Претрага

Упит dcterms_subject_txt:карстно врело

29 items

  • Процена прихрањивања карстног масива таре применом GROWA методе

    Јована Рађеновић (2022)
    Све интензивније климатске промене доводе до промена у процесу кружења воде у природи, узрокујући мање количине падавина. Са друге стране пораст броја становника подразумева потребу за црпљењем све веће количине подземних вода. Раст броја становника, као и развој пољопривреде и индустрије повећава могућност да се у процесима инфилтрације атмосферских вода, изданске воде загаде. Познавање вредности прихрањивања подземних вода, као и других параметара водног биланса од великог је значаја за адекватно управљање подземним водама, као и за њихову заштиту. Циљ овог ...
    прихрањивање подземних вода, GROWA модел, карстне издани, врело Перућац, карстни масив Тара, укупни отицај, директни отицај, стварна евапотранспирација

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... i 2" pa čak i sa vrelom "Klok" u selu Krupac (Čubrilović & Palavestrić, 1997). Pri malom kapacitetu ponora od 15 l/s ı malim izdašnostima vrela ova podzemna veza ostvarena je samo sa vrelom Gradište. 6.3. Dreniranje podzemnih voda vrela Krupac 1 i Krupac 2 Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem ...
    ... glavna karstna vrela: • vrelo "Kavak", kapaciteta 70-100 l/s (Qsr= 80 1/s) • vrelo "Krupac 1", kapaciteta 150-1000 I/s(Qsr= 200-220 1/s) • vrelo "Krupac 2", kapaciteta 40-600 I/s(Qsr= 80 1/s) • vrelo "Gradište", kapaciteta 105-800 UI/s(Qsr= 105 1/s) Vrela Krupac 1 i Krupac 2 Vrela Krupac ...
    ... voda u slivu vrela Krupac, uslovljen je strukturnim i hidrogeološkim karakteristikama istražnog terena. Generalni smer kretanja podzemnih voda je severoistok- jugozapad, tj. u pravcu dreniranja podzemnih voda na vrelima Pirotske kotline. Prema hidrauličkim karakteristikama, karstnu izdan Krupca ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... predstavljeno Je koncentričnim vrelom “Izvor” koje drenira najveći deo karstne površi Samanjca. Slivno područje vrela “Izvor” je izduženog oblika, pravca SZ-JI. Karstno vrelo nalazi se u samom severnom delu slivnog područja čija površina iznosi oko 27 km?. Vrelo se javlja na kontaktu krečnjaka ...
    ... Međutim, kod vrela koja se odlikuju velikim izdašnostima i brzim propagacijama vode od padavina u slivu, kao što je slučaj sa vrelom „Klisura II dolazi do česte pojave zamućenja ı to u granicama iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija (Tabela 6.4.-1.). Zamućenja karstnih vrela najčešće se Jjavljaju ...
    ... 13.67 2.65 M(m@pHNT„ HCO3, Vrelo Izvor 15.3 7.3 16.6 0.13 Moca M sTs Vode koje se Javljaju prilikom isticanja na vrelima u okviru izvorišta „Nemanja“, odlikuju se veoma sličnim kvalitativnim svojstvima, s toga Je evidentno da se radi o jedinstvenom ležistu karstnih izdanskih voda. Izvesne razlike ...

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... Измењено: 2024-10-01 12:35:08 Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) Александар Танасковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) | Александар Танасковић ...
    ... Legenda • { Srniceslivnih podrušja kapliranih vrela · Pretpostavljena hidrogeološka vododelnica- između vrela Divljana i Ljuberađe Padavinska stanica , • Pluviografska stanica Brestov Dol • • M Vodomerna stanica [ •- Ljuberađa Vrelo Craka 2.1: IleMaTcku ripHKa3 CJIHBHHX IIOBpIIHHa ...
    ... nesigurno osmatran <----- Pretpostavljen pravac kretanja podzemnih voda • • • • Pretpostavljena vododelnica Hidrogeološke jedinice Tip izdani - Karstna izdan - Intergranularna izdan - Pukotinska izdan Geološke jedinice Naziv jedinice ] Sipar Peskovi, gline = Peščari, konglomerati, alevroliti ...

  • Definisanje specifičnih uslova isticanja na karstnim vrelima Belosavac i Belosavac 2

    Nevena Kulić (2022)
    Složeni karstni sistem pod nazivom Mlava–Belosavac–Belosavac 2 jedan je od pet sistema, izolovanih prema detaljnom istraživanja sprovedena u okviru Beljaničkog karstnog masiva koji pripada Karpato-Balkanidima. Da bi se definisala geneza podzemnih voda sa ova tri izvora, produbljivanje glavnog karstnog kanala, kao i njihovo podzemno povezivanje, primenjen je višeparametarski pristup koji se sastoji ne samo od hidroloških, hidrohemijskih i detaljnih izotopa metode istraživanja (stabilni izotopi 18O, 2H i 13C, kao i radioaktivni izotopi 3H i 3H + 3He), ali i ...
    Karstni sistem Mlava-Belosavac-Belosavac 2, geneza, sifonalna cirkulacija, izotopi, hidrohemija

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода
    ... 09:11:12 Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта Јована Јанковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта | Јована Јанковић | | 2024 | | http://dr ...

