Претрага

Упит dcterms_subject_txt:хидрохемијски режим

46 items

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: Случај изворишта за водоснабдевање Друговца у Смедереву

    Милан Павличић (2024)
    У раду су приказани резултати истражних радова који су спроведени у периоду од 13.04.2018. до 31.05.2019, у циљу дефинисање режима и категоризације резерви подземних вода на изворишту за водоснабдевање Друговца у Смедереву. Бунарима ИЕБДР-1/93 и ИЕБД-1/2002 су каптирани песковити седименати неогене старости. У току режимских осматрања вршени су тестови црпења, осматрања нивоа подземних вода, режимa падавина као и квалитетa подземних вода. Утврђене су укупне резерве подземних вода у количини од 5,3 l/s. Хемијске анализе воде показују да је хидрохемијски ...
    режимска осматрања, тестови црпења, неогени седименти, хидрохемијски режим, извориште

  • Анализа режима истицања вода карстног врела Млаве

    Ивана Левајић (2023)
    На контакту ургонских кречњака и седимената терцијарне старости, у оквиру Кучајско-бељаничког масива,јавља се врелоМлаве. Карстна врела су кључни елемент у хидролошком циклусу карста, а Млава се издваја од других карстних врела Србијепо најдужем мониторингуводостајаи протицаја. За анализу режимаистицања вода врела Млаве, било је неопходно анализиратиклиматске, хидролошке, геолошке и хидрогеолошке карактеристике терена. Ови подаци су анализирани како би се разумео њихов утицај на режим истицања. На основу средње годишњих сума падавина, изабране су две карактеристичне године,1990. година (сушна година) и 2014. ...
    врело Млаве, карст, падавине, протицај, режим

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Resave

    Marina Mitrašinović (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između rijeke Velike Morave i obronaka Kučajsko beljaničkih planina. Obuhvata teritorije opštine Despotovac i opštine Svilajnac. Hidrološka analiza obuhvata višegodišnji perod osmatranja (1982-2020), sa posebnim osvrtom na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog prostora, a koje su od značaja zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke. Rađen je bilans voda sliva Resave za ukupnu površinu sliva koju kontroliše vodomjerni profil Svilajnac, kao i za površinu sliva koju kontroliše vodomjerni profil Manastir Manasija. Analizom režima padavina pomoću ...
    rijeka Resava, hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, bilans voda, režim voda

  • Određivanje bilansa i radijusa uticaja izvorišta podzemnih voda fabrike „A & P” (Dobanovci)

    Dimitrije Zbiljić (2022)
    Istraživanja koja su sprovedena na izvorištu kompanije “A&P” d.o.o. u Dobanovcima imaju za cilj utvrđivanje bilansa i radijusa uticaja bunara izvorišta.Izvorište se nalazi u Dobanovcima i sastoji se od 2 eksploataciona bunara (B-1 i B-2/15) koji kaptiraju izdan do 50 m dubine.U cilju sprovođenja simulacije režima eksploatacije podzemnih voda, na izvorištu je izrađen, hidrodinamički model režima podzemnih voda. Izrada modela urađena je metodom konačnih razlika i sastoji se iz nekoliko faza.. Izraženi model zasniva se na simulaciji trodimenzionalnog strujanja ...
    metoda konačnih razlika, hidrodinamički model, režim podzemnih voda, izvorište podzemnih voda

  • Режим квантитативних и квалитативних параметара изворишта "Кључ"

    Нина Милојевић (2022)
    Проблематика алувијалних издани најчешће се односи на релативно брзо старење експлоатационих бунара, али и на квалитет подземних вода. Наиме, подземне воде оваквих издани најчешће прате повишене концентрације гвожђа и мангана, а на изворишту ,,Кључ“ већ годинама се бележе и повишене концентрације нитрата, највероватније услед коришћења различитих хемијских средстава у пољопривреди, па је самим тим због угрожености нитратима из система водоснабдевања 2001. год, искључено извориште. Мере вештачког прихрањивања издани које се примењују имају двојаку функцију: да повећају количину вода које ...
    водоснабдевање, хидрогеолошка својства стене, извориште Кључ, нелегална и неконтролисана експлоатација шљунка и песка, хидродинамичке карактеристике

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: случај изворишта „Паланачки кисељак“

    Младен Филиповић (2023)
    Основи циљ истраживања у оквиру изворишта „Водице“ (део изворишта Паланачки Кисељак) спроведених у периоду од 2016. до 2017 године био је дефинисање режима подземних вода, као и категоризација минералних вода тј. одређивање њихових резерви. У вези са тим израђена је и бушотина ПКВ-1 са дубином 90 метара у оквиру које су вршена режимска осматрањима издашности (самоизлива), температуре и квалитета воде. Издашност, једна од главних компоненти режима, износила је у просеку 42 l/s, док је температура воде била константно око ...
    Паланачки кисељак, извориште „Водице“, режим подземних вода, минералне воде

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта „Челице“ за водоснадбевање Прибоја

    Тамара Ђорђевић (2023)
    У раду су приказана истраживања хидрогеолошких карактеристика изворишта "Челице" у циљу бољег разумевања ресурса подземних вода на овом подручју. Проучавањем геолошких и хидролошких аспеката, као и анализом водостајних промена и квалитета воде, извршен је покушај да се сагледа тренутно стање изворишта и предвидимо његову будућу одрживост у контексту растуће потражње за водом и променама у околини.
    извориште Челице, карст, издашност, квалитет воде, режим

  • Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori

    Aleksandar Balubdžić (2023)
    Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare

    Slađana Simić (2023)
    U okviru završnog rada master akademskih studija sa temom "Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare", proučavaju se ključni aspekti vodnih resursa u gornjem delu sliva Kolubare, obuhvatajući i njene sastavnice: Jablanicu, Obnicu, kao i prvu ujedno i najznačajniju desnu pritoku, reku Gradac.Cilj ovog istraživanja je analiza postojećih veza između hidrometeoroloških faktora i drugih prirodnih parametara kao što su fizičko-geografske karakteristike, geomorfološki aspekti, geološki faktori i hidrogeološki uslovi koji preovladavaju na istraživanom terenu i njihov uticaj na formiranje ...
    podzemne vode, površinske vode, formiranje oticaja, režim voda, bilans voda, gornji sliv reke Kolubare

  • Geotehnički uslovi izgradnje stambeno-poslovnog objekta u ulici Pariska 20 u Beogradu

    Lazar Pavlović (2023)
    Stambeno – poslovni objekat, čiji geotehnički uslovi izgradnje predstavljaju temu ovog završnog rada nalazi se na katastarskoj parceli br. 705/1 KO Stari grad. Završni rad je urađen na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja koje je izvelo preduzeće „Geomehanika“ d.o.o. iz Beograda, 2021. godine. Završni rad se sastoji od ukupno šest poglavlja:prvo poglavlje predstavlja ujedno i uvodni deo završnog rada u okviru koga su prikazani opšti podaci o samom objektu, gde su potom prikazane i tehničke karakteristike ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... Sperner, 2003): _ R'=R kada je o1 vertiaklna (ekstenzioni režim), _ R'=2 - R kada je o2 vertikalna (transkurentni režim), – R'=2 + RR kada je o3 vertikalna (kompresioni režim). Na osnovu ovoga se dobija da Je za vrednost R' od 0.5 režim čist ekstenzioni, za vrednost 1.0 transtenzioni, za 1.5 ...
    ... i potencijalno naponsko polje i tektonski režim u kom je ovakav sistem nastao. Statistički elementi osa stresa iznose o 32/37, o> 185/49 i oa 291/13 i ukazuju na desni smer smicanja kod maksimuma i levi kod submaksimuma. Potencijalni tektonski režim ukazuje na transtenziju, pravcem severozap ...
    ... je na ovom području počela da ima uticaj u vremenu od pre oko 9 miliona godina (van Unen et al., 2019). Do prelaska u transpresioni/kontrakcioni režim ı inverziju basena, dolazi usled slabljenja uticaja Karpata sa istoka (van Unen et al., 2019). ! Shkoder-Peja Transverse Zone ? Shkoder-Peja Normal ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kontinentalni režim padavina. Što se tiče podataka o količinama padavina, merenih u periodu 1961- 2000. Godine, Pirot (370 mnm) je u proseku primao 581,5 mm padavina, dok je Krupac (405 mnm) primao 614,3 mm padavina. Ustanovljeno je da je zastupljen kontinentalni režim tJ. režim u kome se veća ...
    ... takođe utvrđen je i temperaturni režim koji je vladao na terenu u trenutku poniranja vode u podzemlje. Takođe, utvrđeno Je i postojanje dve zone karstnih kanala na istražnom području. Ključne reči: izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani Sadržaj: IBLO /. OAAAAAA ...
    ... potvrđuje to da je vodozamena brza ı da nema dugog kontakta sa okolnim formacijama. 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac 9.1. Režimska osmatranja podzemnih voda na izvorištu „Krupac“ Režim karstnih podzemnih voda na izvorištu Krupac odlikuje se izuzetno malim dinamičkim promenama ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... aadndaaaaaaaani 5 2.2.1 Opšte odlike i elementi ............aaaaaaaaaaaaaanaaanaaaaaaaaaaaananaaaeee 5 2.2.2 Režim padavina .........aaaananaaaa a nanaaaaaaaaaeaaaeetet 6 2.2.3 Režim temperature vazduha ...................Laaaaaaaaaaaaaaaaaaaeee 10 2.2.4 Vlažnost vazduha.........c.aaaaaaaaanaaaaa ...
    ... proticaj ovog vrela ne prelazi vrednosti 1500 1/s po rečima angažovanih osmatrača. Režim ovog vrela odslikavaju prolećni maksimumi ı dug recesioni period tokom letnjih meseci (slika 6.8.). Takođe, ı režim ovog vrela Je u dobroj saglasnosti sa režimom reke Crnice, odnosno “koe/ficijenti korelacije ...
    ... podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija. Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda tokom hidrološke godine. Na osnovu prethodno sprovedenih opita obeležavnjana na ponoru ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... geotektonskog sklopa na režim i karakteristike karstnog hidrogeološkog sistema. Sprovedene analize, sugerišu da geološke karakteristike utiču na hidrogeološke uslove vodonosne sredine i različito hidrauličko ponašanje karstnih izvora. Shodno tome, ovi uslovi utiču ne samo na režim, već i na ranjivost ...
    ... od 0.141 m?/s. Za razliku od sliva Crnice u ovoj oblasti imamo manje rasprostranjenje karbonatnih naslaga, što se odražava na režim Ravanice. Prema Dukiću (1975) režim Ravanice spada u pluvio-nivalni. 14 Tabela 1.3.-2. Ukupne godišnje i prosečne mesečne vrednosti proticaja (m"/s) Reka: Ravanica; ...
    ... godine, što je ukupno 172 dana. Režim isticanja aproksimiran je sa dva mikrorežima pražnjenja. 0.1 Q (m %/ s) 0 20 40 60 80 100 120 140 160 t (dani) Slika 6.2.-2. Mikrorežimi pražnjenja vrela “Nemanja II” tokom recesionog perioda Neravnomeran režim isticanja podzemnih voda može ukazati ...