Претрага

Упит dcterms_subject_txt:рудник бакра Велики Кривељ

289 items

  • Верификација V БТО система при транспорту јаловине на површинском копу Дрмно

    Тамара Станковић (2023)
    Експлоатација лежишта угља у данашње време постаје све већи изазов рударским инжењерима. До овога долази услед све чешће потребе за напредовањем ка већим дубинама како би се успешно лежиште експлоатисало. Услови рада постају комплекснији што директно утиче и на начин рада. Ове проблеме неопходно је превазићи ради постизања траженог капацитета највећег потрошача овог енергента, термоелектрана, у циљу постизања енергетске независности. Велики капацитети на површинским коповима угља утичу најчешће на одабир континуалног транспортног система код ког се јаловина и угаљ транспортују ...
    верификација, транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа трака, јаловина, површински коп Дрмно, Helix

  • Енергетско-еколошки ефекти производње електричне енергије бинарним циклусом

    Матеја Прентић (2022)
    Бинарне геотермалне електране играју битну улогу у светској производњи електричне енергије из ниских и средњетемпературних геотермалних извора. У овом раду је дат прицип рада и термодинамичка анализа рада геотермалне електране са бинарним циклусом. Посебно место у овом раду заузима преглед критеријума за избор радних флуида, као и утицај истих на перформансе циклуса као што су притисак на улазу у турбину, специфичан технички рад који турбина остварује, температура ињектирања геотермалног флуида назад у лежиште и друге. У циљу поређења учинка ...
    бинарни циклус, геотермални флуид, радни флуид, изопентан, термоелектрана, R245fa, снага, термодинамички степен корисности, угаљ, CO2

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... korozivan, i krajnje nepoželjan, te se odstranjuje, čak i pre transporta. Samim sastavom gasa menja se i toplotna moć: sa većim udelom gasovitih ugljovodonika sa većim brojem ugljenikovih atoma, raste i toplotna moć. Donja toplotna moć slobodnih gasova je orijentaciono oko 34MJ/m, a rastvorenih ...
    ... koalesciranje čestica tečnosti u veće kapljice prilikom prolaza gasa kroz ove cevi. Neposredno pred izlaz iz separatora gas prolazi kroz odvajač vlage, odvajač magle, tu se koalesciraju i odvajaju koalescirane kapljice. Ovaj separator može da odstrani 100 % sve čestice veće od oko 2 mikrona i 99 % onih ...
    ... gasovodi za međunarodnhi transport, služe za transport velikih količina prirodnog gasa iz Jedne u drugu ili više zemalja. Magistralni gasovod - mreža visokog pritiska (50 bara) služi za transport gasa unutar granica jedne zemlje ili većeg područja unutar zemlje, najčešće od mesta proizvodnje ili ...

  • Ефекти прочишћавања отпадних вода са Рудника применом природног бентонита

    Димитрије Арсенијевић (2023)
    Рад истражује могућу примену бентонитских глина ради прочишћавања отпадних вода рудника „Рудник”. У склопу рада су дефинисана физичка и хемијска својства бентонитских глина, као и основни механизми помоћу којих се врши прочишћавање воде, методе за анализу воде, карактерисане су коришћене глине из региона Боговине и приказани су резултати тестирања извршених помоћу тих метода. На основу извршених истраживања, глина из Боговине је успешно смањила концентрације Fe и Mn за више од 95%, Cr за више од 80%, Li за више ...
    Бентонит, монтморионит, катјонска измена, Рудник, третирање воде

