Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Република Северна Македонија

68 items

  • Хидрогеолошке карактеристике шире околине рудног лежишта „Боров Дол“ (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2022)
    Истражно подручје удаљено је око 105 km од главног града Скопља, затим од Штипа 30 km, а од Радовиша 15 km. Спада у брдско-планинска подручја, са надморским висинама од око 450 до 700 m. У геолошком смислу, припада листу ОГK Кавадарци - основна геолошка карта 1: 100 000, К 34-93. Смештено је дуж контактне зоне две различите геотектонске целине, српско-македонске тектонске целине на истоку и вардарске геотектонске целине на западу, док по металогенетском зонирању припада Српско-македонској металогенетској провинцији као ...
    хидрогеолошке карактеристике, подземне воде, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Биланс и резерве подземних вода шире околине рудног лежишта " Боров Дол " (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2023)
    У овом раду је дат детаљан приказ хидрогеолошких и хидрохемијских карактеристика литолошких средина које су присутне у широј области лежишта Боров Дол. Фирма рудника Бучим, која дели истог власника са рудником Боров Дол, у фази детаљних геолошких и хидрогеолошких истраживања неопходних за отварање новог рудника, је вршила вишегодишње мерења падавина на истражном простору, где су на надморској висини од 650 m срачуната средње вишегодишња вредност у износу од 590 mm. Ова вредност је касније узета као меродавна код одређивања ...
    подземне воде, тест црпења, статичке резерве, екплоатационе резерве, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Neoalpska tektonika severne Šumadije

    Dušan Novaković (2023)
    Obrada teme „Neoalpska tektonika severne Šumadije“ima za cilj proučavanje neotektonskog razvoja Šumadije, sa posebnim naglaskom na okolinu Beograda. Glavna metoda analize korišćena u ovom radu je metoda analize energije reljefa kao pokazatelja novije tektonske evolucije. Dopunske informacije dobijene su analizom morfoznakova neotektonske aktivnosti na fotogrametrijskim topografskim kartama. Regionalne rasedne strukture analizirane su na satelitskom snimku Šumadije i južne periferije Panonskog basena. Dobijeni podaci su statistički obrađeni i tumačeni u kontekstu neotektonske aktivnosti. Utvrđeni glavni rasedni sistemi pružanja SZ – JI i ...
    Neotektonika, geomorfološka analiza, Šumadija, Panonski basen, neotektonski aktivni rased

  • Законска регулатива у нафтној и гасној индустрији

    Кристина Кукић (2022)
    У XXI веку, животна средина је веома угрожена. Коришћење фосилних горива представља један од круцијалних проблема. Упркос свим мерама предузетим, директни кривци угрожавања животне средине су људи, њихов стил живота и потребе. Заштита животне средине је постала важна научна дисциплина у свим државама и поклања јој се велика пажња. Европска унија као национална огранизација има уређену законску регулативу из области заштите животне средине и области енергетике и рударства. Србија, која тежи прикључењу ЕУ, мора успоставити и прилагодити своје акте ...
    Законска регулатива, Заштита животне средине, Нафта и гас, Фосилна горива, Европска унија, Република Хрватска, Република Србија

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Убрзано померање Земљиних магнетних полова: узроци и последице

    Марко Млађеновић (2023)
    Положаји Земљиних магнетних полова континуирано се прате више од једног века. За северни и јужни магнетни пол Земље је карактеристично не само да нису насупрот један другом, него да се сваки креће различитом брзином која се мењала током времена. Последњих деценија брзина њиховог кретања се знатно повећала. Северни магнетни пол се креће брзином од око 55 km годишње, што је три пута брже него што се кретао до средине 1990. године, док је кретање јужног геомагнетног пола спорије и ...
    Земљино магнетно пољe, спољашње језгро, тектоника плоча, навигациони системи, електромагнетно зрачење

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... gustu hidrografsku mrežu pravolinijskog karaktera. Na severnoj strani rečni tokovi grade duboke i uske rečne doline, a na Južnoj u izvorišnim delovima potoci grade uske doline i završavaju se širim dolinama zbog lesne zaravni. Potoci sa severne strane pripadaju Dunavskom slivu, a potoci sa južne ...
    ... bušotinama u severnom delu područja, Endred formacija nedostaje, preko sarmata leže sedimenti Alđe formacije. To su sedimenti koji su u bušotinama predstavljeni laporovito, glinovitim i peskovitim sedimentima koji su deponovani u nešto plićoj sredini, na margini šelfa. I u Južnim i u severnim delovima ...
    ... dve reljefne celine, Fruškogorski planinski masiv koji je predstavljen grebenom i okolnim lesnim zaravnima. Prisutna Je značajna razlika između severne ı južne strane grebena. Na južnoj strani planine značajno rasprostranjenje zauzima Sremska lesna zaravan. Na severu i istoku Fruška gora je oivičena ...

