Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Karstni sistem Mlava-Belosavac-Belosavac 2

303 items

  • Идејно решење заштите површинског копа ,,Дрмно" од вода у периоду од 2030. године до краја експлоатације

    Јован Киселчић (2024)
    Системи одводњавања на површинским коповима као и други технички системи морају успешно извршавати своју функцију и са свим својим елементима издржавати сва предвиђена напрезања,а при томе бити једноставни и економични.Функција система одводњавања је да спречи доток, пре свега, подземних вода у површински коп и да у одређеном времену испумпа задате количине воде.У овом раду приказани системи одводњавања на површинском копу ,,Дрмно" у периоу од 2023.године до краја експлоатације и то систем одводњавања подземних вода и систем одводњавања површинских вода.На ...
    одводњавање, површински коп, угаљ
    ... OJV\BO)\HbaBatbe, IIOBpHIHHCKH KOII, yraJb CAJIP;KAJ Ia:4:1071 RRRAAAAAA || 2. OLIIIITH JEO ... naaaaaaaaaaaaaaaaaaeaaaaaoaaaNketek 2 2.1 Xunporpa(d()cke kapaKTepHCTHK altynaaa a aaaaaaaaaaaaaaeaaaNaakaket 2 2.2. XHJIporeoJIOTIKe KapaKTeHCTHKC al aaaaa a aaaaaaaoaeaeaoatNveı 7 2.3. Hyananu ...
    ... Kanan CEK-2 ce rakobe HaJ1a3H Ha IIOJIHHH yTJba H HPpHKyTJbeHy BOJLy CIIDOBOJUH JIO IIeHTpaJIHOr BOJrOCaOHpHMHKa IIBC. KaHan CEK-3 npukKyHJbeHy BOJUy CIHPOBOJMH JO HHTCDBeEHTHOT BOJOCaOHpHHKa MHBC-1, nok kanajt CEK-2 ripaHkyrubeHy BOJLy CHpOBO/UH JIO HHTepBeHTHOT BOJIOCaOHpHMHKa MHBC-2. Vnasagu ...
    ... /leonumnma {;n) 3;:[)' (?1'13 /S) ks JEK-I 0.15 2.7 1.75 1 1830 3.49 0.01 1.21 JEK-2 0.15 1.2 1.75 1 1158 4.57 0.01 1.21 0.55 0.98 1.75 2 712 0.56 0.01 1.23 SEK-I 0.55 1.47 1.75 1 2060 2.81 0.03 1.22 SEK-2 0.53 0.85 1.75 1 1325 4.45 0.02 1.23 SEK-3 0.44 0.66 1.75 1 1085 4.88 0.01 1.25 SEK-4 ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... facije. Karstni tip izdani ovog područja Je okarakterisan značajno povoljnim filtracionim svojstvima, sa razvićem karstne (disolucione) poroznosti. Karstifikacija Je dostigla svoj maksimum u područjima značajnih tektonskim zona. Filtracija izdanskih voda odvija se u razvijenim sistemima pukotina ...
    ... Vasić LJ., Petrović B., Vojnović P., Golubović R., (2023). Primena autokorelacione analize izdašnosti vrela sa ciljem razumevanja karstnih hidrogeoloških sistema, SymOpls 23, Tara, pp 789 – 794. 16.Stevanović Z. (1991). Hidrogeologija karsta karpato-bakanida istočne Srbije ı mogućnost vodo ...
    ... Velike Morave nastaje od jakog karstnog vrela u Sisevcu, odakle teče prema zapadu, zatim povija ka jugu gde Je usekla klisure Pljoša i Zabrege. U Zabreškoj klisuri prima vode više izvora i vrela. Na izlazu iz klisure prima, takođe, vode više izvora kao ı Jako karstno vrelo Toplik u Popovcu. Od ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... <0,007 <0,007 <0,007 <0,007 <0,007 <0,007 Nitriti (NO2) mg/l <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 Nitrati (NO3) mg/L <2 <2 <2 <2 <2 <2 <2 < Olovo (Pb) mg/l <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 Živa (Hg) mg/i <0,0001 | <0,0001 | <0,0001 | <0,0001 | <0,0001 ...
    ... periodu od 25-30 godina, kako bi se osigurao održiv razvoj i stabilnost sistema (Polomčić D., 2001). Budući da izvorišta podzemnih voda čine važan deo sistema vodosnabdevanja, neophodno je uspostaviti odgovarajući sistem upravljanja kako bi se minimizovale potencijalne štetne posledice eksploatacije ...
    ... - - - - Martonoš | B-2 | 160 120.1-146.3 - - - Adorjan |_ 101 64-95 - - 13 B-3 | 100.1 71.7-95.1 445 - 15 B-1 120 77-118.5 445 - 13 Trešnjevac | B-2 109 82.5-102.3 820 - 15 B-3 127 88-118 620 - 20 Totovo B-2 123 83.6-123.2 - - - selo B-3 123 85-121 - - - Doline B-2 130 79.5-109.5 445 8 10 ...

