Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Kombinovani gasno-parni ciklus

104 items

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... a oaaaeaaaaaaaaaaakaatttek 38 1. UVOD Duboke istražne i eksploatacione naftne i gasne bušotine zahtevaju velika kapitalna ulaganja, koja čine preko 50% od ukupnih investicionih ulaganja u proizvodnom ciklusu. Izrada bušotine se može definisati kao skup različitih tehničko- tehnoloških zahvata ...
    ... lokaciji na sledeće kategorije: 1. Kopnena/obalna (Onshore) postrojenja: Ova postrojenja se nalaze na kopnu i obično se koriste za bušenje naftnih i gasnih ležišta koja se nalaze u unutrašnjosti. 2. Pomorska (Offshore) postrojenja: Ova postrojenja se nalaze na moru ili okeanu, često na platformama ...
    ... oprema tokom svojih različitih faza korišćenja bude u zadovoljavajućem stanju, uz sprovođenje inspekcija ı ispravku nedostataka u ranim fazama ciklusa korišćenja. (4) Tri osnovna faktora definišu uslove i obim primene preventivnog održavanja: pouzdanost procesa, eckonomičnost i prihvaćeni standardi ...

  • Opremanje bušotine X zavojnom pumpom

    Milan Filipović (2024)
    Ovaj rad se bavi osnovnim pojmovima i karakteristikama zavojnih pumpi.Prikazan je sklop zavojnih pumpi i njena prateća oprema. Objašnjen je princip rada zavojnih pumpi kao i uloga svakog mašinskog elementa koji se nalazi u pumpi. Razmotrene su prednosti i nedostaci primene ovih primarnih mehaničkih metoda eksploatacije ugljovodonika. Dat je uvid u inovativna rešenja problematike primene zavojnih pumpi. Na konkretnom primeru bušotine X su prikazani problemi kao i rešenja primene ovih primarnih mehaničkih metoda u praksi. Napravljena je detaljna analiza ...
    zavojne pumpe, oprema, primarne mehaničke metode, ugljovodonici, analiza rada
    ... pojave mehura koji su destruktivni po radno kolo zavojne pumpe. Rešenje za ovaj problem jeste izbegavanje naglog smanjenja pritiska ili ugradnjom gasnog separatora na dnu bušotine. Bitno je napomenuti to da zavojne pumpe ne smeju raditi u prazno. One uvek moraju biti potopljene u fluid, zato je ...
    ... duži remontni period. - Pojava gasa je nepoželjan faktor koji se pojavljuje u bušotini X pa je neophodno implementirati gasni separator odnosno gasno sidro. – _ Pojava abrazivnih čestica su Jedan od razloga zbog kojeg se koriste zavojne pumpe. S obzirom da bušotina X ima nezanemarljivu količinu ...
    ... koja ispunjava 90% uslova za idealnu primenu. Takvi slučajevi su doduše veoma retki. Odabir prateće opreme u proizvodnji (tubing, kejzing, paker, gasno sidro, elektromotor, reduktor, transformator, razvodna kutija, glatka šipka...) je poprilično olakšan metodama izračunavanja ključnih faktora za ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... magnetnog polja. Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi od sunčeve aktivnosti koja se menja tokom ciklusa od 11. godina. Trenutno se približavamo maksimumu 25. sunčevog ciklusa. Kao rezultat ovoga, početkom maja 2024. godine registrovana Je prva geomagnetna bura Jačine G5 od 2003. godine ...
    ... oznakom R3, što znači da su zamračenja bila Jaka, na skali od RI (manja) do R5 (ekstremna). Predviđanja solarnog ciklusa koriste razne agencije ı mnoge industrijske grupe. Sunčev ciklus Je važan za određivanje životnog veka satelita u niskoj orbiti Zemlje. Veći solarni maksimum smanjuje Život satelita ...
    ... webp?itok=5Kz19k3D) Utvrđeno je da se broj sunčevih pega smanjuje i povećava, sa periodom od 11. godina, što predstavlja jedanaestogodišnji Sunčev ciklus. Sunčeve pege su tamne konture koje se kreću po površini Sunca, a temperatura koja postoji u pegama, znatno je niža od temperature okolnog prostora ...

