Претрага

Упит dcterms_subject_txt:modelovanje od hazarda

385 items

  • Систем подводног превентерског склопа

    Марица Јанковић (2022)
    У току израде канала бушотине може доћи до настанка бројних непредвиђених ситуација и проблема који могу угрозити безбедно обављање процеса бушења. Зато је коришћење сигурносне опреме од пресудне важности са аспекта спречавања квара и оштећења опреме, угрожавања безбедности радника или загађења животне средине. Један од главних делова те опреме представљају превентерски склопови, односно превентери, који се постављају на ушћу бушотине у циљу заштите од могућег дотока слојних флуида. Када се бушење изводи на мору, са бушаћих бродова или платформи, ...
    постројења за бушење, платформе, бушаћи бродови, превентери, слојни флуиди, чељусни превентери, ануларни превентери, ротациони превентери, дивертери, koomey уређај, подводни превентери, индиректно управљање, multiplex управљање, доток гаса

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: случај изворишта „Паланачки кисељак“

    Младен Филиповић (2023)
    Основи циљ истраживања у оквиру изворишта „Водице“ (део изворишта Паланачки Кисељак) спроведених у периоду од 2016. до 2017 године био је дефинисање режима подземних вода, као и категоризација минералних вода тј. одређивање њихових резерви. У вези са тим израђена је и бушотина ПКВ-1 са дубином 90 метара у оквиру које су вршена режимска осматрањима издашности (самоизлива), температуре и квалитета воде. Издашност, једна од главних компоненти режима, износила је у просеку 42 l/s, док је температура воде била константно око ...
    Паланачки кисељак, извориште „Водице“, режим подземних вода, минералне воде

  • Analiza pojave mutnoće na karstnom vrelu Krupac (Pirot) u zavisnosti od padavina i izdašnosti

    Maša Vulović (2023)
    Cilj rada je bio da se definiše korelacija, izmedju tri glavna parametra, a to su- količina padavina, mutnoća i izdašnost. Podaci koji su analizirani u završnom radu su dobijeni sa vrela Krupac I, period koji obuhvata analiziranje je 01.01.2021- 31.12.2022. Na osnovu dobijenih rezultata, glavni uticaj na mutnoću i izdašnost imaju atmosferske padavine sa k.s. Dimitrovgrad, koje dospevaju u podzemlje infiltracijom. Naime, kada se padavine infiltriraju, količina vode koja se infiltrira kroz zemljište sa sobom povlači i sitne čestice koje ...
    Vrelo Krupac, mutnoća, izdašnost, količina padavina, filtracija, odnos voda-stena, suspendovane čestice, hidrulička veza, turbulentno kretanje

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Prikaz rezultata istraživanja ležišta opekarskih sirovina “Ruma” u Rumi

    Anđela Jaćimović (2023)
    Industrija građevinskog materijala "Ruma" je jedan od značajnijih pogona za proizvodnju različitog asortimana opekarskih proizvoda,ne samo u bližoj okolini, već i na širem području. Ležište opekarskih mineralnih sirovina se nalazi severoistočno od Rume, na terenu koji pripada listu Novi Sad OGK SFRJ. Ranija istraživanja opekarskih glina na područiju ležišta IGM "Ruma" izvođena su u više navrata, i to 1980. i 1985-1986. godine, dok ...
    Ruma, opekarske gline, laboratorijska ispitivanja kvaliteta

  • Geotehnički uslovi izgradnje deonice Novi Beograd-Surčin kao nastavak
    autoputa Beograd-Požega

    Aleksa Tomičić (2023)
    U završnom radu su analizirani uslovi izgradnje mosta na km 6+243.90 u sklopu deonice Novi Beograd-Surčin kao dela autoputa E-763 Beograd-Požega.Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih gotehničkih istraživanja i geostatički proračuni nosivosti pojedinačnog šipa i sleganja grupe šipova. Proračuni nosivosti pojedinačnog šipa urađeni su primenom statičke metode Brinč Hansena, na osnovu usvojenih veličina fizičko-mehaničkih parametara tla i primenom metode Bustamante & Gianeselli -1982,na osnovu rezultata terenskih ...
    geotehnička istraživanja, most, šipovi, nosivost, sleganje

  • Dimenzionisanje sistema električnih centrifuglnih pumpi

    Aleksandar Sredojević (2023)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju iz te bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda proizvodnje. Jadna od tih metoda koja se uveliko koristi u svetu je sistem električnih centrifugalnih pumpi, čiji sistem se postavlja u samu bušotinu i čiji rad pumpe povećava potreban pritisak kako bi se savladali gubici pritisaka na putu ...
    električna centrifugalna pumpa, proizvodnja fluida, IPR kriva, softver pengtools