  • Pregled rezultata istraživanja ležišta opekarske sirovine „Pustara” kod Inđije

    Bogdan Stepanov (2022)
    Ležište „Pustara” se nalazi severno 7 km od Inđije. Opekarska sirovina iz ležišta„Pustara” na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada lesno-glinovitim sedimentima (glina 21%, prašina 74% i pesak 5%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem. Izbušeno je 11 istražnih bušotina ukupne dužine 209,45 m. Ukupne geološke rezerve opekarske sirovine u ležištu „Pustara” proračunate osnovnom metodom paralelnih vertikalnih preseka (profila), B i C1 kategorije rezervi iznose 4.188.114m3 ili 7.915.536 t.
    pustara, opekarska sirovina, istražne bušotine, kvalitet sirovine, geološke rezerve

  • Geološke karakteristike ležišta opekarske sirovine u ležištu “Batulovce” kod Vlasotinca

    Milanka Mađarević (2023)
    Ležište „Batulovce“ se nalazi severno 3 km,zapadno od gradskog naselja Vlasotince. Opekarska sirovina iz ležišta „Batulovce“ ,na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja pripada glinovito-peskovitim alevritima (glina 23%, pesak 24% i alevrit 53%). Ležište je istraženo bušotinama sa kontinuiranim jezgrovanjem u više navrata 2006, 2013 i 2020. godine. Izbušena je 41 istratna bušotina. Ukupna dužina bušenja iznosi 826,6 metara. Laboratorijska ispitivanja, u cilju utvrdjivanja kvaliteta i mogućnosti primene opekarske sa ležišta „Batulovce“ radjena su tokom svih perioda istraživanja na uzorcima uzetim ...
    Batulovce, opekarska sirovina, geološka gradja, istražni radovi, kvalitet sirovine

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... najveću poslovnu organizaciju u sastavu AD Elektrane Severne Makedonije tj. predstavlja najveći proizvodno — energetski kapacitet u Severnoj Makedoniji. REK Bitola svojom proizvodnjom pokriva i preko 60% od potrebe clektrične energije u Severnoj Makedoniji kao i najveći deo potrebe uglja (lignita) ...
    ... ležišta Brezove Dane, RGF Beograd, 2015. g. . Jovanov K. J. Hidrogeockološki aspekti eksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija), doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko – geološki fakultet, Beograd, 2016. Elaborat Ispitivanje mogućnosti čišćenja uglja iz ležišta ...
    ... Prikaz sheme tehnološkog procesa po „Parnaby“ tehnologiji urađen je na osnovu iskustava i rezultata stečenih na postrojenjima u radu u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Prikaz tehnološkog procesa je dat na slici broj 12. Opis predložene šeme tehnološkog procesa Dopremanje rovnog uglja sa otvorenog ...

  • Geološke i gemološke karakteristike nalazišta juvelirskog kamena „Petrovac“ u Leckom vulkanskom kompleksu

    João Liconga (2022)
    Lecki vulkanski kompleks koji je tercijarne starosti i andezitskog sastava. Sa stanovišta otencjalnosti juvelirskih sirovina, predsavlja jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji. U leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti. Ovaj kompleks se nalazi na srpsko-makedonskoj granici. Morfološku granicu istočnog oboda masiva, od ogranaka Radan planine do nešto severnije od „Leca”, čini venac andezitskih kupa Petrovca. Tu je prelaz između tufova, koji ograničavaju andezitski masiv, i škriljaca. Juvelirski kamen je uglavnom predstavljen kvarcom, kalcedonom i jaspisom. Ležišta ...
    Lecki vulkanski kompleks, juvelirske mineralne sirovine, nalazišta, kvarc, kalcedon, jaspis

  • Primena različitih elektromagnetometrijskih postupaka pri istraživanju mineralnih sirovina

