горње Поље – Царичина долина. Изграђена је од формације анизотропног шкриљца палеозојске старости, променљивог степена испуцалости и распаднутости, на основу чега су издвојене: дробинска зона шкриљаца S**, зона јако распаднутих шкриљаца ...
    анизотропија, смичућа чврстоћа, стабилност косине, испуцалост, дирекциони модели

  • Paragenetska analiza rudne pojave bakra „Mlakva” kod Ljubovije

    Sanja Gavrilović (2023)
    Rudna pojava Mlakva nalazi se na južnom obodu granodioritskog masiva Boranje, u graničnom pojasu tektonskog šava Dinarida i Vardarske zone. Pripada Podrinjskom metalogenetskom reonu, u okviru Srpsko – makedonske metalogenetske provincije.Geneza rudne pojave vezuje se za oligocensko intrudovanje granitoidne magme u postojeće sedimente dijabaz – rožnačke formacije. Ležišta su situirana na kontaktnom oreolu boranjskog granodiorita i pripadaju skarnovskom tipu orudnjenja.Kontaktno – metamorfna zona predstavljala je predisponirani prostor za kasnije hidrotermalne procese, tokom višefazne vulkanske aktivnosti, koja je uticala na ...
    Mlakva, paragenetska analiza, SEM – EDS analiza

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... metode eksploatacije, takođe može biti uzrok nepravilnih odluka (Gabor, T., 2018). Bušotina i produktivna formacija su međusobno povezani tako da bušotina omogućava da se produktivna formacija poveže sa površinom. Sve dok je bušotina zatvorena, pritisak na površini bušotine Jje jednak pritisku u ...
    ... sledeećih pretpostavki: • Protok u bušotini je radijalan. • Jednofazan protok, sa nestišljivim fluidom. • Raspodela propusnosti u formaciji Je homogena • Formacija Jje potpuno zasićena datim fluidom (Gabor, T., 2018). Za prethodne uslove, Darsijeva jednačina se može rešiti da bi se pronašao protok ...
    ... i uređaj može izabrati i integrisati u ESP dizajn (Atao, M., 2014). Ako količina rastvorenog gasa (Rs), faktor volumena formacije za gas (Bg) i faktor volumena formacije za naftu (Bo) nisu dostupni iz podataka o letištu, moraju biti proračunati, a za to se koriste različite korelacije (Atao, ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... rnenruapa y HcrouHoj Cpouju. 3anacHunu CI JI aa 1949. romany H nenoBe romaHa 1910, 1913. a 1941, pp. 5-7. – IlerkoBuh, K. (1937): Problem starosti "formacije crvenih peščara" u istočnoj Srbiji. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 14, pp. 43-73 – Petković V. (1935): Geologjja istočne Srbije. Posebna ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... . Overbalanced podrazumeva veći pritisak u bušotini od pritiska formacije pri čemu veći broj otvora ostaje začepljen i dolazi do zagađenja pribušotinske zone, a kod underbalanced je niži pritisak u bušotini od pritiska formacije, puška se spušta kablom kroz tubing, bušotina je skroz opremljena ...
    ... kiseline pri obradi su HCI i HF i u zavisnosti od daljih karakteristika formacije dodaju se različite hemikalije kako bi se poboljšala propusnost ugljovodonika a smanjila propusnost za vodu. U slučaju krečnjačkih formacija u glavnom rastvoru je HCI a kod peščara HF. 4.1 Kiselinska obrada peščara ...
    ... kiseline pod pritiskom nižim od pritiska frakturiranja, a kiselisnko ili hirauličko frakturiranje sa pritiskom višim od pritiska frakturacije formacije. Do slabog prijema dolazi usled mnogih razloga kao što su: pojave zavodnjavanja u slučaju vodenog konusa, gasnog konusa. (Soleša M. , 1996) ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Chikago. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1974): Šćš GENEZI „DIJABAZ.RO2ONACKE FORMACIJE". Geo- loski glasnik knj. VII, Titograd. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1975a): "DIJABAZ-Ro2NACKA FORMACIJA" OFIOLITSKOG POJASA I VARDARSKE ZONE: 'GBNETSKO UPOREDENJE. Acta Geologica VIII, Zagreb ...