  • Одређивање оптималних параметара цевовода за двофазни проток

    Николина Ћурчић (2024)
    Eфикасно управљање протоком флуида је кључно за оптимизацију перформанси система и обезбеђивање оперативне сигурности. Двофазни ток, који подразумева истовремено присуство течне и гасне фазе унутар цевовода и измењивача топлоте, представља један од најсложенијих аспеката динамике флуида. Овај феномен намеће јединствене изазове који захтевају дубоко разумевање и прецизно планирање. Ефикасно управљање двофазним током није само кључно за одржавање ефикасности система, већ је и неопходно за спречавање потенцијалних проблема као што су повећана ерозија, неочекиване флуктуације притиска и ризици по безбедност. У ...
    евовод, оптимизација, двофазни проток, параметри цевовода, трошкови
    ... · Ž AP=f· -.9 D 2 Imnecy: J- bakrop rpemPa (ripeTrmocrTaBJbeHa Bpe)ocT f=0.02) L - Jy)KHHa HBOBOJIA D - rpeuHHK IIeBOBOJIA p- rycrunHa (baryana v- Op3HHa npoToKa Ha ocHonBy opBora mayi nparHcKa 3a HaQTy 3a HpeuHHK HeBoBoa 0.254 m ce pauyHa: Q _347:10" __ — ·10 + 2 0,05067 6.25·10 * ...
    ... Beorpaju, ceirreM0ap 2024 Kowucuja: 1. IIpoQ. np. /lyntarz JlanuznoBuh, BaHpejnHu rpo(becop, MeHTOp Pynapcko-reo:motniku (bakyareT, Beorpa/n 2. /lon. np Mupocinan LpHoropati, JnotieHT, unaH Pynapcko-reo:motniku (bakyareT, Beorpa/n 3. IIpoQ. mp. Muznomr TaHacujenHh, peyloBHu rpod(becop, unaH ...
    ... 3aXTeBHMa cCHcTcCMa H OlIČpaTHBHHM yCJIOBHM4. KibyuHe peuu: we6o6o0, onmuwu3auuja, Osoda3nu npomok, napaMempu 14660606(1, mpowKo6u Canp:xaj || 2 5 6 TIpOTOK 7 8 b4:0: GAAAAAA R RRRAAA L AAAD 1 TIeBOBOJHIH ......aaaa da aaaaoaaoaao a aaaoaaaaaataoaooaaoaavtNet 3 2.1 TMHOBH IHCBOBOJIA ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... i susednih oblasti. Posebna izdanja knj. CLXXXVII, Geol. inst. knj. 2, Beograd. (Preuzeto iz literature navedene pod r. br. 2) 22. Todorović, D., 1928: Problem černozema u okolini Beograda. Geol. anali B. P., knj. VIII, sv. 2. Beograd. (Preuzeto iz literature navedene pod r. br. 18) https://sr ...
    ... dobro izmešao sa rastvorom i kako bi se fine čestice suspendovale. EN 933-8:2012+A1:2015 (E) m sove Uso fhe (/2 m sz racton OO us O -__swz Take Pv maes M, bom Fy mottt autaarngto 2 w (mde)e Slika 7. Dijagram toka koji opisuje pripremu ispitanog uzorka pri ispitivanju ekvivalenta peska Za ...
    ... Slika 10. Mašina za ispitivanje Los Anđeles, Ispitivanje mehaničkih i fizičkih svojstava agregata — Deo 2: Metode određivanja otpornosti na drobljenje, Institut za standardizaciju Srbije SRPS EN 1097-2:2013. 15 2.4.5. Optička analiza Optičke metode spadaju u osnovne vrste ispitivanja. Mikroskopski ...