  • Vazdušni udari koji nastaju pri miniranju

    Lazar Radovanović (2023)
    Ukupna energija koja se oslobodi pri eksploziji određene količine eksploziva predaje se okolnoj sredini i manifestuje se kroz različite efekte. U produktivne efekte miniranja ubrajamo: drobljenje stenske mase do željene granulacije i premeštanje izdrobljene mase i njeno slaganje sa približno željenim oblikom gomile na željenom mestu. U neželjene i štetne efekte miniranja mogu se ubrojati: prekomerno drobljenje stenske mase u neposrednoj okolini bušotine, drobljenje stenske mase iza i sa strane minskog polja, odbacivanje pojedinih komada na velika rastojanja, seizmički ...
    vazdušni udari, nadpitisak, miniranje, sredstva za iniciranje, seizmograf, detonirajući štapin, Nonel sistem

  • Analiza stabinosti završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac“

    Kosan Ivković (2022)
    U ovom završnom radu će se analizirati stabilnost završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac''. Naime, to je površinski kop uglja, koji tek treba da počne sa radovima na otkrivanju i esploataciji korisne mineralne sirovine (uglja). Ležište ima generalno pločast oblik, koji zauzima površinu od 55.3 km2(od čega I ugljeni sloj zauzima površinu od 34.18 km2,a drugi 53.21 km2). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granice mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica,na zapadu, jugu ...
    površinski kop „Zapadni Kostolac“, ugalj, metoda A. W. Bishop-a, programski paket „Slide 2018“, karakteristični profili P1, P2 i P3

  • Анализа рудних парагенеза и алтерација у Pb-Zn лежишту Благодат

    Бранко Костић (2023)
    Опробавани узорци из бушотина набушених од стране Грот А.Д. у склопу лежишта Благодат коришћени су у циљу приказивања рудних парагенеза, присутних околорудних измена и степена алтерације стена. Истраживање је изведено применом методе рудне микроскопије, петролошком анализом узорака и коришћењем методе скенирајуће електронске микроскопије са енергетско дисперзивним спектроскопом (СЕМ-ЕДС). Анализом резултата утврђено је присуство две парагенетске фазе сукцесије рудних минерала. Старија фаза од рудних минерала садржи: сфалерит, галенит и пирит, док млађа фаза садржи и халкопирит. Разлика између фаза првенствено ...
    благодат, рудник Грот, рудна микроскопија, петролошка анализа, СЕМ-ЕДС

  • Поузданост и одржавање постројења за бушења и експлоатацију нафте и гаса

    Милица Јешић (2023)
    Већ дуги период током историје производње нафте, дубинске пумпе на клипним шипкама су први и у многим случајевима најчешћи избор када су у питању механичке методе експлоатације због широког опсега услова коришћења и економске исплативости њихове примене. Правилан одабир сваког појединачног дела система омогућава оптимизацију која са собом повлачи бенефите у виду повећавања ефикасности и поузданости и смањења трошкова. У циљу унапређења поузданости опреме и перформанси њеног рада суштински је важно систематично анализирати рад опреме како у периоду експлоатације, тако ...
    дубинска пумпа, оптимизација, поузданост, класификатор отказа

  • Geološka građa okoline Beograda

    Gordana Soro (2022)
    U ovom diplomskom radu je prikazana geološka građa šire okoline Beograda. Analizirane su litostratigrafske osobine i tektonska građa kartiranih jedinica okoline južno od Beograda. Istraživanjem navedenih prostora, dobijeni su rezultati koji su omogućili interpretaciju litostratigrafskih i tektonskih odnosa, formiranih od kraja jure pa do recentnog vremena. U tektonskom pogledu, sve tvorevine između Avale i Kosmaja su deo Vardarske zone. Istočni deo terena pripada Centralnoj Vardarskoj subzoni, a zapadni deo istraživanog područja pripada Eksternoj Vardarskoj subzoni. Najstarije stene predstavljaju serpentinisani ...
    Vardarska zona, ofioliti, ofiolitski melanž, parafliš, fliš, tektonska građa.