    ... kompleksa izdvojio vulkanogeno-sedimentnu seriju od ofiolita i genetski ove tvorevine povezao sa tektonskim pokretima. O genezi dijabaz-rožnačke formacije i njenom geotektonskom značaju pisali su Dimitrijević i Dimitrijević (1973, 1974, 1975, 1977) koji su smatrali da su ove tvorevine ofiolitski ...
    ... tvorevine su nastale zajedničkim dejstvom površinskog spiranja ı bujičnih tokova, i u velikoj meri otežavaju opservaciju i interpretaciju starijih formacija. Izgrađeni su od peskova, alevrita i glina koji su dobro zaobljeni i slabo sortirani. Aluvijum se nalazi u neposrednoj blizini rečnog korita reke ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... raznovrsno, sa dominantnim formacijama gornje krede i tercijarnim sedimentima. U širem okruženju prisutni su sedimenti jure i donje krede, dok su u osnovi paleozojski metamorfiti i klastični sedimenti. Na istočnom delu istraživanog područja otkrivena je starija formacija gornjokrednih sedimenata ...
    ... sastoji od sedimenata, vulkanita i vulkanoklastita. Ova formacija ima relativno malu debljinu od oko 300 m na periferiji rova, dok se ka zapadu debljina značajno povećava i litološki se menja učešće litoloških Jedinica. U ovoj formaciji preovladavaju vulkaniti andezitskog sastava i njihovi v ...
    ... , vulkanita i vulkanoklastita. Ova formacija prekriva litološki heterogene klastično-karbonatne sedimente donje jure, čija ukupna debljina iznosi oko 320 m. Ovi sedimenti uključuju dogerske peščare i krečnjake debljine oko 30 m, dok se iznad njih nalaze malmski krečnjaci sa debljinom od oko 320 ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... bazira na hvatanju CO iz industrijskog gasa ili direktno iz atmosfere, potom njegova ekstrakcija i transport. CO:» se može skladištiti u podzemne formacije, može se koristiti u nekoj od EOR metodi. Kako bi stimulisali industriju da implementiraju ovakve tehnologije na svoja postrojenja, usvojeni su ...
    ... i njegovom korišćenju. Takve kompentencije možemo da tiražiramo na druge, nove projekte. Zahvaljujući geolozima, utvrđene su i potencijalne formacije, kasnije podeljene u klastere, u kojima bi mogli da sladištimo CO ili koristimo kao EOR. 1. ENERGETSKI TRENDOVI Danas skoro svi prihvataju ...
    ... karakteristika samog ugljen-dioksida, jeste zapremina sedimentnih stena na odgovarajućoj dubini, temperaturi ı pritisku za određeni region ili formaciju. Geološko modeliranje i korišćenje informacija u simulaciji rezervoara jesu najprecizniji način za procenu kapaciteta skladištenja. 1201 5.1 ...

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... pritiscima i prekrivanje zona sa potencijalnim problemima, kao što su formacije sklone obrušavanju. • Izgubljena kolona Koristi se u bušotinama kada su uslovi izuzetno teški, poput visokih pritisaka ili nestabilnih formacija, gde standardne zaštitne kolone ne mogu pružiti dovoljnu stabilnost ...
    ... koristi se kroz produktivne slojeve i služi za ispitivanje otvorenih slojeva ili u proizvodnji. Osnovni zadatak je zaštita proizvodnih slojeva tj. formacija i omogućavanje ugradnje i zamene proizvodne opreme u toku eksploatacionog veka bušotine koji se kreće od 20 do 30 godina. kvodna &•ynd„a A Uvodna ...
    ... ključne važnosti za sprečavanje curenja i oštećenja. Cevovodi su zaštićeni cementacijom, koja sprečava prodor fluida između zaštitnih cevi i formacije, takođe pomaže u održavanju stabilnosti cevi i sprečava koroziju izazvanu kontaktom sa slojnim fluidima. 18 4.2. Značaj praćenja temperature ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... lokaliteta Riđake. Fosilna asocijacija pronađena Je u crvenim glinovitim peskovima, koji su se formirali u vrtačama gornjotrijaskih krečnjaka Lelićke formacije. Prikupljeni materijal, bogat je ostacima različitih grupa kičmenjaka, uključujući ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare. Sediment Jje prikupljen ...