  • Примена PI методе за оцену рањивости карстног изворишта Орловац за водоснабдевање Мионице

    Александра Пешић (2022)
    Подземне воде представљају егзистенцијални ресурс, те је потребно посветити посебну пажњу заштити изворишта подземних вода, нарочито када је реч о извориштима која се користе за водоснабдевање становништва. Модеран начин живота свакодневно изазива негативне последице по животну средину, нарочито по водне ресурсе. Све више се истиче значај воде по здравље, привредни развој и цивилизацију, сходно томе се доста пажње посвећује њиховој заштити. Oснoвни циљ рaдa je oдрeђивaњe рaњивoсти пoдзeмних вoдa карстног извoриштa ,,Орловац’’ кojе служи зa вoдoснaбдeвaњe Мионице. Приликoм прoцeнe ...
    PI метода, рањивост подземних вода, карстно извориште, карстне изданске воде, Мионица, зоне саниратне заштите

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... 000 _| 0+500.00 47 .6 38 36 8. 40 2 45 .1 78 36 8. 29 5 35 .6 76 36 8. 26 3 22 .5 19 36 8. 22 7 9. 30 5 36 8. 20 7 8. 22 7 36 8. 09 6 12 .1 34 . 36 8. 08 4 14 .5 23 36 8. 03 5 19 .4 89 36 8. 03 2 24 .2 75 36 8. 05 2 25 .1 21 36 8. 07 1 31 .9 52 ...
    ... 05 50 .0 00 36 7. 87 6 40 .7 94 . 36 7. 96 1 33 .7 11 36 7. 97 0 31 .5 17 . 36 7. 97 2 26 .2 85 36 7. 96 1 12. 119 . 36 7. 94 1 0. 72 6 36 7. 95 1 36 7. 95 2 GE OL OŠ K, ST AR OS I OZNAKA NAZIV CE NE TS KI PR IP AD NO : Nosipa (n):Nosip državnog puta ...
    ... tereng O7NAKE ISTRAŽNIH RADOVA 7. 55 1 36 7. 95 6 9. 54 6 36 7. 95 4 26 .0 59 36 7. 92 7 32 .4 60 36 7. 91 2 44 .6 54 36 7. 89 2 50 .0 00 36 7. 88 2 B-1 (367.00) Inženjerskogeološki presjek 1+060 -oznaka za istrožnu bušolinu Student: Br.priloga: Rozm jera: Datum: Mnastasijg ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... L34-115, Savezni geološki zavod, Beograd, 1979; 20 • iIzvod iz studije o stanju sistema za zaštitu podzemnih voda i priobalja hidroelektrana “Elektroprivrede Srbije” (HE “Đerdap1” ı HE “Đerdap2”), knjiga 2: priobalje HE “Đerdap1” — desna obala Dunava sa priobaljem Save, Institut za vodoprivredu ...
    ... /22=5 Bi _7 __ / ="/22 = 3.182 Sa dijagrama = l, = 0.5 AO»pi =2*dn*5b A Ozpt = 2 * 66.5 * 0.5 A Ozpt = 66.5 kPa 46 Pijesak: B i/z, = 11/o = 1.134 P = /o = 0.722 Sa dijagrama = l, = 0.445 AOzp=2*qn* b A Ozp = 2 * 66.5 • 0.445 A Ozp = 59.185 kPa KONSOLIDACIONO SLIJEGANJE __A ...
    ... Bxa_ _7 _ “/n = /1.25 = 56 Sa dijagrama = l, = 0.5 AOss=2*qdn*5b A Ozsz = 2 * 66.5 * 0.5 A Os = 66.5 kPa Treset: Byiy_ _11 _ /Zz — /3.45 = 3.188 af = 7/3,45 = 2.029 Sa dijagrama = l, = 0.5 AO»pi =2*dn*5b A Ozpt = 2 * 66.5 * 0.5 A Ozpt = 66.5 kPa 54 Pijesak: B 1/z, = 11/o ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... jJavlja uz tri glavna rečna toka (Velika Moarva, Resava i Mlava). Predstavljene su peskovitim šljunkovima i šljunkovitim peskovima sa valucima veličine ı do 5 cm u prečniku. Petrografska proučavanja krupnih valutaka, kao i frakcije od 2 mm, utvrdila su pretežno prisustvo kvarcita i rožnaca, dok ...
    ... ARAARRRRRRRARARRRARARIRIRGRRRIRARRRRRRIGRRIRRRRRARGRRRIGRIRRRRIRGGRRRI RIA || 2. OPŠTE KARAKTERISTIKE ISTRAŽNOG PODRUČJA ... a 2 2.1. Geografski položaj istražnog područja..............aaaaaaaaa a eaeaieaeaetaktee 2 2.2 Klimatske karakteristike....aaaaaaaaaaa a aaa a aaea a aaiaa a aaa a aakakNt ...
    ... loševac 98 IEBHDT- 80,52 . Hoover 1/21 UBHDT- 90,32 \ B. 108 105,97 - 90,38 - Polipak B-2 108 | scir__| 595 : B3 | 108 90,49 Bt-10 L_ 91 — Radinac 90,37 90,2 9 90,75 537 G 2 G 2 i s 7878 P-13 SP-14 77,23 SP-15 79,37 OMV 01102 B . H B Salinac Krnjevo B IEBS: ...