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... predstavljaju naftovode i gasovode. Ovim cevovodima se transportuje i distribuira nafta i prirodni gas. Naftovodi i gasovodi se prostiru od naftnih i gasnih polja do kućnih merno-regulacionih setova. Sirova nafta je fluorescentna zelenkasto-mrka do tamno-mrka uljasta tečnst ı predstavlja smešu tečnih ...
    ... dalji protok. ?@ gf@ - 6 d bq b MIN /7Č NI(NO J ~ 8 Slika 27. Elementi magistralnog gasovoda Označeni brojevi na slici predstavljaju: 1- gasno polje sa sabirnim cevovodima, 2- sabirna stanica, 3– glavna kompresorska stanica, 4- pomoćna kompresorska stanica, 5- stanica za distribuciju gasa ...
    ... slabija tačnost zbog ograničene rezolucije žičanih, odnosno habanja slojnih potenciometara, relativno kratak vek trajanja (oko 105-106 punih ciklusa) i smanjena preciznost zbog trenja klizača. R(p) Slika 15. Manometri sa potenciometrima 18 3.4.2. Manometri sa induktivnim pretvaračima ...

  • Istorijat kretanja tržišnih cena nafte i gasa - ključni faktori i događaji

    Milica Janković (2022)
    Kroz istoriju naftne i gasne proizvodnje, u poslednjih 160 godina, tržišne cene ovih strateških mineralnih sirovina imale su puno skokova i padova. Za te promene su zaslužni različiti faktori ili bitni događaji koji su se dešavali kako u prošlosti, tako i danas. Na nagle promene tržišnih cena nafte i gasa utiču različiti ekonomski i vanekonomski faktori, od kojih se kao najbitniji izdvajaju faktori ponude i tražnje, geološki i geografski faktor,geopolitički faktor i tehnološko-tehnički faktor. Razmatranje faktora koji utiču na ...
    nafta, gas, promene tržišnih cena, faktori, ključni događaji

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... koristi se sledeća Jednačina: la(2)=[(Wr-C}/(B-C)} x 100 (2) Gde je, Wf — masa bubnja osušenog uzorka nakon drugog ciklusa, B — masa bubnja i osušenog uzorka pre prvog ciklusa, C – masa bubnja. 22 Slika 9. Izgled aparata za određivanje otpornosti prema raspadanju proizvođača Matest i dimenzije ...
    ... posle opita može videti na slici 12. Nakon drugog ciklusa opita, Id se kreće u vrednostma između 92% i 97%, tabela 5. Sem navedenih postupaka ı metoda, Gamble (1971) predlaže klasifikaciju uzoraka u odnosu na otoprnost nakon prvog i drugog ciklusa, pri čemu se uzorci svrstavaju u šest grupa, tabela ...
    ... Gamble (1971), dopunjena je od strane Ergulera i Shakoora (2009), prema kojoj je koeficijent Dr određen posle drugog ciklusa. Dobijen DgL laboratorijskim opitima nakon drugog ciklusa, kada se uporedi sa pomenutom klasifikacijom, dolazi se do zaključka da permski sedimenti odgovaraju grupi sa vrlo ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... cevovodu (1,1). Količina industrijske vode po 1 m' podzemne prostorije: mŠ3/min Potrebna količina komprimiranog vazduha po ciklusu: 43 Qxu = n qun ' Ty· K, · K,,mš/ciklusu gde su: n — broj bušaćih čekića (2), qkv — specifična potrošnja kom. vazduha buš. čekića (0,36 m3/min) po specifikaciji ...
    ... zapremina zasipa u kašici (m*), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), L.sr— srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h). Ukupno vreme utovara izminiranog materijala sa čela prostorije iznosi: ...
    ... 1 < 1,15 kg/dm? Brzina detonacije 4500 m/s Prenos detonacije 4-9cm 41 Radna sposobnost (Trauzl) Osetljivost na udar Bilans kiseonika Gasna zapremina Toplota eksplozije Temperatura eksplozije Radni faktor Specifična energija Pritisak detonacije Pritisna čvrstoća 380 — 390 cm ...