    ... sirovine poput fluorita, barita, kaolinskih glina, kvarcnog peska i ukrasnog kamena, kao i izdanci uglja (Filipović i dr. 1967). 6. LELIĆKA FORMACIJA Ekvivalenti gornjotrijaskih karbonata pronađeni su na dva izolovana lokaliteta. U lokalitetu Šećerovac u donjem toku Dubrave, otkriveni su sivi ...
    ... cpe- nieeapHu neckoBv. ii 1| TnecovwaHv anespuwTwM, Mpke Goje ca ~O | apGoarHwM koHkpeLyjama-nernysvjyM. Slika 2 - Lokalni profil Lelićke formacije u Riđakama (modifikovano prema Stejić (2009)). Bioklastitna komponenta uključuje alge foraminifere, kao i ređe moluske i ehinodermate. Stena je ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... Cu-Au sistem se nalazi u području u čijem sastavu dominiraju formacije gornje krede i tercijarni sedimenti. Širu okolinu grade i sedimenti jure i donje krede, u čijoj su osnovi paleozojski metamorfiti i klastični sedimenti. Starija formacija gornjokrednih sedimenata, vulkanita i vulkanoklastita je ...
    ... periferiji rova ima relativno malu debljinu od oko 300 m. Idući ka zapadu debljina ove formacije se značajno povećava ı litološki se menja učešće litoloških jedinica u njenom sastavu. U strukturi formacije preovladavaju vulkaniti andezitskog sastava i njihovi vulkanoklastiti, a u manjoj meri u ...
    ... slojeviti ı bankoviti krečnjaci debljine do 150 m, a preko njih leži urgonski karbonatni kompleks slične debljine. Transgresivnu povlatu grade formacije albske i donjokredne starosti. Tanak paket bazalnih konglomerata prekrivaju tamnozeleni glaukonitski peščari i gvožđeviti peščari. U povlati pomenutih ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... obuhvataju složene geološke formacije ı strukture koje su ključne za razumevanje sastava i karakteristika ovog ležišta. Geološka struktura ležišta ı okolnih oblasti se može opisati kako sledi: Osnovne Formacije: Gornja Kreda i Tercijarni Sedimenti: Dominantne formacije u ležištu. Gornja kreda uključuje ...
    ... paleozojske metamorfite i klastične sedimente. Geološka Stuba: Paleozojski Metamorfiti i Klasični Sedimenti: Ove stene su prisutne na osnovi formacija gornje krede. Klastično-Karbonatni Sedimenti Donje Jure: Ova povlata je debljine oko 320 m, uključujući dogerske peščare i krečnjake. Malmski ...
    ... povlata uključuje bazalne konglomerate, glaukonitske peščare ı gvožđevite peščare. Cenoman i albanski sedimenti su takođe prisutni. Vulkanitske Formacije: Donji Andezitski Kompleks: Ova serija vulkanita uključuje andezit, dacite i diorite intruzije, kao i sočiva laporaca ı klastita. Gornji i Donji ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije Jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet pripada kenozojskoj vulkanskoj formaciji zapadne Srbije čija je starost oligocenska do ranomiocenska. U njoj se lamprofiri pojavljuju u vidu brojnih malih intruzivnih tela, najčešće dajkova ...
    ... tektoniku Podrinjskih planina pišući o tektonici zapadne Srbije. Zatim se 1937. godine V. Simić bavi stratigrafskim položajem dijabaz-rožnačke formacije u blizini Medvednika i pruža osvrt na njen položaj na potezu od Uzovničke reke do Ljubovije na istoimenom listu. Godine 1938. V. Simić proučava ...
    ... The Mineralogical Society, London. 48 Jelenković . R., 2000: Geološki atlas Srbije 1:2.000.000, Br. 14. Metalogenetska karta i karta rudnih formacija, p. 4. Janković S., 1961: Ležišta mineralnih sirovina, Univerzitet u BeograduS., 1967: Ležišta metaličnih mineralnih sirovina, Univerzitet u Beogradu ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... Pukotinski tip izdani vezan je za pukotinske i prslinske sisteme raznovrsnih litoloških formacija, u magmatitima, metamorfitima i sedimentnim stenama. Bez obzira na litološki sastav različitih formacija, imaju različit stepen vodopropusnosti u vertikalnom profilu. Izdanska zona obično Je formirana ...