    Uroš Ćorluka (2022)
    Elektromagnetometrijskaistraživanja mogu da se izvode na površini terena, u vazduhu, u vodi i bušotini.U praksi se primena elektromagnetometrijskih istraživanja zasniva na praćenju odziva ispitivanog poluprostora na prostiranje pobuđenih promenljivih elektromagnetskih talasa, koji se sastoje od dve ortogonalne vektorske komponente električne jačine (E) i magnetske jačine (H), u ravni koja je upravna na pravac prostiranja talasa.U ovom radu je prikazana primena tri različita elektromagnetometrijska postupka u cilju istraživanja i lokalizacije ležišta mineralnih sirovina: postupak elektromagnetometrijskih istraživanja u domenu vrlo niskih ...
    elektromagnetometrijski podaci, ležišta mineralnih sirovina, rezultati

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... Najčešće je zelene ı crvene (pobuđeni atomi kiseonika) ili ljubičaste (azota) boje (Slika 4.3.1.). Na severnoj polulopti polarna svetlost poznata Je kao aurora borealis (boreus-na latinskom znači severni), a na južnoj kao aurora australis. E.Halej je 1716. godine naslutio vezu između polarne svetlosti ...
    ... 2. U Severnoj Americi, aurore su viđene širom Sjedinjenih Država sve do juga, kao i širom Evrope čak sa juga kao što su Portugal, Španija, i Sardinija. Takođe su bile vidljive u Alžiru i Kanarskim ostrvima u Africi. U Aziji, aurore su se mogle videti iz Turske, Kipra, Irana, Japana, severne Indije ...
    ... važnu ulogu u formiranju globalnog magnetnog polja Sunca. 3 Prostorni izgled magnetnog. polja Sunca podseća na klasičan šipkasti magnet, sa severnim i Južnim magnetnim polom, što je predstavljeno na Slici 2.1.2. Slika 2.1.2. Prikaz magnetnog polja Sunca (https://media2.s-nbcnews.com/i/st ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Visokorezolutivna sekvenciona stratigrafija ugljeva Kostolca

    Anastasia Ninić (2023)
    Visokorezolutivna sekvenciona stratigrafija kao princip posmatranja evolucije depozicionih uslova, njihove zavisnosti i uzoročno – posledične veze sa velikim promenama globalnih parametara, ostavila je veliki uticaj na razvoj današnje sedimentologije. U ovom istraživanju ispitivana je mogućnost primene visokorezolutivne sekvencione stratigrafije na neogenom ugljenom basenu kod Kostolca, sa ciljem definisanja depozicionog sistema, izdvajanja sekvenci i rekonstrukcije evolucije Kostolačkog basena u vreme panona. Radi povećanja preciznosti intepretacije, sprovedena su ispitivanja sedimentološkim, paleontološkim, geofizičkim i petrografskim metodama. Rezultati ovih analiza ukazali su na ...
    Peri - Panonski basen, miocen, progradacija, stratigrafska korelacija, macerali, geofizički karotaž

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore Katarina Stefanović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore | Katarina Stefanović | | 2024 | | http://dr ...
    ... Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Završni rad Master akademske studije Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore Kandidat Mentor Katarina Stefanović dr Uroš Stojadinović, vanredni profesor G603/23 Beograd, avgust, 2024. Komisija: 1. Van ...
    ... Trivić, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području ...

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта маломинерализованих вода на територији општине Кикинда

    Љиљана Лале (2022)
    Основни циљ изведених хидрогеолошких истраживања био је да се одреде хидродинамчке карактеристике изворишта маломинерализованих водна на територији општине Кикинда. На основу података који су прикупљених геолошким и хидрогеолошким истраживањима, на подручју северног Баната, на истражном простору који у целости припада хидрогеолошком комплексу, у оквиру збијеног типа издани мање издашности формиран је први водоносни хоризонт који је најмањи и по продуктивности и распрострањењу, док су у збијеном типу издани веће издашности формиран други и трећи водоносни хоризонт, који је велике ...
    подземне воде, хидродинамичке карактеристике, Кикинда, водоносни хоризонти

  • Петрографски састав угља лежишта Тамнава западно поље (Колубарски басен)

    Владимир Крстић (2022)
    Лежиште угља ,,Тамнава''-Западно поље, припада Колубарском угљоносном басену који захвата површину од око 600 km2.Налази се на око 50 km југозападно од Београда и простире се у средњем и доњем току реке Колубаре и њених притока Тамнаве и Пештана. У северном делу угаљ је био близу површине терена, а идући ка југу простире се на већим дубинама. Угљоносна серија је изграђена од миоценских седимената понтског ката, портаферског подката – 2М23 који су развијени у плитководној фацији. Подину образују пескови ...
    лигнит, мацерал, рефлексија, Тамнава западно поље