  • Одређивање оптималне производње дубинске пумпе на клипним шипкама

    Небојша Савић (2024)
    Дужи временски период током историје производње нафте, дубинске пумпе на клипним шипкама су први и у многим случајевима једини избор када су у питању механичке методе експлоатације. Правилан одабир сваког појединачног елемента система омогућава оптимизацију која са собом повлачи бенефите у виду повећавања ефикасности и смањења трошкова. Тренутно примењени систем дубинских пумпи на клипним шипкама на лежишту „Н“ обезбеђује стабилну производњу и реализацију годишњих планова производње без већих проблема. У овом раду је приказан начин оптимизације производње дубинским пумпама ...
    дубинска пумпа, оптимизација, производња, потисни вентил
    ... „(31.8 mm) 150-1%: · (38.1 mm) 175–-1%" „(44.5 mm) 178-1?%:2" (45.2 mm) 200–2” (50.8 mm) 225-2%" (57.2 mm) 250-2%" (63.5 mm) Cnomsmi npesummc 275-2%, (69.9 mm) Ty6mmra: 15-1.900” OD. (48.3 mm) 20-2%" „OD. (60.3 mm) 25-2%" OD. (73.0 mm) 30-5%" · OD. (88.9 mm) 3.2. TacHa cunpa Cno0oMan ...
    ... 2,4 8 25,4 1 3,35 11 19,05 3/4 12,7 1/2 49 16 32Š35 181 23,81 1-5/16 16 5/8 28,58 1-1/8 4 9 16 e 27 1-1/16 19.05 3/4 6.7 22 3.35 11 31,75 1-1/4 4,9 16 30,16 1-3/16 22,22 7/8 6,7 22 38,10 1-1/2 9 I 34,93 1-3/8 25,4 1 6,7 22 38,10* 1-1/2 * 59 1B 39,69 1-9/16 28,58 1-1/8 Cauka 4 ...
    ... Beorpany, Ilornnc cryjnenTa Oopasau 2 H3JABA O HCTOBETHOCTH IIITAMIIAHE H EJIEKTPOHCKE BEP3HJE 3ABPIIHHOT PAJTIA — ? | _ | 7 ı He (HMe pop}iHTeJba) H Iipe3HMe CTyJleHTa ] a eOOoO O(LV_ , _\ A i&, (V_/Cx»_š»m%\, - T | Bpoj BBHeKca ? S 25 / 2 Cryanajcku nporpaM 1) \G 1» O Lirse G V ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... 406 2 o _? 2 o 18 2 o o 2 o o = tgž{45" – '2) = tg (45 -— )=tg (45? — 99) = tg?(36*) = 0.528 2 o _3 2 o 19 2 o o 2 o Kas = tgž {45 —?)=tg (45 - )=tg (45? — 9.5%) = tg?(35.5*) = 0.509 2 o __ 2 o 18 2 o o 2 o Kaa = tgž {45" – **) = tg (45 -= )=tg (45* — 99) = tg?(36*) = 0.528 2 o __05 2 o 239 2 ...
