Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Stara planina

47 items

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... severno od Ekvatora (Anđelković i dr., 1977). Stara planina (SI. 1) spada u planine srednjih visina, čiji manji deo je smeštena u jugoistočnom delu Srbije (između doline reke Morave i Timoka), dok se ka istoku prostire prema Bugarskoj. Masiv Stare planine izgrađuju planinski venci koji se prostiru od ...
    ... Измењено: 2024-10-03 07:34:59 Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) Ivan Rutović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) | Ivan Rutović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/it ...
    ... centralni deo Stare planine sačinjen od staroplaninske — porečke, milanovačko – novokoritske i miročke zone. b) Karpatikum se prostire ka severozapadu, a čine ga dobrodolsko — grliška, vidlička, tupižničko — tepoška i timočka zona. c) Krajnikum se nalazi samo u severozapadnom delu Stare planine. U ...

  • Корелација базичних стена планине Јелице кредне и јурске старости

    Радивојевић Ана (2022)
    На локалитету планине Јелице пронађене су базичне стене, које су уз помоћ одређених критеријума, распоређене у две групе: кредне и јурске. Применом XRF методе добили су се подаци о геохемији главних елемената и елемената у траговима, на основу чега су утврђене разлике између кредних и јурских стена и створена је слика о њиховом геотектонском пореклу.
    планина Јелица, базалти, габро, геохемијске анализе

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник

  • Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ)

    Игор Радојевић (2022)
    Подручје Суве планине која се налази у југоисточној Србији има развијене карстне одлике. У таквом крашком терену код пећине Печ у атару села Бежиште извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе и калциметрије. Приликом детерминације стена коришћене су Данхамова и Фолкова класификација, које се базирају на саставу и структурним карактеристикама. Макроскопским испитивањима дефинисана је ...
    Сува планина, карбонатне стене, петролошке карактеристике, класификације кречњака

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту "Маринада" за потребе флаширања (планина Голија)

    Марија Парежанин (2022)
    На подручју планине Голија, 20 km сјевероисточно од Новог Пазара налази се извориште „Маринада” на изворишном дијелу Мочарског потока. Поменуто извориште карактерише бунар Б-1, дубине 61,1 m који је урађен 2004. године. На основу ширег сагледавања истражног подручја, утврђене су хидрогеолошке карактеристике подземних вода, у складу са претходним истраживањима, као и на основу нових прикупљених података, који су резултирали новим сазнањима,а и чине подлогу за даља истраживања. Циљ истраживања је утврђивање услова и могућности експлоатације подземних вода из бунара ...
    извориште „Маринада“, истраживања, бунар, подземне воде

  • Ksenoliti i anklave u dacitima Slavkovice i moncogranitima Kosmaja

    Bojana Nikolić (2022)
    Ispitivanje anklava i ksenolita je izvršeno na uzorcima koji su uzeti iz okoline sela Slavkovice i planine Kosmaj. Geografski posmatrano daciti Slavkovice i moncograniti Kosmaja se nalaze u centralnom delu Srbije. Geološka građa šireg područja Slavkovice je izgrađena uglavnom od sedimentnih tvorevina karbonske, permske, trijaske, kredne i miocenske starosti, ali su zastupljeni i stenski masivi koji pripadaju ofiolitskom melanţu jurske starosti izgrađenom od serpentinita, dijabaza i harcburgita. Pored navedene litologije, za ovo područje je karakteristično prisustvo produkata Rudničko-ljiškog vulkanizma: ...
    anklave, ksenoliti, daciti, moncograniti, Slavkovica, Kosmaj

  • Geološka građa Vlašića

    Dragana Živanović (2022)
    Područje planine Vlašić se nalazi u zapadnoj Srbiji i odlikuje se složenom geološkom građom. Istražni prostor se odlikuje i veoma složenom tektonskom građom i prošao je kroz više faza oblikovanja tokom hercinske i alpske orogeneze. Cilj ovog rada je bio sagledavanje geoloških karakteristika, kao i opštih svojstava geoloških, litostratigrafskih i tektonskih jedinica planine Vlašić metodama geološkog kartiranja. U toku alpske orogeneze dolazi do preoblikovanja paleozojskih stena ove oblasti kada nastaje sistem krupnih složenih nabora sa pravcem SZ-JI. Na prostoru Vlašića ...
    Vlašić, Zapadna Srbija, Jadar-Kopaonik jedinica

