Претрага

Упит dcterms_subject_txt:zaštita od buke

399 items

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... efekta veća od nule. Mehanički skin faktor (pseudoskin) koji je merilo mehaničkog oštećenja ne može se eliminisati primenom kiselinske obrade matriksa. U zavisnosti od vrste kolektor stena koriste se različiti tipovi kiselina. Dve glavne kiseline pri obradi su HCI i HF i u zavisnosti od daljih k ...
    ... detektor peska se sastoji od sonde i elektronskog _ instrumenta sa displejom na kom se analogno detektuju udari peska u sondu i dobija se u vidu elektronskog dijagrama na displeju. (slika 6) Na osnovu grafika se izračunava masa peska u Jedinici vremena u zavisnosti od brzine protoka fluida. (Soleša ...
    ... i underbalanced. Overbalanced podrazumeva veći pritisak u bušotini od pritiska formacije pri čemu veći broj otvora ostaje začepljen i dolazi do zagađenja pribušotinske zone, a kod underbalanced je niži pritisak u bušotini od pritiska formacije, puška se spušta kablom kroz tubing, bušotina je skroz ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... utisne u tlo na dubinu od 30+15 cm, maljem mase 63,5kg, koji slobodno pada sa visine od 76 cm (Slika 3.2). Obično se broj udara (oznaka N) registruje za napredovanje od 3 sukcesivna prodiranja u intervalima od po 15 cm. Za prvih 15 cm prodiranja izbrojani udarci mogu biti manji od proseka zbog eventualnih ...
    ... makroseizmičkog intenziteta za povratni period od 475 godina Lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VI-VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII-VIII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII? za povratni period od 975 godina. Vrednost horizontalnog ubrzanja o ...
    ... proslojavaju prašinama i glinovitim prašinama. Zastupljeni su od apsolutne kote 51,91- 56,10 mnv, debljine od 8-13 m. Aluvijalno-Jezerski sedimenti su zastupljeni od apsolutne kote 51.91 do 56.10 mnv, u zoni rečnog korita i imaju debljinu od oko 20-24 m. Geološku osnovu terena izgrađuju tercijerni ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... utisne u tlo na dubinu od 30+15 cm, maljem mase 63,5kg, koji slobodno pada sa visine od 76 cm (Slika 3.2). Obično se broj udara (oznaka N) registruje za napredovanje od 3 sukcesivna prodiranja u intervalima od po 15 cm. Za prvih 15 cm prodiranja izbrojani udarci mogu biti manji od proseka zbog eventualnih ...
    ... makroseizmičkog intenziteta za povratni period od 475 godina Lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VI-VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII-VIII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII? za povratni period od 975 godina. Vrednost horizontalnog ubrzanja o ...
    ... proslojavaju prašinama i glinovitim prašinama. Zastupljeni su od apsolutne kote 51,91- 56,10 mnv, debljine od 8-13 m. Aluvijalno-Jezerski sedimenti su zastupljeni od apsolutne kote 51.91 do 56.10 mnv, u zoni rečnog korita i imaju debljinu od oko 20-24 m. Geološku osnovu terena izgrađuju tercijerni ...

  • Праћење притисака на процесним цевоводима и технолошким посудама

    Небојша Савић (2022)
    Праћење притиска, мерење и обрада добијених података је од велике важности када су у питању процесни цевоводи и технолошке посуде. Мерење притиска је од великог значаја за постројења у нафтној индустрији, јер се на основу тих мерења добијају подаци о стању материје, балансу,сигурности апарата и цевовода. Опрема под притиском мора бити пројектована, израђена и прегледана и уколико је потребно, опремљена и уграђена на такав начин да сеобезбеди њена безбедност при употреби у складу са упутством произвођача или у предвидљивим ...
    притисак, мерење, цевовод, сензори

  • Пројектно решење технологије откопавања и одлагања откривке на примеру површинског копа ,,Дрмно” у период од 2021. до 2025. године

    Александар Милојковић (2022)
    У овом Завршном раду приказани су општи и основни геолошки подаци о лежишту површинског копа ,,Дрмно’’ Костолачког угљеног басена и техничко-технолошке карактеристике континуалне механизације и примењене опреме распоређене у шест БТО система. Као специјалистички део овог Завршног рада приказано је пројектно решење откопавања и одлагања откривке за период од 2021. до 2025. године. Овим решењем су поред техничких карактеристика рада откопно-утоварне и одлажуће опреме, дати и одговарајући капацитети и приказан систем рада роторних багера и одлагача у оквиру постојећих ...
    Површински коп ,,Дрмно’’, технолошки процес откопавања, откривка, технолошки процес одлагања, одлагалишта, БТО системи