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... prima svoju najveću pritoku - Grzu. U Veliku Moravu uliva se 4.5 km zapadno od Paraćina. Ukupna slivna površina iznosi 339 km? a dužina toka iznosi 28.6 km, dok gustina rečne mreže iznosi 357 m/km? (Ristić, 2007). Najveća pritoka Crnice je reka Grza koja nastaje spajanjem Velike Čestobrodice ...
    ... vrelu Crnice, a utiče u Veliku Moravu zapadno od Paraćina (slika 2.1.). Uzvodno od Sisevca Crnica se nastavlja u Drašljivicu, dugačku 3.2 km tako da ukupna dužina Crnice sa Drašljivicom iznosi 31,8 km. Ona u celosti teče od severoistoka ka jugozapadu prema Velikoj Moravi. Najveća pritoka Crnice je ...
    ... crvenih permskih peščara ı ređe mezozojskih krečnjaka. Prostire se na području velike Brezovice i ima malo rasprostranjenje. Aluvijum (al) konstatovan Je u dolinama rečnih tokova reke Crnice, Velike Morave, Grze i Velike Čestobrodice. Aluvijalne naslage predstavljene su serijom šljunkova, peskova ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... masa se uglavnom koristi u Kini (Dong i dr., 1987, Lin, 1999). Nastala je na osnovu kriterijuma velikih deformacija i lomova usled podzemnih iskopa. Pod velikom deformacijom podrazumeva se deformacija veća od projektovanih vrednosti. Pri tome ove deformacije mopgu biti elasto-plastične, visko-elas ...
    ... stene velike čvrstoće, ispucale meke stene i kombinovane meke stene (He 1992, 2014:; He i dr. 2002). Meke stene male čvrstoće (meke stene koje su sklone bubrenju) — ove stene imaju veoma malu čvrstoću UCS<25MPa. Sadrže veliki broj minerala gline sklonih bubrenju, koji često izazivaju velike deformacije ...
    ... masa karakteristične su plastične deformacije, najćešće kao posledica upijanja vode. Meke stene velike čvrstoće — pripadaju stenama srednje do velike čvrstoće, USC>25MPa, koje će biti podvrgnute velikim deformacijama u uslovima visokih pritisaka. Ove stene sadrže manje glinovitu i značajnu peskovitu ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... interakcije magnetosfere i sunčevog vetra. Što je sunčeva aktivnost intenzivnija, to će geomagnetni poremećaji biti većeg intenziteta, a samim tim i linije geomagnetnog polja podležu većoj deformaciji. Geomagnetni poremećaji se opisuju pomoću indeksa geomagnetne aktivnosti. Oni se dele na indekse ...
    ... vrednost maksimalanog K indeksa iznosi 7 ili manje. KLASA C su slabe magnetne bure čija maksimalna vrednost amplitude nije veća od 100 nT i maksimalni K indeks nema vrednosti veće od 6. Promene geomagnetnog polja su umerenog intenziteta. Ova klasa bura ima malu amplitudu SSC impulsa. Pored morfološke ...
    ... 11 godina je najveća. Oluja nivoa G2, takođe, spada u kategoriju slabih do srednjih bura. Nivo G3 jJe jaka oluja koja direktno utiče na sisteme napajanja i uzrokuje poremećaje u satelitskoj navigaciji i radio komunikacijama. G4 je teška geomagnetna oluja. Geomagnetna bura sa najvećim intenzitetom ...

  • Услови формирања геотермалних ресурса на подручју Вишеградске Бање

    Урош Јурошевић (2023)
    Подручје источне Републике Српске карактерише велико богатство различитим минералним ресурсима. Поред металичних минералних сировина, које су у највећем дијелу добро истражене и експлоатисане током времена, резерве термалних вода представљају потенцијално веома значајне ресурсе. Простирање ових ресурса на које указује велики број појава, услови формирања, везе између различитих појава су нека од питања која досадашњим истраживањима нису у довољној мјери разјашњена. На самом подручју Вишеградске Бање регистрована је 31 појава термалних вода које се налазе са лијеве стране потока Бања. Извори хладних ...
    геотермална енергија, Вишеград, обновљиви ресурси