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... Cijev za usisavanje Gasa Komora za naknadno izgaranje Slika 4. Integrisani sistem sakupljanja elektrolučne prašine [5] Uklanjanje čestica iz gasne struje vrši se putem filterskih vreća koje zadržavaju čestice na povišini filtera. Vremenom, na filterima se formiraju veće naslage čestica, koje ...
    ... izvlačenje dimnih gasova iz EAF-a predstavlja konačan proizvod niza fenomena, kao što su emisija čestica iz čelične kupke, transport tih čestica gasnim tokom kroz sistem za izvlačenje dimnih gasova, fizičko-hemijske transformacije na letu itd. Rezultati morfološke analize prašine iz EAF-a pokazuju ...
    ... u sekundi za snimanje prekida filma i 1.000 sličica u sekundi za posmatranje formiranja kapljica mlaza i određivanje učestalosti pojavljivanja gasnih mehurića na površini. Ova učestalost jednaka je učestalosti formiranja mehurića na usniku kapilare i omogućava izračunavanje veličine mehurića ...

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... ....aaaa a anaaaaaaaakanaoı 11 3.2.2 Zaptivna sekcija a aaataeaaagaakaot 15 3.2.3 Hidrozaštita ... aaateeaaaaeattatoı 19 3.2.4 Usis pumpe sa gasnim separatorom ........aaaaaaana a 20 3.2.4 Električni kabl........aaaaaaaaaa a anaadoaaaaoi 23 4. Senzor i SCADA sistem ... aaaaeaaaaaaovı 26 4 ...
    ... Analiza rada električnih centifugalnih pumpi Električna energija Transformator Razvodna · Glava bušotine kutija dyAy} a y e Usis pumpe sa gasnim separatorom Hidrozaštita Slika 2. ESP sistem (Extract, 2023). Analiza rada električnih centifugalnih pumpi Relativne prednosti i nedostaci ...
    ... Analiza rada električnih centifugalnih pumpi 3.2.2 Zaptivna sekcija Zaptivna sekcija smeštena Je ispod najnižeg dela pumpe, ispod usisa ili gasnog separatora ukoliko je separator prisutan, i neposredno iznad sekcije motora. Odeljak zaptivne sekcije u osnovi Je skup zaštitnih komora povezanih ...

  • Regulacija nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima

    Katarina Šoštarić (2024)
    Ovaj diplomski rad bavi se regulacijom nivoa tečne faze u vertikalnim separatorima u industriji nafte i gasa. U radu su istraženi različiti metodi merenja nivoa, uključujući plovke, ultrazvučne i radarske senzore. Radarski senzori su se pokazali kao najefikasniji u teškim radnim uslovima, zahvaljujući njihovoj visokoj preciznosti i pouzdanosti. Rad uključuje teoretski pregled metoda merenja nivoa, detaljno poređenje prednosti i nedostataka različitih senzora, kao i studiju slučaja implementacije radarskog senzora u vertikalnom separatoru. Analiza rezultata i preporuke za buduća istraživanja ...
    Merenje nivoa, Vertikalni separator, Radarski senzori, Ultrazvučni senzori, Industrija nafte i gasa
    ... održavanje sigurnosti, efikasnosti i optimizacije procesa unutar ove industrije. Vertikalni separatori, koji se koriste za razdvajanje tečnih i gasnih faza, predstavljaju kritične komponente u postrojenjima za preradu nafte i gasa. Tačna kontrola nivoa u ovim separatorima direktno utiče na kvalitet ...
    ... kvalitet ı efikasnost separacije, kao i na sigurnost celokupnog postrojenja. Vertikalni separatori funkcionišu na principu razlike u gustini tečnih ı gasnih faza, omogućavajući gravitaciono razdvajanje. U takvim sistemima, precizno merenje nivoa tečne faze je od presudnog značaja kako bi se osiguralo ...
    ... proizvodnje, transporta i skladištenja ı od presudnog je značaja za različite procese: l. Separacija U separatorima, tačno merenje nivoa tečne i gasne faze je ključno za efikasno razdvajanje i sprečavanje kontaminacije. Separatori su ključni uređaji u preradi nafte i gasa, gde Je precizno merenje ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... 3.2.3.Ciklus kamiona (ture — vožnje) Ako je količina izminiranog materijala u smeni Qsm (t), odvoz izminiranog materijala kamionima obaviće se u: Nc = Q „ciklusa K, gde je: Qsm — potreban smenski kapacitet = 1.852 t/sm Kjk – težina rude u kamionu = 18 t Nc = % =102,88 ciklusa/ smeni ...
    ... – zapremina zasipa u kašici (m*), t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), Lsr - srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h) Ukupno vreme utovara izminiranog materijal sa čela hodnika iznosi: Tu ...
    ... srednja dužina transporta (500 m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (15 km/h) t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), t= tu + ti + tm, min Vreme utovara kamiona: KK t,= „min UTI, gde je: KKjk - težina korpe kamiona ...