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Monitoring zivotne sredine u okolini odlagalista raskrivke ,,Saraka"

    Vukovič Jelisaveta (2022)
    Površinski kop ,,Veliki Krivelj“ i odlagalište jalovine ,,Saraka“ nalaze se severozapadno od grada Bora i čine jedan on nekoliko rudarskih postrojenja na ovoj opštini. Samo odlagalište rude na životnu sredinu u ovoj okolini ima dosta negativan uticaj i jako je važno pronaći izvore emitovanog zagađenja i načine da se oni umanje ili uklone ako je to moguće, posebno jer je u pitanju odlagalište rudnog otpada.Otpad nastao na povšinskom kopu, od momenta iskopavanja, preko transporta, pa sve do njegovog deponovanja, ...
    odlagalište, ruda, monitoring, životna sredina

  • Седиментологија подине неогеног језерског басена ширег подручја Слатине (ист. Србија)

    Филип Манојловић (2022)
    Стене источне Србије имају разноврсан састав и начин постанка. Поред тога, у њима су лежишта сировина које су неопходне за функционисање данашњег друштва. У овом раду су проучаване горњокредне седиментне стене подине неогеног језерског басена шире околине села Слатине код Бора. Стене су узорковане на терену бушотинама, а затим проучаване у лабораторији где су извршена оптичка и хемијска испитивања. Оптичка испитивања су подразумевала преглед стена под микроскопом, док су хемијска испитивања подразумевала калциметрију. У бушотини која је израђена су ...
    седиментологија, источна Србија, кластити

  • Kvalitet životne sredine sa stanovišta buke u Zrenjaninu

    Marija Stanarević (2022)
    Zvuk je deo naše svakodnevice. Buka u životnoj sredini predstavlja jedan od vodećih problema današnjice. Svaki neženjeni zvuk koji je emitovan iz izvora koji nas okružuju može se smatrati bukom. Izvori koji emituju buku mogu biti različiti, u te izvore spadaju saobraćaj, industrija, sportski događaji, koncerti. Svi ovi izvori čine komunalnu buku.Komunalna buka utiče na kvalitet života, remeteći prirodni ritam rada i odmora.Veliki broj stanovništva, pre svega u razvijenim i urbanizovanim sredinama,je konstantno izložena visokom nivou buke. Buka ima ...
    buka u životnoj sredini, komunalna buka, merenja buka,indikatori buke

  • Моделирање буке на подручју површинског копа Заграђе

    Наталија Радојковић (2022)
    Еволуција је формирала човека у околностима релативне тишине. У природи не постоје снажни извори звука, а најјачи међу њима су звук грмљавине и рика животиња, али су у човековом окружењу то биле само повремене појаве.Ерупција вулкана и земљотреси, које такође производе веома јаке звуке, ипак су у историји живота на земљи, и временски и просторно, биле веома ретке појаве. Због тога чуло слуха људи и животиња нема одбрамбене механизме против прејаких звучних надражаја. Са индустријском револуцијом и општим развојем ...
    бука, површински коп, заштита од буке, мапирање

  • Upravljanje rudarskim otpadom u rudniku “Rudnik”

    Anja Zefkić (2023)
    Rudnik “Rudnik” nalazi se u centralnom delu Srbije, odnosno u jugozapadnom delu centralne Šumadije. Teritorijalno pripada opštini Gornji Milanovac i ima povoljan geografski položaj i dobru putnu komunikaciju. Jalovište flotacije rudnika nalazi se u podnožju istoimene planine, u dolini Zlokućanskog potoka, uzvodno od ušća u Rudnički potok. Na rudniku „Rudnik“ postoje aktivna, „GIN-200“, i napuštena deponija, „Gušavi potok“ na kojima se odlaže generisani rudarski otpad. U ovom završnom radu koji nosi naziv “Upravljanje rudarskim otpadom u rudniku “Rudnik” ” obrađene su ...
    rudnik “Rudnik”, flotacijsko jalovište, brana, udes, otpad

  • Ksenoliti i anklave u dacitima Slavkovice i moncogranitima Kosmaja

    Bojana Nikolić (2022)
    Ispitivanje anklava i ksenolita je izvršeno na uzorcima koji su uzeti iz okoline sela Slavkovice i planine Kosmaj. Geografski posmatrano daciti Slavkovice i moncograniti Kosmaja se nalaze u centralnom delu Srbije. Geološka građa šireg područja Slavkovice je izgrađena uglavnom od sedimentnih tvorevina karbonske, permske, trijaske, kredne i miocenske starosti, ali su zastupljeni i stenski masivi koji pripadaju ofiolitskom melanţu jurske starosti izgrađenom od serpentinita, dijabaza i harcburgita. Pored navedene litologije, za ovo područje je karakteristično prisustvo produkata Rudničko-ljiškog vulkanizma: ...
    anklave, ksenoliti, daciti, moncograniti, Slavkovica, Kosmaj