  • Анализа режима истицања вода карстног врела Млаве

    Ивана Левајић (2023)
    На контакту ургонских кречњака и седимената терцијарне старости, у оквиру Кучајско-бељаничког масива,јавља се врелоМлаве. Карстна врела су кључни елемент у хидролошком циклусу карста, а Млава се издваја од других карстних врела Србијепо најдужем мониторингуводостајаи протицаја. За анализу режимаистицања вода врела Млаве, било је неопходно анализиратиклиматске, хидролошке, геолошке и хидрогеолошке карактеристике терена. Ови подаци су анализирани како би се разумео њихов утицај на режим истицања. На основу средње годишњих сума падавина, изабране су две карактеристичне године,1990. година (сушна година) и 2014. ...
    врело Млаве, карст, падавине, протицај, режим

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник

  • Управљање извориштима (Бјеличковица, Челице и Радоињско језеро) за водоснабдијевање Прибоја

    Соња Јанковић (2023)
    Управљање водним ресурсима представља веома сложен и тежак задатак, који обухвата скуп мера и активности усмерених на одржавање и унапређење водног режима у циљу обезбеђивања потребне количине воде високог квалитета, заштите воде од загађивања и од њеног штетног дејства. Водоснабдевање градског подручја општине Прибој одвија се преко три карстна врела: врела Челице (45 l/s), Бјеличковица (25 l/s) и Сарачевина (15 l/s). Додатне количине пијаће воде обезбеђују се и преко цевовода из акумулације Радоињског језера. У овом раду биће приказане ...
    Управљање водним ресурсима, врело Челице, врело Бјеличковица, Радоињско језеро, мониторинг

  • Analiza pojave mutnoće na karstnom vrelu Krupac (Pirot) u zavisnosti od padavina i izdašnosti

    Maša Vulović (2023)
    Cilj rada je bio da se definiše korelacija, izmedju tri glavna parametra, a to su- količina padavina, mutnoća i izdašnost. Podaci koji su analizirani u završnom radu su dobijeni sa vrela Krupac I, period koji obuhvata analiziranje je 01.01.2021- 31.12.2022. Na osnovu dobijenih rezultata, glavni uticaj na mutnoću i izdašnost imaju atmosferske padavine sa k.s. Dimitrovgrad, koje dospevaju u podzemlje infiltracijom. Naime, kada se padavine infiltriraju, količina vode koja se infiltrira kroz zemljište sa sobom povlači i sitne čestice koje ...
    Vrelo Krupac, mutnoća, izdašnost, količina padavina, filtracija, odnos voda-stena, suspendovane čestice, hidrulička veza, turbulentno kretanje

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: vrelo Crnice, vrelo Grze, vrelo Svete Petke, termalni izvor u Sisevcu. TRistić ...
    ... proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela“ str 147-148. 35 Vrelo Crnice nalazi se u naselju Sisevac, na kontaktu urgonskih krečnjaka i permskih peščara. Spada u Jaka karstna vrela razbijenog tipa, njegova izdašnost vrarira od 275 — 1350 1/s. U Sisevcu pored vrela Crnice, ispitivanja su vršena ...
    ... Velike Morave nastaje od jakog karstnog vrela u Sisevcu, odakle teče prema zapadu, zatim povija ka jugu gde Je usekla klisure Pljoša i Zabrege. U Zabreškoj klisuri prima vode više izvora i vrela. Na izlazu iz klisure prima, takođe, vode više izvora kao ı Jako karstno vrelo Toplik u Popovcu. Od Popovca ...

  • Компаративна анализа примењених метода рањивости подземних вода на примеру карстног изворишта ,,Сурдуп“ (Источна Србија)

    Јелена Панић (2023)
    Проблеми заштите подземних вода од загађивања се данас јављају као саставни део проблематике заштите и очувања животне средине. Применом метода рањивости, можемо одредити како и колико лако загађујућа супстанца може доћи до изворишта и загадити подземну воду као и објекте којима се изданске воде каптирају.У раду су приказани поступци примене ЕPIK, PI, COP и DRASTIC метода за оцену рањивости подземних вода врела Сурдуп. Применом поменутих метода, добијене су карте рањивости подземних вода, на којој су јасно издвојене зоне са ...
    Сурдуп, рањивост, EPIK, PI, COP, DRASTIC

  • Примена PI методе за оцену рањивости карстног изворишта Орловац за водоснабдевање Мионице