    ... 19 Čitava površina istražnog područja prekrivena je antropogenim tvorevinama — nasip (Q:n). Slika 2. Šire istražno područje na OGK L34-113, Beograd (izvor: Geološki informacioni sistem Srbije) 20 3.4. Hidrogeološke odlike terena Na hidrogeološke odlike terena uticaj su imali sledeći ...
    ... OvA Kay — 2*ca JKaz = 150 · 0.528 — 2 · 20 · V0.528 = 79.2 — 2·20 ·0.73 = 79.2 – 29.2 = 50 kPa OuB — OvA + ya · h+ = 150 + 19.5 · 1 = 150 + 19.5 = 169.5 kPa of u = Ovp · Kaa — 2* ca * NKg = 169.5 · 0.528 — 2 · 20 · V0.528 = 89.5 — 2-20 · 0.73 = 89.5 — 29.2 = 60.3 kPa op = O,p · Kaa — 2' ca * JKag ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... 17892-1:2015 pre opita: W= 22.81 % posle opita: W= % Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 50 0 o 1 2 3 4 5 6 7 Horizontalna deformacija mm PROMENA VISINE U ZAVISNOSTI OD HORIZONTALNOG POMERANJA LJ | 2 3 4 5 6 7 (u uu i) el io eu uu oj ep BĐ u| Py I} Đ/ A Vlazna p= 1.93 Mg/mš i ...
    ... 17892-1:2015 pre opita: W= 16.03 % posle opita: W= % Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 50 0 o 1 2 3 4 5 6 7 Horizontalna deformacija mm PROMENA VISINE U ZAVISNOSTI OD HORIZONTALNOG POMERANJA LJ | 2 3 4 5 6 7 (u uu i) el io eu uu oj ep BĐ u| Py I} Đ/ A Vlazna p= 1.93 Mg/mš i ...
    ... 17892-1:2015 pre opita: W= 20.83 % posle opita: W= % Zapreminska masa SRPS EN ISO 17892-2:2015 50 0 o 1 2 3 4 5 6 7 Horizontalna deformacija mm PROMENA VISINE U ZAVISNOSTI OD HORIZONTALNOG POMERANJA LJ | 2 3 4 5 6 7 (u uu i) el io eu uu oj ep BĐ u| Py I} Đ/ A Vlazna p= 1.90 Mg/mš i ...