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... du -Bela Palanka na zapadu -Babušnica na jugozapadu Državnu granicu deli sa Bugarskom, u dužini od 65 km. Planine koje se nalaze u okolini Pirota su: Stara planina, Vlaška planina, Vidlič itd. Rečni tokovi koji protiču kroz grad su: Nišava, Jerma, Rasnička reka, Visočica, Temštica. Na teritoriji ...
    ... planinski venac Stare planine. Najviši vrh je Midžor (2170 mnm). Kao delovi Stare planine, izdvajaju se karstni masiv Vidliča i Visoka. Najistaknutija uzvišenja su: Vidlič (1371 mnm), Vučja (1180 mnm), Basarski kamik (1373 mnm), Petlovica (1016 mnm), Crni vrh (1162 mnm) itd. Vlaška planina je uzvišenje ...
    ... organski ostaci. JURA Jura na Staroj planini je potpuno i raznovrsno razvijena. Planine Greben i Vlaška su građene isključivo od ovih sedimenata, kao i jedan deo Vidliča. Postoje određene razlike između razvoja Jurskih tvorevina na jugozapadnom obodu Stare planine (visočka zona), i u vidličkoj zoni ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... istraživanog područja prema Google Earth. U orografskom pogledu teren pripada području visokih planina u kome su najdominantnije Ljubišnja (2238m), Kovač planina (1553m), Javorje (1414m), Bić planina (1386m) i dr. Morfološki niže delove terena obuhvataju manja polja u dolinama Lima, Ćehotine i ...
    ... ZSZ-IJI. Ovi nabori predstavljaju stariju grupu koja verovatno vodi poreklo od hercinske orogeneze. Kakogod, ovi nabori moraju biti pre-trijaski u pogledu vremena nastanka. U prilog ovome ide i rozeta Db-2 (slika 11) koja pokazuje jedan maskimum koji odgovara ovoj starijoj generaciji nabora. Što se tiče ...
    ... do Još više podataka, terenskim radom i analizom dostupnih geoloških karata. Najstarije tvorevine na celom prostoru su devon-karbonske a zatim se u sukcesiji nastavljaju permske i trijaske stene. Paleozojske i najstarije trijaske tvorevine čine IBD tektonsku jedinicu. Upravo su ove tvorevine nosioci ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen ...
    ... filtarski sloj i odvodi do betonskog kolektora Rudničkog potoka kroz drenažni tepih postavljen ispod tela nasipa. Evakuacione organe čine stari i novi kolektor. Stari kolektor je položen po dnu Jalovišta i služio Je za evakuaciju vode tokom 1 ı II faze igradnje brane broj 9, trenutno je zatvoren betonskim ...
    ... završnom radu osim teorijskog razmatranja urađena Je i praktična remedijacija tri otpadne vode sa područja Rudnika prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Cilj ovog završnog rada Je da se utvrde mogućnosti uklanjanja toksičnih elemenata iz već prečišćene flotacijske otpadne vode. 1. ...

  • Појава Pb-Bi-(Cu) сулфосоли на локалитету Мушића Ријека, Босна и Херцеговина

    Јовичић Павле (2022)
    На локалитету Мушића Ријека (планинa Озрен, Босна и Херцеговина) пронађене су орудњене кварцне жице са појавом непознатих сулфосоли. Применом рудне микроскопије, СЕМ-ЕДС анализе и методе рендгенске дифракције, детектоване су различите врсте Pb-Bi-(Cu) сулфосоли – ајкинит, козалит, нејит, купронејит и лилијанит. Дефинисане су њихове основне особине и указано је на проблематику везану за саму генезу
    Озрен, Мушића Ријека, сулфосоли, бизмут

  • Geološke i gemološke karakteristike nalazišta juvelirskog kamena „Petrovac“ u Leckom vulkanskom kompleksu

