Претрага

Упит dcterms_subject_txt: класификације кречњака

87 items

  • Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ)

    Игор Радојевић (2022)
    Подручје Суве планине која се налази у југоисточној Србији има развијене карстне одлике. У таквом крашком терену код пећине Печ у атару села Бежиште извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе и калциметрије. Приликом детерминације стена коришћене су Данхамова и Фолкова класификација, које се базирају на саставу и структурним карактеристикама. Макроскопским испитивањима дефинисана је ...
    Сува планина, карбонатне стене, петролошке карактеристике, класификације кречњака

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... takođe bušenje i kopanje kroz krečnjake može stvoriti značajnu količinu prašine,što zahtehva određeni ventilacioni sistem ı mere za kontrolu prašine. Podgrade i iskopi koji se preporučuju kod tunela TI su opisani na stranama vezanim za geotehničke klasifikacije ı kategorizacije izdvojenih inž ...
    ... i sl. Trijas - Krečnjaci. Stenske tvorevine trijasa su predstavljene pretežno krečnjacima uniformnog habitusa. To su masivni sprudni krečnjaci ređe slojeviti. Pored njih mestimično se javljaju i dolomitični krečnjaci i dolomiti, kao i laporoviti krečnjaci. Svi ovi krečnjaci su krasifikovani, ...
    ... 4.3 Prednosti i mane RMR klasifikacije 4.4 Modifikacije RMR klasifikacije 4.5 RMQR klasifikacija ... naaaaaaaa a aaaaaaaaaaeaaaataaaaaaaaaatattt 18 4.6 SMR klasifikacija .....daaa a anaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaeaaaaaeaaaaaaaaNett 19 4.7 MRMR klasifikacija ..aataaa a anaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaea ...

  • Петролошке карактеристике тријаских карбоната у околини Толића (Мионица)

    Михаило Вујашевић (2024)
    У тријаским теренима у околини Толића код Мионице извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе, рендгенске дифракције и калциметрије. Макроскопском детерминацијом и применом Данхамове класификације испитивани узорци су сврстани у кречњаке калкаренитског до калклутитског склопа, односно mudstone, packestone и grainstone типа. Микроскопским прегледом кречњака и применом Фолкове класификације утврђен је њихов састав и ...
    тријаски карбонати, петрографске карактеристике, класификације кречњака
    ... Peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci rečnjaci | laporci (turon–" senon) varclatiti sa krupnim 9a N P |i Masivni krečnjaci (norički a: O, |Sughme i junkovi -u-·r·m k —MURI iretski kat) Glinci i peskoviti laporci M |0M Krečnjaci (ijas} (alb-cenoman) i, Jhr Masivni, ređe ...
    ... ređe stratifik- - eg w:w.?,: - Serpentinih - krečnjaci (adinski kat) — TOBEI es |___EOR ON i peščari Wlomerati (kampan i Cnuka 2. Jleo reonontke kapre HcniTHBaHor no,ipyuja okonmHe Tonuha (MnioHunua) – OLK 1:100 000 mucr macr Topbu MuzaunonBatn (ODununonBuh u np., 1978) a nacr Baxbeno (MojcunopBuh ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... mikroskop korišćen za petrografsku analizu krečnjaka. U cilju jasne petrološke odredbe ugrađenog krečnjaka i krečnjaka korišćenog za restauraciju, a prema strukturnim karakteristika ispitivanih stena primenjena je Dunham-ova klasifikacija tipa krečnjaka, bazirana na konceptu kontakta zrna (Dunham ...
    ... Slika 3.1 — Makroskopski izgled originalno ugrađenih šupljikavih krečnjaka. 3.1.2. Mikroskopski izgled Optičkom analizom uzoraka originalnog krečnjaka uz primenu Folk-ove klasifikacije, utvrđeno je prisustvo alohemomikritskih krečnjaka, izgrađenih od kalcita. U strukturnom smislu stena Je homogenog ...
    ... strukturnih karakteristika uzoraka originalno ugrađenog krečnjaka, primenom Folk-ove klasifikacije, stena Je determinisana kao biomikrit, odnosno prema Dunham-ovoj klasifikaciji kao floatstone. 27 3.2. Petrografske karakteristike krečnjaka za restauraciju 3.2.1. Makroskopski izgled Stena je ...

