Претрага

Упит dcterms_subject_txt:peščani drenovi

9 items

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... Ovaj tip drena ima veći protok i veću zateznu čvrstoću od običnog tipa drena. Treći tip drena ima veliku otpornost na savijanje ı koristi se uglavnom u kombinaciji sa predopterećenjem vakumom. Prilikom primjene ove metode potrebno Je imati u vidu da se uslijed ugradnje vertikalnih drenova oko njih ...
    ... Dimenzije PVD drenova su obično 100 x 3-6mm. Danas su u primjeni tri vrste PVD drenova: obični tip, integrisani PVD i PVD kružnog oblika. Obični tip podrazumijeva jezgro i filter kao zasebne cjeline, koje se nalaze jedna uz drugu, ali se mogu fizički razdvojiti. Integrisani PVD dren ima jezgro koje ...
    ... 2015) 4.2.2. Metoda predopterećenja u kombinaciji sa PVD drenovima Kod glinovitih vodom zasićenih tla konsolidaciona slijeganja mogu da traju Jako dugo, te se metoda predopterećenja može kombinovati sa izradom vertikalnih PVD drenova radi ubrzavanja konsolidacije. Do ubrzane konsolidacije u ovom ...

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... istražnog područja Hidrografska mreža područja grada Beograda preko savskog i dunavskog slivnog područja pripada crnomorskom slivu. Širina glavnih drenova ovog područja tj. Dunava i Save varira od nekoliko stotina metara do širine od preko jednog kilometra. Dubina ovih reka u glavnom toku kreće se ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... mreže, ležište „Čokoće“ i cementara su industrijskim kolosekom povezani sa prugom Beograd-Niš-Skoplje (sa priključkom kod Paraćina). MOadka Drenova Slika 2.2. Saobraćajno-geografska karta dela područja Centralne Srbije Sve ovo omogućava stalan i blagovremeni dovoz i drugih sirovina (kvarcnog ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... potok ležište 20. Čoka Marin ležišta II Rudni rejon Bor li-1 Cerovo • Mali Krivelj rudro polje 30. Cerovo ležište (Cerovo-Primarno i Cerovc-Drenovo} 31. Kraku Bugaresku-Cementacija ležište (C1, C2. C3i C4) 33. Mali Krivelj ležište j890- lI-2 Veliki th/el] rudno polje |g8 37. Veliki Krivelj ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... različitih uslova dreniranja karstne izdani. Dreniranje karstne izdani odvija se preko koncentričnih izvora ili preko vrela sa dispergovanim drenovima — razbijeno izvorište. Postojanje dublje sifonalne cirkulacije karstnih izdanskih voda ispod nivoa erozionog bazisa uslovila je pojavu podzemnog ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... kabinu tek kada rukovaoc utovarača da signal da je utovar završen. Za vreme trajanja izrade kanala ni jedan radnik ne sme ulaziti u iskopani rov. Peščana podloga i cevi se ugrađuju mehanizacijom sa površine terena. Ukoliko se ukaže potreba za intervencijom unutar rova zbog obavljanja radova koji bitno ...
    ... mora se vršiti takođe na površini terena ili sa površine terena. Ovu radnju treba obavljati pažljivo bez naglih savijanja cevi i posle postavljanja peščane podloge po kojoj se postavljaju cevi. Povezivanje šahte i cevi mora se obavljati u kanalu, odnosno u delu gde je kanal proširen te nema opasnosti ...
    ... isplaku. Neposredni radni prostor noću mora biti osvetljen propisanom jačinom svetlosti. Sam proces spuštanja bunarske konstrukcije, koja je od peščanih filtera i za čiju se ugradnju primenjuje posebna tehnologija, mora se vršiti lagano i bez naglih manevara, pri čemu se mora voditi računa da izvlakač ...