  • Верификација етажних транспортера на угљеном систему – површински коп Дрмно

    Тамара Андрејевић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента јављају се термоелектране, где на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са циљем да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за потребе верификације затезне чврстоће траке и снаге погона транспортера, коришћен је ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Дрмно, Helix
    ... 08:27:28 Верификација етажних транспортера на угљеном систему – површински коп Дрмно Тамара Андрејевић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Верификација етажних транспортера на угљеном систему – површински коп Дрмно | Тамара Андрејевић | | 2024 | ...
    ... /{[pno, Helix CAJIP)KAJ: INSA/: 0 G RRRR R ARRR TL R B BZZ ADI - 1 2. Teonmonrke KapakTepHcTHKe JIexxHrrTa J[pMHO . aananaanaanaaoatet 2 2.1. TeorpadQcKe KapakTepHCTHKC JIC)KHIMTA . aaaanaanaanaaaaaeaaaaaaaeaaevt 2 2.2. FHWHeMepCKO-TCOJIOIIIKC KapaKTepHCTHKC JICČKHIHITA ly aaaaaaananana ...
    ... aaaaaaaaaaaaa a aaanaaaaaaaaaaaaeataaneeeaeaeaaeeeaeaaaaNaNeaaaNaNtN t 66 CIIHCAK CJIHKA CnkKa 1. EKcniIoaTaLHOHO HOJBEC 634 ...v aaaadaadutttvı 2 Craka 2. IHIeMarH3oBaHu xXH/Iporeo:momiku rpo(bun IIK JIpMHa ca KOHIIEIITTOM OJIBOJUbaBaMba Crmaka 3. Xunporeo:rorika Kapra muper npocropa IIK /IpMHo ...

  • Управљање радом центрифугалних компресора

    Младен Благојевић (2024)
    Овај мастер рад се бави анализом и управљањем рада центрифугалних компресора у индустријским постројењима, са посебним освртом на управљачке системе који осигуравају њихов ефикасан рад. Рад обухвата разматрање различитих система за регулацију протока, притиска и примену савремених метода регулације као што су повратна и напредна. Такође, анализиране су динамичке промене у раду компресора, утицај поремећајних величина и могућности оптимизације. Резултати су показали да правилна примена управљачких система не само да спречава пумпање, већ и повећава стабилност и продуктивност целокупног ...
    центрифугални компресори, управљање компресорима, проток притисак, повратна регулација, напредна регулација, оптимизација
    ... yCJIOBHMAa JIe(b)HHHCaHHX CTaMbCM 2 (p2 H t2). TOKOM opBe (base Jnona3u o noBehama cHranmnuje (pbaryaa (H3paxxcHe IO JeJUHHIUH MaCe) 3a BpeJIHOCT: 13 A1'79,1—2 =wh, -hi d) Kao H J0 noBehabba KHHeTHuKe eHeprHjJe (H3paxKeHe rno jeyuiHHIMH Mace): c c AEga-2 = ?2 i (2) EHrponuja (baryayna TOKOM ...
    ... — h01 = Czu U2 (25) 19 Hs TpoyrnonBa Op3uHHa, rpaHKa3aHax Ha cJmiH 12, rpeMa KOCHHyCHOJ TeEOpeMH cJIeJH: W1 = c + už – 2ciu+ COSG1 (26) 2 — 2 ı ,2 _ W5 = C3 + U» — 2cyu> COSGQ> (27) OJIHOCHO: 1 CiCOSG · Ui = Ci ' Ui = ž(cš + u? — w?) (28) 1 CyCOSQ> · Uy — Czu ' U> — ;(CŠ + už — wž) (29) ...
    ... npomok npumucak, noespamna peoynauuja, nanpeoHa peoynauuja, onmuuMusauuja CAJPKAJ: IN :/:1071 GRA RRRAAAAAA || 2. BPCTE KOMIIPECOPA .........anaaaaaaaa a aaaaeaaaaaaaaaaaeaoi 2 3. IleHrpHdDyraJHH KOMHPCCOPH .......aaanaaaaaaannaanaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaoaeaaekataNee 6 3.1 IIpaHnum paja neHTpH ...