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... operacije unutar velikih rudnika predstavljaju veoma kompleksne zadatke koji za cilj trebaju imaju dobro poslovanje tokom celog životnog veka rudnika. Uz primenu različitih tehnika optimizacije moguće Je rešiti veliko broj problema i samim tim omogućiti ostvarivanje ciljeva rudnika (Caccetta L, Hill ...
    ... 2001). Sama tema i izbor faza razvoja radova Je vrlo kompleksna zbog velikog broja uticajnih faktora i samim tim donošenje odluka nije jednostavno. Pravilan izbro faza je od velikog značaja Jer one određuje životni vek rudnika ı samim tim da li će planirani ciljevi biti ispunjeni. Kao što Dagdelen ...
    ... eksploatacije kada se kao kriterijum ocenjivanja koristi NPV (Dagdelen, 2001). Optimizaciom se teži ı produženje životnog veka rudnika kao i tome da se otkopa što veći deo rude u ležištu. Neto vrednost (NV) predstavlja razliku između prihoda i troškova proizvodnje. Generalni kriterijum za izbor ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... transportna sredstva su najzastupljeniji vid transporta na dubokim površinskim kopovima. Razlozi za zastupljenost kamionskog transporta u rudnicima su velika mobilnost kamiona i fleksibilnost kamionskih transportnih sistema. Njihova mogućnost da savladaju nagibe do 15% čini ih nezamenljivim u uslovima ...
    ... manevarske sposobnosti; • Veliku stabilnost ı dobru prohodnost pri kretanju po lošim putevima ı složenim konfiguracijama terena; • Razvijanje potrebne brzine kretanja, a naročito pri velikim usponima i padovima; • Efikasno i sigurno kočenje; • Podnošenje vrlo velikih dinamičkih udara prilikom ...
    ... geografske dužine. Prema geološko-morfološkim osobinama ovo područje pripada Dinaridima. Q Rudnik Suplja Stijena OO Pljevlja O zeleznicka stanica Prijepolje O Oyai i Slika 5.1 Položaj rudnika Šuplja Stijena (4) u odnosu na grad Pljevlja (B) i železničku stanicu Prijepolje (C) 47 Završni ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... korišćenje: • jPredviđa se da će potražnja za naftom u budućnosti biti sve veća; • U poređenju sa prethodnim godinama, sve ređe se pronalaze velika ležišta sa velikom količinom rezervi; • Samo bušenje iziskuje veća kapitalna ulaganja, a stopa bušenja nije direktni pokazatelj stope otkrivanja ...
    ... dovelo Jje do toga da su potrebe za povećanjem iskorišćenja postojećih ležišta sve veće. Pored prve faze iskorišćenja naftnih ležišta, dopunske metode povećanja iskorišćenja (sekundarne i tercijarne metode) igraju veliku ulogu u produžavanju njegovog eksploatacionog veka. Tercijarne metode koje se ...
    ... Hemijska struktura polimera HPAM prikazana je na slici 7.1.1.4. Niska hidroliza i veći broj amino grupa NH»> dovodi do povećanja hemijske stabilnosti, što dovodi do povećane adsorbcije. Ukoliko je hidroliza veća od 40% fleksibilni lanci su komprimovani što dovodi do smanjenja viskoznosti. Zbog ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... mogu fizički razdvojiti. Integrisani PVD dren ima jezgro koje je spojeno sa filterom. Ovaj tip drena ima veći protok i veću zateznu čvrstoću od običnog tipa drena. Treći tip drena ima veliku otpornost na savijanje ı koristi se uglavnom u kombinaciji sa predopterećenjem vakumom. Prilikom primjene ...
    ... preko Požarevca i Velikog gradišta. Brza saobraćajnica je Javni put koji se nadovezuje na autoput, i koji sa svojim saobraćajno-tehničkim karakteristikama i građevinskim elementima omogućava brzo odvijanje saobraćaja u smislu dostizanja većih brzina kretanja ı ostvarivanja veće propusnosti vozila ...
    ... miješani materijali moraju da zadovolje ı sledeće uslove: krupnoća zrna ne smije biti veća od 2/3 debljine sloja, ili ne veća od 30 cm u čitavom nasipu, izuzev završnog sloja nasipa gdje najkrupnije zrno ne smije biti veće od 12.5 cm; kameniti materijal za izradu nasipa mora biti od stijenskih masa postojanih ...