  • Flotiranje oksidnih minerala olova iz rude rudnika Grot

    Emilija Đorić (2023)
    Završni rad na temu „Flotiranje oksidnih minerala olova iz rude rudnika Grot” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su: geografski položaj, istorijski razvoj rudnika „Grot”, geološke karakteristike ležišta „Blagodat” kao i osnovni podaci o tehnološkom procesu flotacije. U specijalnom delu prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja i rađene su dve serije opita. Prva serija opita imala je za cilj ispitivanje mogućnosti sulfidizacije oksidnih minerala olova na početku procesa flotiranja gde su urađena četiri opita sa dodatkom Na2S ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, sulfidizacija, Grot

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... kvalitetom od 21,80 % Zn. Da su minerali cinka manje flotirali u ciklusu olova rezultati bi bili Još bolji. Međutim, uočava se visoko iskorišćenje olova u GK/Zn od oko 15% što znači da olovo nije isflotiralo u dovoljnoj meri u ciklusu olova. Razlog ovome može biti preusitnjenost olova pri ovako ...
    ... opasnost da bude previše usitnjen što bi se dalje odrazilo na flotacione osobine ovog minerala. Preliv samostalne flotacijske ćelije dalje ide u ciklus flotiranja olova dok se pjesak flotacijske ćelije vraća na domeljavanje u mlin sa kuglama. Proces flotacijske koncentracije zasnovan je na selektivnom ...
    ... Uzorak [kg] 1 Odnos Č:T 1:0,42 CaO |{kg/t| 1,4 NaCN [g/tl 45 ZnSO4 |g/t] 230 Vreme mlevenja |min]| 11,5 Finoća mlevenja [% – 74 um]| 70 Ciklus flotiranja minerala olova Kondicioniranje KEX [g/t] 2 D-200 [g/t] 30 Vreme kondicioniranja [min] 5 pH vrednost 9,3 pH-8,2-8,5 Grubo flotiranje ...

  • Преглед методологија екстракције корисних елемената из рударског отпада од прераде руде бакра

    Елведина Халковић (2023)
    Прерада минералних сировина је само једна у низу рударских операција, које имају значајан утицај на животну средину. Осим коначног производа, овим поступком настаје велика количина отпада који може да има негативне последице по околно земљиште, воду и ваздух, односно да угрози основне компоненте здравог живота, уколико се са њим правилно не управља. Рударски отпад из постројења за прераду минералних сировина, иако је након првог циклуса производње окарактерисан као отпад, садржи одређену количину корисних елемената. Тежња света ка циркуларној економији ...
    Техногени отпад, циркуларна економија, прерада минералних сировина, руда бакра, стратегије поновне употребе, методологије екстракције корисних елемената

  • Анализа режима истицања вода карстног врела Млаве

    Ивана Левајић (2023)
    На контакту ургонских кречњака и седимената терцијарне старости, у оквиру Кучајско-бељаничког масива,јавља се врелоМлаве. Карстна врела су кључни елемент у хидролошком циклусу карста, а Млава се издваја од других карстних врела Србијепо најдужем мониторингуводостајаи протицаја. За анализу режимаистицања вода врела Млаве, било је неопходно анализиратиклиматске, хидролошке, геолошке и хидрогеолошке карактеристике терена. Ови подаци су анализирани како би се разумео њихов утицај на режим истицања. На основу средње годишњих сума падавина, изабране су две карактеристичне године,1990. година (сушна година) и 2014. ...
    врело Млаве, карст, падавине, протицај, режим

  • Tektonske i litostratigrafske karaktertsike stenskih formacija na području centralne Šumadije

    Nikolina Ćirić (2023)
    Cilj ovog master rada je da kroz izdvajanje stenskih formacija Istočne Vardarske zone i njihovih tektonskih i litostratigrafskih karaktertsika na području centralne Šumadije proširi znanje o preobdukcionom i postobdukcionom režimu na ovom području, odnosno pruži bolje poznavanje geodinamičkih relacija između jedinica na kontaktu Evrope i Adrije, u širem obuhvatu Vardarske zone. Metodologija istraživanja obuhvatala je geološko kartiranje na unapred odabranim lokalitetima u širem području centralne Srbije. Tokom istraživanja, proučavane su četiri geološke jedinice u tom regionu, uključujući metamorfne tvorevine ...
    Pre-obdukcioni basen, Karbonatni pokrov, Istočna Vardarska zona, Centralna Srbija

  • Geološke karakteristike jedinice Istočno-Vardarskih ofiolita (Centralna Srbija)

    Nikolina Ćirić (2022)
    Istraživano je područje Istočne-Vardarske zone (Centralna Srbija) kao deo značajne geotektonske jedinice-Vardarske zone. Cilj ovog rada je da se kroz usko bavljenje jedinicom Istočno-Vardarski ofioliti, njenom litologijom, internim sklopom, kao i odnosima prema drugim jednicama, pruži određeni doprinos razumevanju njenog položaja i uslovima smeštanja u okviru šire Vardarske zone i njenog značaja u geologiji Balkanskog poluostrva. Koristeći se standardnom metodom geološkog kartiranja po unapred određenim lokalitetima, proučavane su jedinice u široj zoni područja centralne Srbije. Izdvojeni su metamorfiti Srpsko ...
    Istočno-Vardarski ofioliti, Karbonatni pokrov, Srpsko-makedonska masa, Centralna Srbija

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... 62 Ciklus kamiona (ture – vožnje) Ako je količina izminiranog materijala u smeni Qsm (t), odvoz izminiranog materijala kamionima obaviće se u: O Nc = = ciklusa jk gde Je: Qsm — potreban smenski kapacitet = 1.852 t/sm Kjk – težina rude u kamionu = 18 t Nc = % =102,88 ciklusa/ smeni ...
    ... radova jeste i obezbeđivanje planirane proizvodnje. (1) 1.1 Životni ciklus rudnika Osnovni cilj istraživanja mineralnih ležišta je njihova dezintegracija iz prirodnog okruženja putem rudarstva.(2) Prva faza životnog ciklusa rudarstva je faza izvodljivosti (feasibility study), koja Je ključna ...
    ... srednja dužina transporta (500 m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (15 km/h) t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min.), t=tu+ i + tm, min Vreme utovara kamiona: KK . 2= „min UTI, gde Je: 59 JK, = KK jk - težina ...

  • Procena uticaja na životnu sredinu PK krečnjaka Dobrilovići

    Irena Bogner (2022)
    U składu sa zakonskom regulativom u Republici Srbiji, u ovom radu predstavljena je procena uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije litotamnijskog krečnjaka novootvorenog ležišta površinskog kopa „Dobrilovići“. Prema Rudarskom projektu eksploatacije krečnjaka iz ležišta “Dobrilovići“ kod Loznice, završnom konturom kopa biće zahvaćen samo mali deo geološki određenih granica ležišta. Do kraja eksploatacionog ciklusa, po projektu je to prvih 20 godina, rudarski radovi će napredovati nekoliko stotina metara u dužinu, ali i par desetina metara u dubinu. Kod izgradnje površinskog ...
    Površinski kop „Dobrilovići”, Procena uticaja na životnu sredinu, Zaštita životne sredine, Litotamnijski krečnjak, Analiza uticaja na životnu sredinu

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... bakarne rude u rudnom telu. Ležište bakra i zlata, istraživano Je kombinovanim metodama, po mreži istražnih radova. U pojedinim delovima ležišta bilo je odstupanja istražnih radova od pravilne mreže. Sistem istraživanja bio je kombinovani, odnosno ležište bakra istraživano Jje istražnim bušenjem (sa ...
    ... – zapremina zasipa u kašici (m?), t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), Lsr - srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h) Ukupno vreme utovara izminiranog materijal sa čela hodnika iznosi: Tu ...
    ... srednja dužina transporta (500 m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (15 km/h) t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), t=tu+ i + tm, min Vreme utovara kamiona: gde je: KKjk - težina korpe kamiona (18 t) UTI - utovarni ...