    Александра Пешић (2022)
    Подземне воде представљају егзистенцијални ресурс, те је потребно посветити посебну пажњу заштити изворишта подземних вода, нарочито када је реч о извориштима која се користе за водоснабдевање становништва. Модеран начин живота свакодневно изазива негативне последице по животну средину, нарочито по водне ресурсе. Све више се истиче значај воде по здравље, привредни развој и цивилизацију, сходно томе се доста пажње посвећује њиховој заштити. Oснoвни циљ рaдa je oдрeђивaњe рaњивoсти пoдзeмних вoдa карстног извoриштa ,,Орловац’’ кojе служи зa вoдoснaбдeвaњe Мионице. Приликoм прoцeнe ...
    PI метода, рањивост подземних вода, карстно извориште, карстне изданске воде, Мионица, зоне саниратне заштите

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... tzv. „superheated” magme u sistem ili „superheating”-om. Ovakva magma bila bi isuviše vrela/visoke temperature za kristalizaciju novih mineralnih vrsta i značajniju reakciju sa ksenokristalima, ali dovoljno vrela da prouzrokuje niz reakcionih procesa (resorpciju, koroziju, početno stapanje) koji ...
    ... njegovih kristala, te ga možemo nazvati ksenobiotitom. Ovakve reakcije moguće su samo ako su se fenokristali felzičnih magmi našli asimiliranim u vrelijoj, mafičnijoj, Meg-bogatijoj, lamproitskoj magmi, i verovatno su se odvijale paralelno. Pored ksenokristala kvarca, plagioklasa i biotita prisutnih ...
    ... prinos volatila na ovaj način pojačava flogopitizaciju i generalno uzevši pritisak u magmi. Po Vernonu (1985) „superheating” se može izazvati kada vrelija mafična magma asimiluje felzičnu ili intermedijarnu, koje obično sadrže nešto više volatila. Hemijski trendovi kod plagioklasa (jezgro-rub) takođe ...

  • Анализа микробиолошких карактеристика карстних вода за потребе водоснабдевања села Селиште (општина Жагубица)

    Јелена Крсмановић (2022)
    Да би се решило питање водоснабдевања села Селиште (општина Жагубица) каптиран је карстни извор на левој обали потока Ваља Мори издашности између 0.3 и 0.5 l/s. Ради дефинисања хидрауличке повезаности извора и потока изведен је опит обележавања речног тока са Na-fluoresceinom. Утврђено је да један део вода долази из дробинско-алувијалног наноса и вероватно је делимично везан за сам ток Ваља Мори, док је већи део везан за дренирање из карстног масива. Даље се приступило изградњи прелива са водомерном летвом ...
    водоснабдевање, микробиологија поземних вода, село Селиште, бактериолошка контаминација карстних вода

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... delovima (bazi karstifikacije ili na kontaktima vodonepropusnih stena ) terena pojavile karstne izdani velikih količina vode i složenih- sifonskih prelivanja i oticanja. Ove izdani se najčešće prazne kroz karstna vrela. Karsni akviferi su zastupljeni u središnjem delu istražnog područja. Ovaj deo istražnog ...
    ... glinovitim materijalom. Stenska masa izražene i tipične pukotinske i karstne poroznosti, sa funkcijom hidrogeološkog kolektora sprovodnika. U površinskoj zoni bezvodna sredina, dok se u dubljim delovima formiraju izdani karstno-pukotinskog tipa veće izdašnosti. Prihranjivanje ovih izdani je najvećim ...
    ... svojstva: Ugao unutrašnjeg trenja [0} o 20.0 Kohezija c' kPa 20.0 Stenska masa pukotinske i karstne poroznosti, sa funkcijom hidrogeološkog kolektora sprovodnika gde se u dubljim delovima formiraju izdani karstno-pukotinskog tipa veće izdašnosti. Stenska masa srednje čvrstoće i fizičko-mehaničkih k ...

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... bušotinama koje su završavale na koti +210 m. Južno od površinskog kopa Čokoće, postoji kraško vrelo „Toplik“ koje je na nadmorskoj visini od +198 m i hrani levu pritoku reke Crnice. Pražnjenje ovog vrela vrši se duž raseda, odnosno duž rasednih zona. Sve količine atmosferskih padavina na površinskom ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... mehanička energija pretvara u električnu pomoću gasnih motora. Postrojenja za proizvodnju pare i vrele vode, nazivaju se toplanama, a postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne energije, pare i vrele vode, nazivaju sec termoelektranama-toplanama. Postoje javne i industrijske toplane, tj. ter ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... mehanička energija pretvara u električnu pomoću gasnih motora. Postrojenja za proizvodnju pare ı vrele vode, nazivaju se toplanama, a postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne energije, pare i vrele vode, nazivaju se termoelektranama-toplanama. Postoje jJavne i industrijske toplane, tj. ter ...