  • Procena uticaja na životnu sredinu PK krečnjaka Dobrilovići

    Irena Bogner (2022)
    U składu sa zakonskom regulativom u Republici Srbiji, u ovom radu predstavljena je procena uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije litotamnijskog krečnjaka novootvorenog ležišta površinskog kopa „Dobrilovići“. Prema Rudarskom projektu eksploatacije krečnjaka iz ležišta “Dobrilovići“ kod Loznice, završnom konturom kopa biće zahvaćen samo mali deo geološki određenih granica ležišta. Do kraja eksploatacionog ciklusa, po projektu je to prvih 20 godina, rudarski radovi će napredovati nekoliko stotina metara u dužinu, ali i par desetina metara u dubinu. Kod izgradnje površinskog ...
    Površinski kop „Dobrilovići”, Procena uticaja na životnu sredinu, Zaštita životne sredine, Litotamnijski krečnjak, Analiza uticaja na životnu sredinu

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... Gornjopermski bituminozni krečnjaci............aaaaa e ee e aeaeaaaktaei 11 4.2. · Indski krečnjaci ... ena e a aaaa a a a aeaaaaaaataaaaaiavt 12 4.3. · Donjotrijaski krečnjaci i pješčari......................c a es da naaeanaananaaaaaaatiNk 12 4.4. · Konijački krečnjaci ... naaaaaaaaaaaeaaaaa a ...
    ... Između krečnjaka i pješčara donjeg trijasa i starijih naslaga postoji postepen prelaz (Čičić i saradnici, 1991). Leže konkordantno preko krečnjaka gornjeg perma, a pokrivaju ih transgresivni sedimenti gornje krede i neogena. 12 4.4. Konijački krečnjaci Jedinica konijačkih krečnjaka (K-*) je ...
    ... 1. Gornjopermski bituminozni krečnjaci Krečnjaci gornjeg perma (P;3) razvijeni su na veoma malom prostoru na južnoj i Jugoistočnoj periferiji basena, u okolini mjesta Teočak. Najniži dijelovi gornjopermske serije predstavljeni su slojevitim i bankovitim krečnjacima sa proslojcima pjeskovitih ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... mikriti, oolitični krečnjaci, hondrodontama, kaprinidima i rudistima rožnaci, breče i dolomiti Bankoviti i slojeviti krečnjaci sa Slojeviti krečnjaci i dolomita sa rekvienijama megalodorima Bankovitii slojeviti jedri i detritični krečnjaci Dolomiti, dolomitični krečnjaci i krečnjaci Geološke granice; ...
    ... fiiš; laporoviti Laporoviti krečnjaci | žnacai -El krečnjaci, kalkareniti ilaporci dolomita jaci sa proejoimairožnaca n Slojeviti i bankoviti krečnjaci i dolomiti sa ı, | Bankovitii slojeviti krečnjaci sa litiotisima i hipuritima ka) rijetkim amonitima || Slojeviti krečnjaci i proslojci dolomita sa ...
    ... Masivni krečnjaci sa koralima i kK elipsaktinijama Krečnjaci i proslojci dolomita sa klipeinama (povlata boksita) Jedri i oolitični krečnjaci (podina boksita); Fluvioglacijalni sedimenti {doger, valend i otriv) Morenski materijal Slojeviti i bankoviti, jedri i oolitični krečnjaci Prelazni ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... mikriti, oolitični krečnjaci, hondrodontama, kaprinidima i rudistima rožnaci, breče i dolomiti Bankoviti i slojeviti krečnjaci sa Slojeviti krečnjaci i dolomita sa rekvienijama megalodorima Bankovitii slojeviti jedri i detritični krečnjaci Dolomiti, dolomitični krečnjaci i krečnjaci Geološke granice; ...
    ... fiiš; laporoviti Laporoviti krečnjaci | žnacai -El krečnjaci, kalkareniti ilaporci dolomita jaci sa proejoimairožnaca n Slojeviti i bankoviti krečnjaci i dolomiti sa ı, | Bankovitii slojeviti krečnjaci sa litiotisima i hipuritima ka) rijetkim amonitima || Slojeviti krečnjaci i proslojci dolomita sa ...
    ... Masivni krečnjaci sa koralima i kK elipsaktinijama Krečnjaci i proslojci dolomita sa klipeinama (povlata boksita) Jedri i oolitični krečnjaci (podina boksita); Fluvioglacijalni sedimenti {doger, valend i otriv) Morenski materijal Slojeviti i bankoviti, jedri i oolitični krečnjaci Prelazni ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... P., 2009). KREČNJAK „Sirogojno crveni“ Krečnjak „Sırogojno crveni“ vadi se iz površinskog kopa „Klisura“ koji geografski takođe pripada Zlatiborskom masivu, a od Užica Jje udaljen 22 km južno i nalazi se u selu Sirogojno (s/. 2.717). Ovaj kamenolom radi već 50 godina, a krečnjak koji se eksploatiše ...
    ... Rudne mase krečnjaka koje se eksploatišu u kamenolomu „Klisura“ su debljine od 12,6 do 25,6 m i pokazuju jasnu granicu sa okolnim stenama. Krečnjaci se jJavljaju u vidu slojeva koji mogu biti debljine od svega nekoliko cm pa i do 1 m 15 debljine kada se nazivaju bankoviti krečnjaci. Ovi krečnjaci ...
    ... Kriva kapilarnog upijanja vođe kod rezane i polirane površine krečnjaka , Skržut“, dobijena kao funkcija odnosa promene masa u zadatom vremenu 3.1.6. Fizička svojstva krečnjaka “Sirogojno crveni” Fizičke osobine su izmerene kod krečnjaka sa površinskog kopa „Klisura” i prikazane su u tabelama ispod ...