  • Процена прихрањивања карстног масива таре применом GROWA методе

    Јована Рађеновић (2022)
    Све интензивније климатске промене доводе до промена у процесу кружења воде у природи, узрокујући мање количине падавина. Са друге стране пораст броја становника подразумева потребу за црпљењем све веће количине подземних вода. Раст броја становника, као и развој пољопривреде и индустрије повећава могућност да се у процесима инфилтрације атмосферских вода, изданске воде загаде. Познавање вредности прихрањивања подземних вода, као и других параметара водног биланса од великог је значаја за адекватно управљање подземним водама, као и за њихову заштиту. Циљ овог ...
    прихрањивање подземних вода, GROWA модел, карстне издани, врело Перућац, карстни масив Тара, укупни отицај, директни отицај, стварна евапотранспирација

  • Одређивање оптималних параметара рада бушотина у повременом гаслифту

    Радослава Јованчевић (2024)
    Гаслифт представља механичку методу производње при коме се производна бушотина снабдева гасом под високим притиском, а његова притисна енергија се користи како би се подржао еруптивни рад бушотине или након еруптивног рада, у циљу истискивања заосталог флуида. Два основна типа гаслифта су повремени и континуални гаслифт. У овом раду је детаљније описана метода повременог гаслифт система. Одређивање оптималне количине гаса који се утискује и расподела ограничене количине гаса на групу бушотина представља битан део пројектовања сваког гаслифт система. Главни ...
    гаслифт, повремени гаслифт, пројектовање, производња, оптимизација
    ... rpajuijeHT KpHBe 3a CBaKy OJL H3pauyHaTHX KpHBHX KapakTepHcTuKe pajta, kopucrehu cnenehu a3pa3: (3.2) d — K= Aqgraa = do [ do(i) — do(2) ] dqginj dginja) – dginj(2) Kopucrehu BpenHocrTH H3pauyHaTHx rpajnujeHaTa, KOHCTpyHIIeMO HOBE KDHBC, KOJI KOJHX je rpaJujeHT Ha Op}HHaTH a KOJIHUHHa yTHCHyTOr ...
    ... bušotinama i |__odedvan l Određivanje IPR Krive. -| Š ; -1 H F H l š : —— uls 2 Određivanje VLP Krivih F > ) 5 S ı! s : | Ša | ; Određivanje Krive karakteristike & rada gaslifta Š k- |j ii [:4 + odna 2, Određivanje gradijenata za svaku Ooeunaa krivu karakteristike rada gaslifta ...
    ... /lanunonuh P551/21 Beorpaju, cenrreM0ap, 2024. Kowmucuja: 1. IIpod. np /[ymar JlanuamtoBnh, MeHTop Pynapcko – reomomku (akyznrer, Beorpa 2. Jlou. ıp Mupocinan LpHoropat, unaH Pynapcko – reomomku (akyznrer, Beorpa 3. Jlon. np Anekcannap MauapenBuh, unaH Pynapcko – reomomku (akyznrer ...