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник

  • Индикатори одрживости у производњи нафте и гаса

    Јована Карановић (2023)
    Концепт одрживог развоја, као и сам појам, помиње се први пут 80-их година 20. века.Одрживи развој као појам представља развој који гарантује достојне, максимално могуће, једнаке почетне услове за представнике ове и наредних генерација да покажу своје способности и задовоље виталне потребе. Он се заснива на принципима економије, екологије и социологије демократског друштва где се поштују људска права. Са растом светске популације, потражња за финалном енергијом значајно је порасла (за око 30% током 20. века). Експоненцијални раст током друге половине ...
    одрживи развој, енергетика, енергетски индикатори, нафта и гас

  • Платформе за бушење на мору велике дубине

    Јован Бошковић (2023)
    У завршном раду описане су платформе за бушење у дубоком мору, као и техника бушења и остале врсте платформи које се користе за бушење у воденим подручјима. Кроз више фаза у овом раду биће детаљно описане саме карактеристике платформи, њихове врсте, примене, као и сам одабир типа платформи за израду и производњу угљоводоника. Уврштен је и детаљан опис неколико платформи, њихова подела, примена и конструкцијске карактеристике.
    платформа, бушење, море, дубина

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... sklopu najvećeg centra (Bijeljina) sa mjerenjima temperatura objekata u unutrašnjosti i neposrednoj okolini pomenutog grada. Sa ukupnog geotermalnog energetskog potencijala u iznosu od 230 Mtoe, u termalnoj vodi rezervoara 57 Mtoe, a samo u termalnoj vodi 2 Mtoe, i znajući da ima duplo veću efikasnost ...
    ... odnosno do predjela gdje prestaje ravnica i počinju brdoviti predjeli. Područje je znatno naseljeno sa najvećim centrom koji predstavlja grad Bijeljina, koji se može uzeti kao centar regije. Pored najvećeg centra Još se izdvajaju opštine Ugljevik i Lopare kao i naseljeno mjesto Janja, koje su samo svojim ...
    ... područja istraživanja Rejon karakteriše jasna razgranata hidrologija sa dvije velike rijeke u svojim donjim tokovima gdje plitko zasijecaju teren i imaju znatne vrijednosti protoka. Svi manji tokovi su pritoke pomenutih većih, gdje uslijed topografije postoje ı vještačke pritoke opisane različitim ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... nalaze na severu istražnog područja desno od ušća V. Morave u Dunav, opisani su u nastavku. Na većem delu istražnog područja, u periodima velikih voda, plića izdan se prihranjuje doticajem iz reke Velike Morave. Dreniranje pliće izdani odvija se na različite načine. Eksploatacijom podzemne vode ...
    ... Jankovic, docent, član Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Svaki veći površinski kop uglja ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano sprovesti do odgovarajućih re ...
    ... i podszemnih voda 2.1. GEKOGRAFSKI POLOŽAJ I KOMUNIKACIJE Grad Požarevac ima povoljan položaj jer Je skoro podjednako udaljen od tri veće reke: Dunava, Velike Morave i Mlave. Opština Požarevac se nalazi u okviru Braničevskog , okruga, a uže u ravnici Stig koja predstavlja južni obod Panonske ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... peščare i krečnjake, moraju da imaju određene karakteristike. Prvenstveno moraju biti dovoljno velikih dimenzija za skladištenje velikih količina CO» ı da se nalaze na dubinama većim od 800 metara (na većim dubinama CO» se nalazi u tečnom stanju, pa zauzima manju pornu zapreminu stena). Takođe, moraju ...
    ... udaljenost veća od 1500km koristi se transport brodovima. [15] Transport Je faza hvatanja i skladištenja ugljenika koja povezuje izvor ı mesto skladištenja. U kontekstu daljine kretanje velikih količina ugljen-dioksida, cevovod transport Je deo dosadašnje prakse. Cevovodi rutinski nose velike količine ...
    ... vodu, slani akviferi se uglavnom nalaze na većim dubinama, pa zbog toga i velikog procenta saliniteta, voda koja se sadrži u slanim akviferima nije tehnološki i ekonomski isplativa za eksploataciju. Slani akviferi su pogodni za skladištenje velikih koncentracija ugljen-dioksida. [16] Za sk ...