    João Liconga (2022)
    Lecki vulkanski kompleks koji je tercijarne starosti i andezitskog sastava. Sa stanovišta otencjalnosti juvelirskih sirovina, predsavlja jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji. U leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti. Ovaj kompleks se nalazi na srpsko-makedonskoj granici. Morfološku granicu istočnog oboda masiva, od ogranaka Radan planine do nešto severnije od „Leca”, čini venac andezitskih kupa Petrovca. Tu je prelaz između tufova, koji ograničavaju andezitski masiv, i škriljaca. Juvelirski kamen je uglavnom predstavljen kvarcom, kalcedonom i jaspisom. Ležišta ...
    Lecki vulkanski kompleks, juvelirske mineralne sirovine, nalazišta, kvarc, kalcedon, jaspis

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Геолошке карактеристике и методика истраживања лежишта боксита „Подбраћан“ код Милића (БиХ)

    Бојана Голић (2022)
    Лежиште црвених боксита „Подбраћан“ се налази у средишњем дијелу Источне Босне, на сјевероисточним падинама планине Јавор и Сушица, унутар општине Милићи и села Гуњаци. Геолошка грађа ширег подручја је сложена. Заступљени су скоро сви стратиграфски чланови, од млађег палеозоика до квартара. У изградњи терена доминантне су седиментне стијене, затим магматске, док су метаморфне слабије заступљене. Геолошка грађа ужег подручја лежишта изграђена је од седимената: тријаске, кредне, неогене и квартарне старости чији је литолошки опис приказан у поглављу Резултати истраживања, те у оквиру ...
    црвени боксит, „Подбраћан“, геолошке карактеристике, методика истраживања, квалитет

  • Analiza stabilnosti završnih kosinana površinskom kopu Ćeramide

    Aleksandar Đurović (2022)
    Površinski kop Ćeramide se nalazi na planini Rudnik. Na površinskom kopu se eksploatiše eruptivni kamen dacit koji je prvenstveno namenjen za izgradnju nosećih slojeva železničkih pruga, puteva i auto-puteva, kao i za zidanje u niskogradnji i visokogradnji. Površinski kop je otvoren 2007. godine i na njemu je instalirano kombinovano drobilično postrojenje renomiranih svetskih poznatih proizvođača Krupp i Metso Minerals, kapaciteta od preko 300 t/h. Analiza stabilnosti kosina površinskog kopa "Ćeramide" je izvršena na karakterističnim profilima koji su označeni sa P1, ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, Bishop, dacit

  • Upravljanje rudarskim otpadom u rudniku “Rudnik”

    Anja Zefkić (2023)
    Rudnik “Rudnik” nalazi se u centralnom delu Srbije, odnosno u jugozapadnom delu centralne Šumadije. Teritorijalno pripada opštini Gornji Milanovac i ima povoljan geografski položaj i dobru putnu komunikaciju. Jalovište flotacije rudnika nalazi se u podnožju istoimene planine, u dolini Zlokućanskog potoka, uzvodno od ušća u Rudnički potok. Na rudniku „Rudnik“ postoje aktivna, „GIN-200“, i napuštena deponija, „Gušavi potok“ na kojima se odlaže generisani rudarski otpad. U ovom završnom radu koji nosi naziv “Upravljanje rudarskim otpadom u rudniku “Rudnik” ” obrađene su ...
    rudnik “Rudnik”, flotacijsko jalovište, brana, udes, otpad

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji planinski masiv na Balkasnkom poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, granitom ...
    ... Beogradu Besna Kobila je planina u jugoistočnoj Srbiji, na razvođu sliva Južne Morave i Strume. Grebenom ove planine prostirala se srpsko-bugarska granica u periodu između 1878. godine i 1919. godine. Najviši vrh Besne Kobile je na nadmorskoj visini od 1.922 m. Planina je udaljena 40 kilometara ...
    ... granitom ı mlađima vulkanskim stenama. Planine su bogate ležištima: hroma, olova, cinka, gvožđa i drugih ruda. Ležišta rudnika Grot su praktično locirana na prevoju Besne Kobile, u pravcu jugo-istoka od sela Kriva FeJja. Slika 3. Slika najvišeg vrha Besne Kobile na 1.922 m nadmorske visine R ...