  • Кречњаке брече на подручју Лучана (Милојевића брдо)

    Мирослав Радета (2023)
    Задатак овога рада је био, потврда сазнања да је ово географско подручије Лучана (Милојевића брдо) изграђено од кречњачких творевина. После краћег описа географског положаја, прегледа ранијих истражијања и геологије ширег подручија усмерили смо пажњу на лабараторијске методе. Анализа и интерпретација добијених резултата изведена је на основу испитивања 11 различитих узорака, прикупљених са истраживаног подручија. Поред наших лабараторијских испитивања, ослањали смо се на претходна истраживања и публиковане резултате ранијих испитивања. Наши резултати су показали да је 7 узорака од 11 ...
    кречњачке брече, Милојевића брдо, анализе, карбонати

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... koristi u cementnoj industriji, za proizvodnju sirovinskog brašna (mikritski krečnjak, dolomitski krečnjak, karbonatni fliš i krečnjak dogera -silifikovani krečnjak). > Karbonatna sirovina za TGK (krečnjak, dolomitični krečnjak ı dolomit) Probe iz bušotina analizirane su na sledeće elemente: > Hemijske ...
    ... hidrogeološke karakteristike su uslovljene prvenstveno tektonsko-strukturnim karakteristikama · krečnjaka, dolomitičnih krečnjaka. Dominiraju krečnjaci sa pukotinskom i kavernoznom poroznošću. Ovi krečnjaci predstavljaju po svojoj hidrogeološkoj funkciji dobre kolektore, ukoliko njihovu podinu čine ...
    ... „Krša“, severno od njega. Najniži deo geološkog stuba čine dogerski krečnjaci ı peščari. U stubu dominiraju raznovrsni krečnjaci, u okviru kojih se, kao izolovana geološka tela, nalazi paket izgrađen od laporovitih i peskovitih krečnjaka i crvenih peščara. 2.1.1 Opis ležišta Ležište karbonatne sirovine ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... Dolomita i krečnjaka trijaske starosti, • dogerskilaporoviti krečnjaci, • neraščlanjeni krečnjaci gornje jure, • krečnjaci sa rožnacima, oksford-kemeridža, • bankovitii masıvni krečnjaci, titonski, • slojevitiibankoviti krečnjaci, valedin-otrivski , • masivnii bankoviti krečnjaci ı dolomiti ...
    ... bankoviti krečnjaci Stalni vodotoci - Ja393, Bankoviti i masivni krečnjaci i dolomiti Glavni Tok - J„,1*2, Krečnjaci sa rožnacima (oksford i kimeridž) - Ja, Neraščlanjeni krečnjaci gornje jure Jxaa, Dolomiti i dolomitični krečnjaci J>, Klastiti i peskovito-laporoviti, krečnjaci - T,, Dolomiti ...
    ... Slojeviti i bankoviti krečnjaci - Formacija crvenih peščara Terasni sedimenti i :.i i dolomiti Bankoviti i masivni krečnjaci - Piroksenski gabro t2 - i krečnjaci i kimeridž) škriljci, filiti i tufovi - Konglomerati, peščari, glinci Klašti_ti i_peskovito-laporoviti krečnjaci Krečnjaci i orbitolinski ...

  • Procena uticaja na životnu sredinu projekta površinske eksploatacije ležišta krečnjaka "Rgotinski Krš"

    Strahinja Vdović (2023)
    Zaštita životne sredine i očuvanje prirodnih bogatstava predstavlja jedan od važnijih aspekata u svakoj industrijskoj grani, a posebno u rudarstvu, koje značajno utiče na okolinu. Podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine predstavlja dug i spor proces. Procena uticaja na životnu sredinu je jedna od alatki za zaštitu okoline. Ona predstavlja sistematsku identifikaciju i ocenu potencijalnih uticaja predloženih projekata, planova, programa i pravnih poduhvata na fizičko – hemijske, biološke, kulturne i socio–ekonomske komponente celokupne životne sredine. Proces procene uticaja ...
    Zaštita životne sredine, Procena uticaja na životnu sredinu , Rudarstvo, Površinska eksploatacija, Monitoring životne sredine

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... facija Je izgrađena od krečnjaka i peščara koji se javljaju kao bočni ekvivalent krečnjaka (Jovanović 2014). Krečnjaci koji su razvijeni na području Fruške gore u 7 literaturu su poznati kao lajtovački krečnjaci (Jovanović 2014). To su sprudni, peskoviti ili laporoviti krečnjaci sa bogatom faunom ...
    ... obeležila je sedimentacija tokom badena u vidu lajtovačkih krečnjaka i peskovitih krečnjaka. Masivni lajtovački 30 krečnjaci sadrže dosta ostataka morske makrofaune i deponovani su u sublitoralnoj plitkoj vodi oko sprudova. Lajtovački krečnjaci su deponovani u toplom moru i odgovaraju periodu sr ...
    ... ljubičasti peščari. Preko njih konkordatno leže laporoviti krečnjaci sa faunom trijaske starosti poput Homomya fassenensis. Srednji trijas Je karbonatnog karaktera ı izgrađen je od bankovitih krečnjaka, dolomita i bituminoznih krečnjaka. Srednje trijaska fauna utvrđena je na osnovu mikrofaune poput ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... okviru koga se Javljaju dolomitični krečnjaci, laporoviti i peskoviti krečnjaci, tu i tamo slabo metamorfisani. Tvorevine srednjeg trijasa imaju veće rasprostranjenje od donjotrijaskih. Transgresivno preko krečnjačke facije leže svetlo — mrki laporoviti krečnjaci sa rožnacima jurske starosti debljine ...
    ... preovlađuju trošni ı peskovito-laporoviti krečnjaci; 2/ Gornji, predstavljen tamnosivim peskovitim krečnjacima sa rožnacima, koji odgovara kelovejskom katu. Alenski kat i lijas nisu konstatovani. Oksford-kimeridž (Ja!*ž) U zoni rasprostranjenja Ravaničkih krečnjaka gornjoj juri odgovara serija slojevitih ...
    ... slojevitih i bankovitih krečnjaka sa rožnacima, ređe dolomita ı dolomitičnih krečnjaka. Ovi slojevi se tretiraju kao sprudne ili subsprudne tvorevine oksfordskog i kimeridžskog kata, ekvivalentne jednim delom krečnjacima sa rožnacima. Debljina ovih sedimenata iznosi 100-200 m. Titonski kat (Js*) ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Proračun šeme kretanja masa u procesu drobljenja i prosejavanja

    Ružica Vukosavljević (2022)
    U ovom završnom radu izvršen je proračun šeme kretanja masa za primarno i sekundarno drobljenje krečnjaka na lokalitetu ,, x ‘’ kamenoloma. Rad obuhvata sedam poglavlja, u kojima je prikazano uopšteno o procesima drobljenja i prosejavanja,uređajima koji se koriste u procesima, šemi kretanja masa i tehnološkim šemama procesa. Izvršen je proračun koji obuhvata izbor drobilica odgovarajućih karakteristika i proračun granulometrijskog sastava drobilica i vibracionog sita, na osnovu kojih je urađena i priložena šema kretanja masa.
    drobljenje, prosejavanje, šema kretanja masa, krečnjak