    ... Klastiti i peskovito-laporoviti, krečnjaci - T,, Dolomiti, dolomitični krečnjaci i krečnjaci - T,, Peščari, peskoviti i laporoviti krečnjaci - P, Formacija crvenih peščara - D, Konglomerati i peščari sa proslojcima argilošista - S, Peščari, argilošisti, liditi, metamorfisani glinci i krečnjaci - ...
    ... 2024 Prilog 2. H(m) H(m) 900 300 | Cmica Crnica -600 LEGENDA KARTIRANIH JEDINICA: ·al· ·| Aluvijum Slojeviti i bankoviti krečnjaci - Formacija crvenih peščara Terasni sedimenti i :.i i dolomiti Bankoviti i masivni krečnjaci - Piroksenski gabro t2 - i krečnjaci i kimeridž) škriljci ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... krede i ecocena, dok su sedimenti kvartara predstavljeni deluvijalnim i proluvijalnim sedimentima. Šire područje istraživanja izgrađuju različite formacije sedimenata, kredne, eocenske i kvartarne starosti (Ki, K»!, K~?, K-E, E», d, pr). U tektonskom pogledu područje istraživanja pripada Budvansko-Barskoj ...
    ... područje predstavlja kosinu na magistralnom putu M-1, dionica Lipci - Ljuta, dužine cca 200 m a širine oko 30m. Područje istraživanja izgrađuju formacije kredne starosti (K2?) , a čine ih krečnjaci sa proslojcima dolomita, slojevite i masivne teksture. U hidrogeološkom pogledu to su dobro vodopropusni ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... krede i ecocena, dok su sedimenti kvartara predstavljeni deluvijalnim i proluvijalnim sedimentima. Šire područje istraživanja izgrađuju različite formacije sedimenata, kredne, eocenske i kvartarne starosti (Ki, K»!, K~?, K-E, E», d, pr). U tektonskom pogledu područje istraživanja pripada Budvansko-Barskoj ...
    ... područje predstavlja kosinu na magistralnom putu M-1, dionica Lipci - Ljuta, dužine cca 200 m a širine oko 30m. Područje istraživanja izgrađuju formacije kredne starosti (K2?) , a čine ih krečnjaci sa proslojcima dolomita, slojevite i masivne teksture. U hidrogeološkom pogledu to su dobro vodopropusni ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... plitkovodne formacije. Laporci i flišni sedimenti nalaze se u oblastima nekadašnjih dubljih delova sedimentacionih basena ı prate dubokovodne sedimente jure i donje krede, a plitkovodni se nalaze upravo u delovima gde su razvijene plitkovodne, čak i sprudne facije starijih formacija (letnja poz ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski ı kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina nastalih tokom ...
    ... stijena. Najstarije stijene otkrivene u okolini ugljevičkog basena su permski krečnjaci i nalaze se na južnoj periferiji basena, dok su mezozojske formacije predstavljene deponatima trijaske i kredne starosti. Najveći dio ovog prostora čine mlađe tvorevine, kenozojske starosti. U ovom poglavlju dat ...
    ... Tisijsko-Dakijske ploče ı donje Adrijske ploče. Ugljevički basen, nalazi se u domenu unutrašnjih Dinarida i razvijen je na osnovi koju grade formacije koje su dio Jadar-Kopaonik jedinice i Zapadne Vardarske Ofiolitske Jedinice (Slika 12). 5.2. Tektonske jedinice u domenu ugljevičkog basena ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... kontrolne faktore koji utiču na prostornu distribuciju rudne mineralizacije i postrudnu tektoniku. Ležište je klasifikovano u odgovarajuće genetske formacije rudonosnih sistema, s mineralizacijom masivno-sulfidnog tipa koja pripada hidrotermalno-vulkanogenim, epitermalnim ležištima visoke sulfidacije ...
    ... i magmatskih događaja, 14 formiran je Timočki tektonski rov, koji je sukcesivno ispunjen masivnim naslagama vulkanskih i vulkanoklastičnih formacija. Hidrogeološke karakteristike terena Detaljan prikaz hidrogeoloških karakteristika područja, uključujući tipove izdani, filtracione karakteristike ...
    ... slučaju koristi se Laubšerova empirijska metoda. Ova metoda zahteva definisanje sledećih ulaznih parametara: MRMR vrednosti za sve četiri geološke formacije (miocenski sedimenti, konglomerati, laporci i andeziti), zapreminsku masu, kao i dimenzije ležišta. Na osnovu tih ulaznih parametara, proračunavaju ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast