Претрага

Упит dcterms_subject_txt:eurokod 7

172 items

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... operacija na izradi pripremnih prostorija sa podgrađivanjem (Si=23,90 m”, f=8) Radne operacije Vreme PRVA SMENA DRUGA SMENA (h) || 2 3 4 5 6 7. 8 9 IO I I2 ı 2 3 45 6 7 Li 9 10 II I2 Dolazak na radilište 10 |___| Bušenje 1,45 Punjenje i miniranje 0,60 Provetravanje 0,50 Pregled radilišta LO Utovariodvoz ...
    ... poderađivanjem (Si=24,17 m J=7) Radne operacije Dolazak na radilište Bušenje Punjenje i miniranje Provetravanje Pregled radilišta Utovariodvoz Podgrađivanje Odlazak sa radilišta Vreme 0) 1,0 1,27 0,55 0,50 1,0 1,63 0,94. 1,0 || 2 3 4 PRVA SMENA 5 6 7 L 9 10 II I2 || 2 3 ...
    ... ležišta ... naaaaaaa a ae a aaaaaakitivk 60 . 8 Zapunjavanje otkopanog prostora ............aaaaaaaaeaaeaaaaktek Error! Bookmark not defined. . 7 Zapunjavanje otkopanog prostora .............aaaaa a aae a aeaaaaa a aeaaaeaaaataakatiet 63 . 9 Normatvi materijala i energije pri otkopavanju ležišta ...

  • Оптимална конструкција бушотине на експлоатационом пољу Мајдан

    Бранислав Миловановић (2024)
    Одређивање параметара конструкције бушотине представља најважнији корак ка сигурном и ефикасном опремању сваке бушотине. У овом раду биће предложен поступак за одређивање оптималних параметара експлоатационог поља Мајдан. Пример експлоатационог поља Мајдан ће бити коришћен за илустрацију предложеног поступка. Ово поље има специфичне геолошке и хидрогеолошке карактеристике које ће бити детаљно анализиране у раду. На основу ових анализа, биће предложени оптимални параметри бушотине који ће осигурати сигурно и ефикасно опремање бушотина на овом подручју.
    заштитне цеви, поље Мајдан, конструкција бушотине
    ... 2. KAPAKTEPHMCHKE HAOTHOT ITIOJbA „MAJJIAH“..aa n 2 3. BAAIITHMTHE IIEBMIM........na dn aaaaaaaaaaaeiaoaatatatt 7 3.1 Kogcrpyknuja OyITOTHHE alyna a a aanaaaaaaaeeaaaaaaaaaaaatatok 7 3.2 TeoMerpuja OyIHIOTHHE ly aaaaaaaaaaa a aeaaaaaaaaaaeaatakaot 14 3.3 Ha06op KkBanurera MaTepnjaja 3an1THTHHX ...
    ... +2 · Š = 153,67 + 2:· 10 = 173,7 mm IIpeMa API cranamap,ny 3a npeuHukKe JUIeTa, JuIeTO HajOmkKer Beher rpeuHHKa H3pauyHaTOM je : Da= 200,1 mm (7 7/8”). • MugHuMajHH yHyTpatmimH rpeuHHK IHOBPIHHHCKe KOJIOHEC MO)KC Ce OJIipenHTH: IDpk = Da + 2 % = 200,1 +2 · 2 = 204,1 mm Kopucreham API craHmapn ...
    ... 6.4 IIpopauyH OHaKcHJaJIHOT, JIBOOCHOT Halpe38aFb8 ln aanaaaaanacotk 33 6.5 IIpopauyH TpHaKcHjJaJiHor (TpOOCHOT) Hanpe3aBb8 ın aaaaadaaananı 35 7. IIPOJEKTOBAMĐE IIOBPIIHHCKE KOJIOHE 3ATITHTHMX ITEBHM............... 39 7.1 IIpopauyH yHyTpatrmer IparHcCKa lı aaaaaaaoaaeaaaaattot 39 7.2 IIpopauyH ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... do vibracionog sita. Transportnu traku nose tri valjka, zbog velikog kapaciteta trake Q = 220 t/h, kao i velike brzine kojom se traka kreće v = 1, 7 m/s. Dužina nošenja trake je L = 36,60 m, širina B = 650 mm, a ugao nagiba transportera Je a = 6? 69'". Visina dizanja trake je H = 3,85 m, pri čemu ...
    ... Traku pokreće elektromotor snage N = 11,0 kW, pri čemu se traka kreće brzinom v = 1,7 m/s. Usitnjena ruda se proseJava na vibracionom situ (slika 7), kapaciteta Q = 216,66 t/h sa dve prosevne površine, kod kojih su veličine otvora za proseJavanje 30 x 50 mm ı 18 x 36 mm. Pre izmene sito Je bilo ...
    ... dizanja rude H =9,14 m, 12 pod uglom o = 99. Traku pokreće elektromotor snage N = 15 kW, pri čemu se traka kreće brzinom v = 1,7 m/s. Slika 7. Vibraciono sito Slika 8. Transportna traka poz. 12 Reverzibilni pokretni transporter je širine B = 800 mm i njegov kapacitet iznosi Q = 588,16 ...

  • Избор подетажне методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра

    Александра Ристић (2024)
    У овом раду су представљени кључни елементи примене методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра, укључујући: геолошке карактеристике лежишта, техничко-експлоатационе факторе, димензионисање просторија, припремне радове, бушачко-минерске активности, утовар и транспорт, вентилацију и засипавање откопаног простора паста засипом.Кроз анализу трошкова израчуната је цена израде припремних просторија по дужном метру, у зависности од квалитета радног окружења у коме се изводе радови. Поред тога, анализирани су трошкови експлоатације руде, представљени у виду јединичне цене у USD/t (долара по тони ...
    метода, подетажно откопавање, засипавање паста засипом
    ... > = I 5 24 65 75 80 8 II 4 23 60 65 70 7 3a naxbH npopauyH ycBaja ce na Je uBpcroha Ha rpHTHcCaK y 3aBHCHOCTH OJ KJJIaCe CTEHE: Knaca creHe H »80 MPa a3a npopauyH Oyntepa yaero je (p=8) Knaca creHe HH »70 MPa aa npopauyH Oynehba yacero Je (()=7) OnpeljuBame craOu.ocTu rpocropuja KpurepnjyM ...
    ... npunpeMnux npocmopuja u II nacu, Si=15,17 m2, J=7 Pen . 6p Bpcra rTpotrkoBa IleHa (USD/m') || TponrkoBH MaTepHjajma H cHepruje 490,85 2 AMoprunatnuja H HHBeECTHIIHOHO OJ1p)kaBatbc 439,74 18 TporrkoBuH pajiHe cHare 420,00 VkyrHo: 1350,59 Ta6ena 7 Yxynnu mpouikoau uspaoe npocmopuja npunpeMe ...
    ... oaaaaaaataoet 2 2.1.l. . Topma 3oHa — 3OHa BHCOKC KOHIIeHTparMije OaKPpa ... 4 2.2. FHH»eMepcCKO TCOJIOHIKe KapaKTEpHCTHKC a aaaaaaaaoaoaaaaaoat 7 2.3. TexHHuKO-eKCIIIOaTaIIHOHH (paKTOPM . aaaaaaaaakate 8 2.3.1. OcHOBHH KOHIIČIHIT ČKCIIJIOaTALHJE JIČKHIHITA ... 9 3. M3BOP H IIPIMEHA METOJIE ...

  • Одређивање оптималне производње дубинске пумпе на клипним шипкама

    Небојша Савић (2024)
    Дужи временски период током историје производње нафте, дубинске пумпе на клипним шипкама су први и у многим случајевима једини избор када су у питању механичке методе експлоатације. Правилан одабир сваког појединачног елемента система омогућава оптимизацију која са собом повлачи бенефите у виду повећавања ефикасности и смањења трошкова. Тренутно примењени систем дубинских пумпи на клипним шипкама на лежишту „Н“ обезбеђује стабилну производњу и реализацију годишњих планова производње без већих проблема. У овом раду је приказан начин оптимизације производње дубинским пумпама ...
    дубинска пумпа, оптимизација, производња, потисни вентил
    ... IIpaKCH Je OBaKBa: 19,0 mm (3/4 in ) x 15,9 mm (5/8 in) • 22,2 mm (7/8 in) x 19,0 mm (3/4 in) • 25,4 mm (l in) x 22,2 mm (7/8 in) • 22,2 mm (7/8 in) x 19,0 mm (3/4 in) x 15,9 mm (5/8 in) • 25,4 mm (2 in) x 22,2 mm (7/8 in) x 19,0 mm (3/4 in) 24 3.4. Ty0uHr aHKep AKko TyOHHr HuHje ...
    ... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa e aaeaaaaaaaaaaaeaaenatet 5 3. IIOJI3EMHA OTIPEMA 3A JIVEMHCKO IIVMITIABMĐE ... 7 3.1. J{yOBHHcka ITyMITa ly anaaaaaaananaananananaeanaeaeaeaeeaeaeaeaaeaeaeagaNeaeaaaeet 7 3.1.1. K-JtHri JIyOHHCKĆ IIyMITE ın eaaeaaaaaaaeaaaaaataaeaeetekaeaatet 8 3.1.2. LinzIHHJnap JLyOHHCKC ...
    ... KJIHHA H IHHJIHH/Ipa: qs = R * d __ __ A* „A „DJ*6B (3.1) rne cy: qs – ryOarak (bnyana Kpo3 3a3op, m2/d 0 — aaaop H3Meby KJiHITA H IHHJIHH/1pa, 7 d – npeuHHK KJIHIa, m | — JMHaMHuKH BHCKO3HTeT , Pas Ap – pasamika rpnrucka Koja nenyje Ha Kam, Pa L - nyx)xuHa KHra, m KoHcranHra K H eKcnoHeHTH ...

  • Анализа стања квалитета ваздуха у граду Суботици за период од 2020. до 2023. године

    Филип Величковић (2024)
    Овај завршни рад истражује концентрацију честица PM2.5 (честица са пречником мањим од 2,5 микрометра) и PM10 (честица са пречником мањимод 10 микрометара) у Суботици, и говори какав негативан утицај имају на здравље становништва.Пре тога је објашњена општа прича о аерозагађењу и саставу ваздуха, укључујући опис свих критеријумским загађивача, законској регулативи што се тиче квалитета ваздуха и дате су неке основне информације о агломерацији Суботица. Коришћени су подаци о концентрацији РМ2.5 и РМ10 честица прикупљени током истраживања ваздушног квалитета у ...
    ваздух, честице, PM2.5 , PM10, здравље
    ... HpeuHHKa MaMer om 10 um. Ha c 7 HamaaH ce rpabMuku pHKa3 BenguHHa PMo s a PMio uecrutma. « PM2.5 MecrhHue caropeBab»a, opraHcKa Jbyancka Bnac jeyubbebba, MeTaJIH H CJI. Q50-70 ım Q <2,5 um \ •~ PM10 TipauriHa, noneH, 6yb H cn. Q<10 um dHH necak 290 ıum Cnuka 7- Ipaqduuku npuka3 aenuuuHe ...
    ... Ja CC CHexxHe manaBHHe Ha nmonpyujy rpana CyOoruna JaBJbajy TOKOM JaHyapa, (beOpyapa, MapTa, HOBeEMOpa H JelteMOpa, H TO y Ipoceky 1 no 7 naHa MeceuHo. [7] Subotica meteoblue 46.10'N, 19.67'E (115 M .8, Model: ERAST, Me — | K s IN | —| | _B | |___| 20 aaka 15 aaMa. 10 aMa 5 nana ...
    ... ArMoc(epa..aaaaa a anaaaaaa a aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaatatoet 6 2.1.1. CacraB Ba3aayxa..aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaatanaaaaatatetaeataaaevaeee 7 2.2. Mereoponotiku mapaMeTpH...aaaaaaaaa a aaaaaaaaaaaoaatattoe 9 2.3. OcHOBHH H3BOPH H IHIOJMOBH 3aralebha.... ...11 2.3.1. „KpurepujyMcku“ aa ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... 3 |A 115| 734| 100 | 72 | 125L ĆA 185| 12)| 97 | 81 | 125L 5 |A 150| 10 | 90 | 90 | 125L 6 |B 150| 10 | ) | 90 |125D 7 |B 185| 12u| g | 81 |125D #*|B 1L5| 734| 7 | 7 |125D 9 |B 55 | 334| 57 | 57 | 125D 10 | B 40 | 234| 37 | 37 |125D Ukupna đižina bušenja(m): 109 Dužina nastavnih šipki ...
    ... ležišta. 3.7.Vreme radnih operacija i ukupni troškovi na izradi pripreme Radne operacije Vreme I SMENA l| SMENA Ili SMENA (h) 1|2|3|4|5|6|7|8|1|2|3|4|5]|6|7|8 Dolazak na radilište 1,0 |_| Pregled radilišta 0,5 | Bušenje 2.1 || ll l Punjenje ı miniranje 0,6 - || - Provetravanje 0,5 - || Utovar ...
    ... 1 ...2 2.1.Položaj i opis rudnog tela ...2 2.2.Geološka građa ležišta „3 2.3.Istražni radovi ..6 2.4.Kvalitet mineralne sirovine ...... ...7 2.5.Mineralni sastav M - KI 2.6.Rudne rezerve M - KI 2.7.Rudarski radovi OTVARANJE LEŽIŠTA I IZRADA PODZEMNIH PROSTORIJA ... 3.1.Izbor načina ...

  • Верификација I БТО система на површинском копу Дрмно

    Дијана Младеновић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента јављају се термоелектране, где на основу чега можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са циљем да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за потребе верификације затезне чврстоће траке и снаге погона транспортера, коришћен је програмски ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Дрмно, Helix
    ... nriKe KapaKTepHCTHKC JIOKHIHITa al aoanaanaoa- 5 3. TeopHJCKe OCHOBE KOHTHHJ4aJIHOT OTKOIIaBafba H TpaHCIIOPTa a 7 3.1. VCHMOBH IIpHMCHE.aaaaaa a oaaaa a aaoaeaaoaaaaaaeaaiakiate 7 3.2. BarepH - KoHcrpyknja, OCOOHHE aıynaaa a aaaaeaaaataaaatakati 9 3.3. TpakacrH TpaHCIHOPpTePpH ......aa a a ...
    ... ypebaja T/. REDUKTOR ::gl:u ISTOVARM UREDAJ MIDRAULIČKA SPOJMICA ELEKTROMOTOR MOSEĆI VALJCI - __-PRIMARMI ČISTAČ OTKLOM BUBANJ UTOVAnM :7 ~7 ižA USMERAVAJUĆI BUBANJ ZATEZNI BUBANJ UREDAJZA POVRATM VALJAK RRA AMO RTIZUJUĆI VALJCI PLUŽNI ČISTAČ PRELAZNI VALJCI Cauka 3.9. IIpukas ...
    ... ataoataettateto e 48 5.4. PegynmraTH BepaQBgKanuje.aaaa a aaaaoaaaeaaaaaatakaot 49 6. 3jaKJbydaK.aaa a aoaaaaoaaao a aeaaaaaaea ii aaaaoaoatattet 59 7. Jiwreparypa.......a a aaaaeaeaaaaao a aaaoaoaaattet 60 Cnucak cuKa: Cunuka 2.1. EKcnitoaTaLHOHO IIOJBeE 63A...........nnnnn a dvi 2 Cmuka 2.2 ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... materijala je srazmerno i povećanju udela pepela u uglju. Na slici broj 7 je prikazan način na koji se sprovodi pliva – tone analiza u kontrolisanim uslovima radi dobijanja validnih rezultata. <13 13-1,4 14-15 1i5-16 16-18 Slika 7. Šema sprovođenja pliva - tone analize Pre same analize potrebno je ...
    ... (poz. 17). 38 Drugi deo vibro sita (poz. 7 i 12) poseduje “Rima” prosevnu površinu sa otvorima prečnika 0,5 mm. Na tim sitima se vrši pranje kako krupnog tako i sitnog uglja gde se dobija oprani krupni ugalj klase krupnoće -60+5 mm (sito poz. 7) i oprani sitan ugalj klase krupnoće -5 + 0 ...
    ... OGAAAAAVAAAVAAAAAAWRARRA RA AAAAA TAZ—“. ZA RIIZOOOOE 52 SADRŽAJ SLIKA Slika 1. Slika 2. Slika 3. Slika 4. Slika 5. Slika 6. Slika 7. Šema sprovođenja pliva - tone analize Slika 8. Slika 9. Slika 11. Slika 12. Slika 13. Slika 14. Slika 15. Slika 16. Slika 17. Gran ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... OR IS KO RI ŠĆ EN JA INJEKTIRANA ZAPREMINA — Slika 1.1.1. Poređenje iskorišćenja za slučaj zavodnjavanja i utiskivanja polimera u isto ležište |7] Osnovni nedostatak procesa klasičnog zavodnjavanja Jeste pojava takozvanog viskoznog “fingeringa”, koja podrazumeva brže kretanje vode kroz vis ...
    ... što će takođe uticati na ponašanje polimera, jeste sredina kroz koju se polimer kreće, odnosno specifična viskoznost, definisana jednačinom 7.7.3.[7] _(n-_m) | (1.1.3.) Tsp Pri čemu Jje: Tp — Specifična viskoznost, bezdim. broj ms — Viskoznost rastvora, mPas n — viskoznost rastvarača, mPas ...
    ... a nafte jer je kapilarni pritisak vode nedovoljan da nadmaši kapilarni pritisak zarobljene nafte. Slika 1.1.6. Šematski prikaz zarobljene nafte [7] Veza između kapilarnih pritisaka i međufaznog napona definisana je jednačinom 1.7.4. 20, „ COoSs0 P.= °+ (1.14.) Pri čemu Jje: P. – kapilarni ...

  • Верификација етажних транспортера на угљеном систему – површински коп Дрмно

    Тамара Андрејевић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента јављају се термоелектране, где на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са циљем да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за потребе верификације затезне чврстоће траке и снаге погона транспортера, коришћен је ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Дрмно, Helix
    ... Ke JICKHIHTTA lyy aaanaaaaaaakati 5 3. TeopwMjcKe OCHOBE KOHTHHJaJIHOT OTKOHIABaMba H TpaHCIIOpTa a 7 3.1. VCNHOBH HPHMCHE .....aaaaaaaaaaaaaaaaaaeaaaaaaaaeaaaaaaeaaeaeeeaeaeeeaeeaNeaNaNeNet 7 3.2. BarepH - KoHcTpyKnHja, OCOOHHE ....aaaaaaaaaaaaaanaaaaanaananananaeeeeaeeeeaeeeNaNeNaNtet 9 3 ...
    ... Koje cy HeOTHIXOJIHe 3a HaJby aHaJnmyy y rIponecy rpHopuTuH3anuje 3a cripoBoDempe nocTynaka MOJepHuaarnuje H peBHTanmnanuje, nare cy y TaOemnu 7. Ta6ena 7. Ocnoane mexnuuke kapakmepucmuke mpaunux mpancnopmepa B-1800 Kapakrepucruka B-1800 Teopercku Kkanaunrer (m?/h) 7200 IIIipaHa rpake (mm) 1800 ...
    ... aaaaaaaaaaaaaa a aaaaaaaaaanannaaaeaeaeaeaeaeaeakee 57 6. 3JaKJBydaK aaaaaaaaaaanenaaeeaaaaaaaaaaaaaaaeaaaataaeateaeaeaeaeaeaaaeaavaNeNaNaNaNaN t 65 7. Jigreparypa ..........aaaaaaaaaaaaa a aaanaaaaaaaaaaaaeataaneeeaeaeaaeeeaeaaaaNaNeaaaNaNtN t 66 CIIHCAK CJIHKA CnkKa 1. EKcniIoaTaLHOHO HOJBEC 634 ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... PYyJIAPCKO-F EKOJIOIHIĆIKH ĐAKYyJITET YHMHMBEP3HTET y BEOFPAJIy 11000 Beorpan, bymuna 7, n.n.162 Ten.: (011) 3238-832, Đakc: (011) 3235-539 FACULTY OF MINING AND GEOLOGY UNIVERSITY OF BELGRADE Serbia, Belgrade, Đušina 7, P.O.Box 162 Phone: (381 11) 3238-832, Fax: (381 11) 3235-539 DIPLOMSKI RAD ...
    ... ološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Sadržaj: strana 1 2 3 3.1 Istorijski razvoj rudnika Grot 6 3.2 Geografski položaj rudnika Grot 7 3.3 Geološke i hidrogeološke karakteristike ležišta 9 3.4 Minerali koji se javljaju u ležištu Grot 11 3.5 Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina ...
    ... meljivosti rude 26 4.3 Flotacijska koncentracija 27 4.4 Filtriranje, sušenje i priprema uzoraka za hemijsku analizu 33 5 ANALIZA 6 ZAKUUČAK... 7 LITERATURA Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu 1 REZIME Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... pr ot ic aj i Q (m ši s) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 mPeriodI mPeriodll mPeriod III Slika 7.7. Srednje mesečni proticaji osmatrani u tri perioda 8 7 Sr ed nj e kv ad ra tn o od st up an je Q (m 9% /s ) i 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 mPeriod! mPeriodil mPeriod lll ...
    ... ic ij en t va ri ja ci je [. EN 1 2 3 4 5 6 7 8 9 mPeriodl mPeriodi! mPeriodlill 10 11 12 Slika 7.9. Koeficijent varijacije osmatran u tri perioda perioda _ L“] Ko ef ic ij en t as im et ri je |•| 1 2 3 4 5 6 7 8 9 | nPeriod! mPeriodi! mPeriodill | 10 11 12 Slika ...
    ... HR 1:140.000; VR 1:30.000. Datum: Scptembar „2024. Prilog 3, 4 8 7 0 0 0 0 - e e e o [r] ~ 4 8 5 0 0 0 0 7531000 Hidrogeološka karta istražnog pordručja 7540000 1:140.000 7549000 7558000 7567000 4 8 7 0 0 0 0 4 8 6 0 0 0 0 7531000 7540000 7549000 7558000 7567000 Naziv ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... —_ Fr ı 57 ww ww ww ww —X HH }7 ,7 . — — — = 43 .5 | - — — — T. | ww ww ıw wu wu w„ ·\ - C () | — — — — — — —_ —. .. 3. 1 = 8. 7 W W w w w u w = — 5 14 w w w n ı u u u n a n a ı 7( ),A } — 13 7 — 63 = 43 9 — 18 .2 _ _ ...
    ... VLAŽNOST VAZDUHA (%) 2 2 2 84 1 8 2 2 uV nO NV [ — — 8 7 | . — — — — : u v V n u H d 3 i — — 63 78 — — — I = Z L 1 " k > " 9 u · u u u u z — _ _ _ _ — — 7' — — — _ — _ I C _ A L A _ • t — L (;7 0 — — — — _ R — _— _ Z A_• AMb | JLJA L— ...
    ... iznad ili ispod njega. Primer promene temperature u uslovima inverzije prikazan je na slici 2.70. (EPA, 2005/12.} 16 [12.] Vi si na (k m) 7 7 | | , ___Suva adijabatska stopa promene / / ___Stopa promene / temperature okoline Temperatura (*C) Slika 2.10. Temperaturna inverzija [12 ...

  • Oптимизација положаја резних елемената роторних багера помоћу мерења термалном камером

    Предраг Радуловић (2024)
    Роторни точак као радни елемент роторног багера представља један од најбитнијих делова багера. У овом раду појединачно су представљени сви делови радног елемента роторног багера као и типови и материјали од којих су израђени. Приказани су утицаји геолошке грађе и разних отпора приликом копања на резне елементе. Веома битан део рада представља термографија као дијагностичка метода као и студија случаја која је изведена, након извршених мерења чији у резултати приказани у раду.Крајњи исход рада представља предлог оптимизације положаја зуба ...
    зуб, ведрице, температура, изотерме, термограф

  • Pregled rezultata istraživanja ležišta opekarske sirovine „Pustara” kod Inđije

    Bogdan Stepanov (2022)
    Ležište „Pustara” se nalazi severno 7 km od Inđije. Opekarska sirovina iz ležišta„Pustara” na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada lesno-glinovitim sedimentima (glina 21%, prašina 74% i pesak 5%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem. Izbušeno je 11 istražnih bušotina ukupne dužine 209,45 m. Ukupne geološke rezerve opekarske sirovine u ležištu „Pustara” proračunate osnovnom metodom paralelnih vertikalnih preseka (profila), B i C1 kategorije rezervi iznose 4.188.114m3 ili 7.915.536 t.
    pustara, opekarska sirovina, istražne bušotine, kvalitet sirovine, geološke rezerve

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... hodnik (GH), · Komora za eksploziv (KE), · Odbojna komora 5 (OK-5), · Odbojna komora 6 (OK-6), · Izlazni hodnik 3 (IH-3), · Odbojna komora 7 (OK-7), · Izlazni hodnik 2 (IH-2), · Komora za izdavanje (KI), · Odbojna komora 8 (OK-8), · Izlazni hodnik 1 (IH-1). 451 Slika br. 4.2. Situacioni ...
    ... max. 32 kom/sm, 2. Jedno radilište pripremnih prostorija po boksitu (OH ili EH - tip 5) 20 kom/sm, 3. Obaranje boksita lepezama — jedno radilište 7 kom/sm, 59 kom/sm + 10% = 59 + 5,9 = 64,9 kom/sm Ukupno 64.9 kom/sm Usvojeno: ndai.m=65,00 kom/sm. Potošnja električnih detonatora za 4 nedelje ...
    ... (OK) se izrađuju u produžetku hodnika MES i naspram svake komore, kako to zahtevaju propisi. U MES jame treba izraditi 5 OK (OK-1, OK-2, OK-4, OK-7, OK-ŠS) čiji je svetli profil isti kao i svetli profili ulaznih i izlaznih hodnika (UH i IH), dve OK (OK-3, OK-6) čiji je svetli profil isti kao i ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... tačke) ı 7 (ljubičaste tačke) pokazuju kolektorska svojstva, ali na osnovu viših vrednosti neutronske poroznosti ı gustine, može sec pretpostaviti da su u pitanju kolektori zasićeni vodom. 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 Izdvojene zone Zona 1 Zona 2 Zona 3 Zona 4 Zona 5 Zona 6 Zona 7 Slika ...
    ... 2023). U krečnjaku sa naftom (6) odstupanje krivih nije veliko, a zavisi od gustine nafte i sadržaja vodonika u njoj, dok je u krečnjaku sa gasom (7), vrednost 0a znatno veća od vrednosti ODn, što je posledica niskog sadržaja neutrona u gasu i niske izmerene vrednosti gustine stene, zbog koje je ...
    ... formacija (modifikovano prema Vasiljević, 2023) 2.3.1. Primer primene krosplot postupka poroznost iz karotaža gustine — neutronska poroznost Na slici 7 prikazan jJe jedan primer krosplot postupka poroznost iz karotaža gustine — neutronska poroznost. Postupak omogućava dobru litološku separaciju peščara ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Димензионисање камионског транспорта јаловине на површинском копу Угљевик Исток 1

    Наталија Терзић (2024)
    Напредовањем рударења дошло је до потребе за експлоатацијом сложенијих и сиромашнијих лежишта, самим тим и повећањем трошкова.Профитабилна експлоатација лежишта минералних сировина захтева детаљну анализу свих техничко-економских фактора.Два најутицајнија фактора на профитабилност експлоатације руде јесу откопавање и транспорт, због тога је неопходно направити изводљив стратешки план који ће бити у складу са свим ограничењима и омогућити испуњавање свих планираних резултата.Транспорт на површинским коповима одвија се паралелно са осталим процесима експлоатације, стога је неопходно да сви системи буду усаглашени како не ...
    дисконтинуални транспорт, откривка, транспортне трасе, Тalpac, капацитет, камион, багер
    ... crena()HuHa cHara H3HocH 6 – 7 kW/t H pane Ha ycnoHHMa oJIL 8 no 10%. HajgHoBuja Monenu HMajy crerudQauny cHary ol 9 – 10 kW/t, koju Ha KpahHiM JecOHHIAMa MOTy CaBđAaJLATH yCHOHe H MO 15% ca onmrepehemeM, a o 20% 0e3 omrrepehema y H3y3eTHHM CJIyuajeBHMa. Cnuka 7. HaMHCp ca KOMOHHOBaHHM JU3CJI-TpOJI ...
    ... O,OB 236 23,6 Max.Sp. 236 o D u HaulSegment M 64 30 Fuh - 0,15 286 21,1 FinalSp. 7 41 D |5 - HaulSegment M 64 30 Fuh 0O8 ALI 211 Max.Sp. LI 0 D | HaulSegmemt 168 | 64 | 30 uh 037 351 2131 FinalSp. LžA 10,8 D |7 HaulSegmemt 50 | 64 | 30 | 7L2 uh | 034 LI 21,31 Max.Sp. ı 32 D |R - HaulSegment DA ...
    ... HalIlpaBJbeHe CyMapHec TaOeJte Ha CDpIICKOM Je3HKy y KOJHMa Cy JlaTH CBH HeOTIXOJIHH noJtari. V raGemaMa 7., 8.,9., 10., 11. a 12. cy npakaaanu no0OujeHu pey3ymnraTH 3a CBHX 6 CHCTeMa. 74 Ta06ena 7. Tpeha ronaHa. EKcruntoaramHoHu mapaMerpH Cacrema 1, Tpaca 1, JanoBaHa SIMULACIJA SISTEMA_1 — BAGER ...