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... za sada, dogovorom Rudnika Kostolac i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, utvrđena granica širenja kopa ka zapadu. Slika 2 -Eksploataciono polje br.634 Ležište Drmno izgrađuju tri ugljena sloja označena kao III, I i I (idući od najstarijeg ka najmlađem). Treći III ugljeni sloj Je najdublji ...
    ... 1925. godine pušten u rad na površinskom kopu Luize. Već 1933. izgrađen Je bager sa kapacitetom od 760 m3/h, visinom kopanja od 13 m, snagom motora rotornog točka od 74 kW, ukunom instalisanom snagom od 300 kW i čija masa Je iznosila 352 tone. Prvi put je primenjen trogusenični transport 1934. ...
    ... bageri. • Po teoretskom kapacitetu: — malog kapaciteta (do 630 m3/h), — srednjeg kapaciteta (od 630 do 2500 m3/h), — velikog kapaciteta (od 2500 do 5000 m3/h), — vrlo velokog kapaciteta (od 5000 do 10000 m3/h), — izuzetno velikog kapaciteta (preko 10000 m3/h). • Po specifičnoj sili kopanja: ...

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Primena popravke za zakrivljenost sloja (Bulard B) pri računanju gravimetrijskih anomalija

    Andrew Idakwo (2022)
    U radu je prikazano sveobuhvatno objašnjenje gravimetrijskih popravki sa prikazom svih neophodnih jednačina i parametara vezanih za savremene standarde (posebno popravku za zakrivljenost sloja), koji se primenjuju u cilju poboljšanja preciznosti računanja anomalija gravitacionog ubrzanja. To obuhvata razmatranje teorijskih ili normalnih vrednosti gravitacionog ubrzanja, referentnih sistema vezanih za računanje gravimetrijskih anomalija, faktora koji utiču na anomalije gravitacionog ubrzanja, kao i tehnika za računanje popravki zarad poboljšanja tačnosti anomalija gravitacionog ubrzanja. Popravka LaFera (engl. LaFehr) za zakrivljenost sloja primenjena je ...
    anomalije gravitacionog ubrzanja, gravimetrijski referentni sistem, Bugeova popravka, geocentrični poluprečnik, popravka za zakrivljenost sloja

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Razvoj strateškog plana korišćenja sekundarnih mineralnih sirovina sa aspekta primene „RoadMap“ metodologije

    Elvedina Halković (2022)
    Metali odloženi kao rudarski otpad na jalovištima tokom višedecenijske eksploatacije, imaju veliki potencijal kao sekundarne mineralne sirovine sa aspekta cirkularne ekonomije i koncepta održivog razvoja. Ponovnom preradom ove korisne komponente smanjila bi se eksploatacija primarnih mineralnih sirovina kao jednog od ciljeva Green Deal-a (Evropskog zelenog dogovora) potpisanog od strane članica Evropske Unije 2019. godine kao i problem zagađivanja životne sredine.Postojeća zakonska regulativa Republike Srbije ovu mineralnu komponentu ne smatra energetskim potencijalom već isključivo kao rudarski otpad. U radu su ...
    razvoj strateškog planiranja, RoadMap metodologija, cirkularna ekonomija, sekundarne mineralne sirovine

  • Procena rizika od rušenja brane flotacijskog jalovišta rudnika olova i cinka „Grot“

    Aleksandar Lekić (2022)
    Flotacijska jalovišta predstavljaju najveće i najosetljivije deponije koje se sreću u industrijskoj praksi i koje zauzimaju stotine hektara površine. Veoma su zahtevne ,pa za njihovo opsluživanje, neophodno je sprovesti veoma kompleksne mere. Učestalost udesa i posledica koje se dešavaju na deponijama su u konstantnom porastu, pa je zbog toga neophodno adekvatno modelirati i sprovoditi procenu rizika tokom procesa eksploatacije.Završni rad sa temom: ”Procena rizika od rušenja brane flotacijskog jalovišta rudnika olova i cinka Grot” obuhvata pet poglavlja, gde su ...
    Flotacijska jalovišta, procena rizika, posledice, udes, mere, brana

  • Основне академске студије Анализа стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“

    Милош Савић (2022)
    У завршном раду приказане су основне чињенице о површинском копу „Велики Кривељ“, локалитету, техничко–технолошким карактеристикама, основним геометријским елементима површинског копа, као и најважније од свега опис прорачуна за анализу стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“. Приликом ископа у стенској маси долази до промене напонског стања, односно до концентрације напона око контуре ископа. Извршено је приказивање поступка којим се анализирају физичко-механичке особине стенског материјала у непосредној околини подручја рада. Анализа је спроведена на бази 6 (шест) различитих профила (P-1, ...
    Површински коп „Велики Кривељ“, стенска маса, метода „Bishop-a“, анализа стабилности косина, профили

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... metamorfizam na ostale stene, koje su uglavnom paleozojske starosti, proizvevši mermere i skarnove, od karbonatnih stena, a podređeno kornite i bobičave škriljce, od glinovitih sedimenata, i amfibolitske, od gabrovskih vulkanoklastita. Širina tih kontaktno metamofhih zona značajno varira, negde dostižući ...
    ... diseminacije metaličnog minerala. Od akcesornih minerala zapaženi su apatit ı magnetit, a od sekundarnih kalcit i hlorit. 2.2.9 Kvartar U sevemom i severoistočnom delu lista u kvartaru su izdvojeni terasni sedimenti, proluvijum i aluvijum. U dolini Drine južno od Boranje izdvojena je najdonja ...
    ... trend (do 11%). Jezgara plagioklasa poseduju težinski udeo CaO od oko 9%, dok isti udeo Na»O iznosi oko 6%, dakle za trećinu je niži. Rubovi zrna imaju oscilujuće vrednosti, ali se ulgavnom kreću od oko 1% do oko 9% za CaO, ı od 6% do 9% za Na„O. Znači primetni su opadajući Ca trend i blago ...

  • Sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja

    Anđela Jovanović (2024)
    Predmet i cilj pisanja ovog rada su sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja. Prilikom ovih istraživanja, ispitivan je sistem REE2O3–V2O5–KF, gde REE predstavlja trovalentni katjon izabranih elemenata retkih zemalja (Y, Sm, Eu, Gd, Er, Yb). Ovo istraživanje bazirano je na sintezi kristala, nakon čega su dobijeni kristali posmatrani pod binokularnom lupom, analizirani metodom rendgenske difrakcije na polikristalnom materijalu (XRPD) i metodom skenirajuće elektronske mikroskopije sa energetsko-disperzivnom spektroskopijom (SEM-EDS), kako bi se utvrdile karakteristike dobijenih kristala. ...
    elementi retkih zemalja, sinteza kristala metodom fluksa, vanadati alkalnih metala, rendgenska difrakcija, SEM-EDS metoda

  • Definisanje zona sanitarne zaštite izvorišta"Prijevor-Parmenac" za vodosnabdevanje grada Čačka

    Kristina Gavrilović (2022)
    Rad prikazuje koncept i metodologiju istraživanja u cilju definisanja zonasanitarnezaštite za izvorište “Prijevor-Parmenac” u Čačku.Dat je prikaz fizičkih i hemijskih karakteristika vode, kao i mikrobiološkog i radiološkog sastava, na osnovu kojih postoji uvid u kvalitet podzemne vodeizvorišta.Takođe, dat je prikaz potencijalnih zagađivača podzemne vode izvorišta, koji mogu narušitikvalitet vode.Obrađenje i termin ranjivosti kao i ocena ranjivosti izdani, koja je izvršena hidrodinamičkim modeliranjem i primenom karata ranjivosti. KorišćenemetodesuDRASTIC i GLA. Dato je i tehničko rešenje zona sanitarne zaštite, kao i ...
    potencijalni zagađivači, ocena ranjivosti podzemnih voda, zaštita podzemnih voda, izvorište “Prijevor-Parmenac”, Čačak

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Tektonsko–stratigrafski profil durmitorskog fliša okoline Gacka (Bosna i Hercegovina)

    Marija Bjelogrlić (2022)
    U radu su prikazane osnovne litostratigrafske, sedimentološke i strukturne osobine područja šire okoline Gacka. Kao reprezent najvećeg dijela litostratigrafskih jedinica ovog područja, posebno su pažljivo analizirane mezozojske formacije otkrivene duž profila na putu Gacko - Tjentište. Istraživanja izvedena za potrebe završnog rada imale su za cilj analizu, integraciju i interpretaciju publikovanih i novih geoloških podataka koji su rezultat geološkog kartiranja i biostratigrafske analize, a sve radi boljeg upoznavanja geološke građe i geološke evolucije područja. Tokom terenskih istraživanja prikupljeni su podaci o ...
    Istočna Hercegovina, durmitorski fliš, paleocen, Dinaridi, kolizija.

  • Хидрогеолошке карактеристике шире околине рудног лежишта „Боров Дол“ (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2022)
    Истражно подручје удаљено је око 105 km од главног града Скопља, затим од Штипа 30 km, а од Радовиша 15 km. Спада у брдско-планинска подручја, са надморским висинама од око 450 до 700 m. У геолошком смислу, припада листу ОГK Кавадарци - основна геолошка карта 1: 100 000, К 34-93. Смештено је дуж контактне зоне две различите геотектонске целине, српско-македонске тектонске целине на истоку и вардарске геотектонске целине на западу, док по металогенетском зонирању припада Српско-македонској металогенетској провинцији као ...
    хидрогеолошке карактеристике, подземне воде, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Resave

    Marina Mitrašinović (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između rijeke Velike Morave i obronaka Kučajsko beljaničkih planina. Obuhvata teritorije opštine Despotovac i opštine Svilajnac. Hidrološka analiza obuhvata višegodišnji perod osmatranja (1982-2020), sa posebnim osvrtom na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog prostora, a koje su od značaja zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke. Rađen je bilans voda sliva Resave za ukupnu površinu sliva koju kontroliše vodomjerni profil Svilajnac, kao i za površinu sliva koju kontroliše vodomjerni profil Manastir Manasija. Analizom režima padavina pomoću ...
    rijeka Resava, hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, bilans voda, režim voda