  • Примена ПСП пумпи за експлоатацију вискозних флуида

    Алекса Трифуновић (2024)
    Производња парафинске нафте се током историје одвијала уз помоћ дубниских клипних пумпи, све до појаве ПСП система који су показали боље каратеристике и већу ефикасност. Функционални дизајн пумпе омогућава производњу вискозних и абразивних мултифазних флуида, уз ниска капитална улагања. У раду је анализирана проблематика рада укључују губитке протока флуида, производњу песка, оштећење клипних шипки и тубинга и сам притисак на дну бушотине. Рађена је студија случаја за нафно лежиште „М“ у коме је приказан цео производни век почевши од ...
    парафинска нафта, систем ПСП, производња нафте, студија случаја
    ... „Pup Joint“ aaHajn craropa oMoryhanBa ekciteHTpHuHO KpeTaMbe rJIaBe poropa 1 IIouihu rperxojo crojeHy „PCP“ onrpemy, kopacrehu ripena3 3a ryOHHr 2 78” 2 CnrycTuHTH OnpeMy y OymmoTHHy H 3ajppKaTu je namyuaMa 3 Cnojaru „PCP“ orpeMy ca rpoH3BOJIHHM TyOHHrOM 4 OcuirypaTu aJlieKBaTHO CTe3aRbe KOMIIO3HIHJe ...
    ... Cy Ca HOje/UHHauHHM Oy1IHOTHHCKHM IČBOBOJIHMA, a (Dy1yH)1 Ca CBaKE CTaHHIIC CC JU1peKTHO TpaHcnopryje Ka CC-1 a CC-2 6ey3 nperxoje cenapanuje. Ha npaMep, Qnyan 83 CC-3 ane ka CC- 2, JoK ce (b-yrya,ma B3 CC-4 H CC-5 ycepaBajy Ha CC-1. 4.14 BymrioTHHcKH IeBOBO/UI IleBoBoH 3a TpaHcHmTopT cKcnMoaTHcaHor ...
    ... IIČBOBOJIA Moryhe (DopMHpakbe racHHX ućcHIOBa KOjH MoOTY Jla JOBeJLy JO nmOjaBe y/lapHOor IipoTHIahba. • Pesepaoapcke koope (PK-1 u PK-2) PesepBoapcke koMope (PK-1 a PK-2) nojeymHauHMx 3anpeMuHa oJ no 40 m npojekToBaHe cy a ce y HbHX MOJKC CKJIaJUHIITHTH OyITOTHHCKH (bJIyH71 JIO CBOJHX MaKCHMaJIHHX 3arpeMHHa ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... 4.3. Ulazni hodnik 2 (UH-2) Na slici br. 4.3. date su dimenzije i poprečni profil UH-2. Ulazni hodnik 2 (UH-2) projektovan je tako da je njegova početna tačka na kraju UH-1 na koti. Osa Ulaznog hodnika 2 (UH-2) je pod uglom od 90?* u odnosu na osu UH-I. Ukupna dužina UH-2 iznosi L=6,0m i izrađuje ...
    ... 4.2. i 4.10. 4.9. Izlazni hodnik 2 (IH-2) Upravno na osu IH-3 projektovana je osa Izlaznog hodnika 2 (IH-2). Oblik poprečnog preseka, dimenzije i način podgrađivanja IH-2 su iste kao i UH — Ssv=4,7m?. Dužina IH-2 je L=6,0m. Lokacija i poprečni presek IH-2 prikazani su na slikama br. 4.2. i ...
    ... ULAZNI HODNIK 1 (UH-I). ODBOJNE KOMORE (OK),... ULAZNI HODNIK 2 (UH-2).. ULAZNI HODNIK 3 (UH-3 GLAVNI HODNIK (GH) KOMORA ZA INICIRAJUĆA SREDSTVA (KIS KOMORA ZA EKSPLOZIV (KE) IZLAZNI HODNIK 3 (IH-3)... . IZLAZNI HODNIK 2 (IH-2)... 0. KOMORA ZA IZDAVANJE (KI) l. IZLAZNIHODNIK 1 (IH-1) ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... ı cinka, rudnik „Rudnik“. Sadržaj 180740 b VAAAAAA || 2. OPŠTI DE aaaananananannanainaainannaa iii n a tt aaaaaaa iii iaeaa iii aaakkaH 2 2.1 Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik" ......................nanan.n.. 2 2.2 Kratak prikaz geologije ležišta ............aaanaa a a ...
    ... Primarno drobljenje, u ovom tehnološkom procesu, se obavlja pomoću čeljusne drobilice (slika 2) sa Jednom rasponom pločom. Ovu vrstu drobilice karakteriše složeno kretanje pokretne čeljusti. p . MLAOĆ _ Slika 2. Čeljusna drobilica Ona se sastoji iz kućišta, koje se postavlja i učvršćuje za betonsko ...
    ... | Diori: ______ | | Dolomit______| 5| %| Š – ~ | Magnetit______| 6 5 It:] t:j t:j 27 3 6 7 9 3 t:j 79 119 17 2 2 83 4 1 1 3.3.1 Standardni Bondov postupak Prema standardnom Bondovom postupku, radni indeks se određuje simulacijom suvog mlevenja u zatvorenom ...