Претрага

Упит dcterms_subject_txt:збијени тип издани

106 items

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта подземних вода “Зеленица” и “Горње поље” за водоснабдевање Лознице

    Матија Стојановић (2024)
    Циљ овог истраживања је потреба за дефинисањем режима и категоризације резерви подземних вода где су изведени радови у раздобљу од јуна 2013. до јуна 2014. на истражно-експлоатационим бунарима изворишта "Зеленица" и "Горње поље" у Лозници. Истражно-експлоатациони бунари на наведеним извориштима каптирају збијени тип издани са слободним нивоом у оквиру квартарних шљункова и пескова, што указује на стабилност и поузданост извора. Према режимским осматрањима, утврђено је да се подземне воде могу неометано експлоатисати из бунара изворишта "Зеленица" у количини од ...
    извориште, збијени тип издани, истражно- експлоатисани бунари, квартарни седименти, резерве подземних вода
    ... 3HauajHc TIOBpIHHHC y TCHTpaJHOM HCTOUHOM H 3aHalHOM Jey muper mnojpyuja HcTpaxXHBaHba. TOpM5OKpeHe TBODpeBHHC y MOJMHMHH JipHuHe (Baba KopBMJbaua) Tipe/iCTaBJbajy KHaCTHUHC CCHHMCHTC, yTHaBHOM KBaPpHHC memuapc, MaMec cyOrpayBake H KOHTJIOMepaTc, IpeTe)KHO Ca TBO:;KljeBHTHM IIeMCHTOM. Hax rpaTe ...
    ... MO)KeE KOHCTAaTOBaTH Jla Cy CBE aHajH3HpaHC KOMIIOHeHTe y rpaHHmIaMa MJIK mrro yKayyJe Ha H3y3eTHO IIOBOJPaH KBaJIHTeT 3a nHhe y3 TpeTMaH 34KOHOM tIpe/iBHleHor XJHOpHcahba. V naJbeM TeKcTy he ce naTH MeTaJbaH nHpHKa3 (puaukux KapaKkTepHcTHKa H XeMHJCKOT CaCTaBa HOJI3CMHHX BOJIa KOJe Ce 3aXBaTajy ...

  • Хидрогеолошке карактеристике шире околине рудног лежишта „Боров Дол“ (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2022)
    Истражно подручје удаљено је око 105 km од главног града Скопља, затим од Штипа 30 km, а од Радовиша 15 km. Спада у брдско-планинска подручја, са надморским висинама од око 450 до 700 m. У геолошком смислу, припада листу ОГK Кавадарци - основна геолошка карта 1: 100 000, К 34-93. Смештено је дуж контактне зоне две различите геотектонске целине, српско-македонске тектонске целине на истоку и вардарске геотектонске целине на западу, док по металогенетском зонирању припада Српско-македонској металогенетској провинцији као ...
    хидрогеолошке карактеристике, подземне воде, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Режим и биланс вода карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2023)
    Врело Горњи Душник се налази на југоистоку Србије, у општини Гаџин Хан и дренира западне делове карстног масива Суве планине. Ово подручје одликује умерено-континентална клима,док се на вишим пределима очекују одлике планинске климе. Највећа количина падавинa се излучи у периоду маја и јуна, док средња вишегодишња сума падавина за ово подручје износи 647,19mm. Средња вишегодишња температура ваздуха износи око 10,3°C. Подручје истраживања припада сливу Кутинске реке. Максимални протицај ове реке на в.с. Радикине баре је у месецу марту,док се ...
    врело, карст, режим, биланс, Горњи Душник

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта маломинерализованих вода на територији општине Кикинда

    Љиљана Лале (2022)
    Основни циљ изведених хидрогеолошких истраживања био је да се одреде хидродинамчке карактеристике изворишта маломинерализованих водна на територији општине Кикинда. На основу података који су прикупљених геолошким и хидрогеолошким истраживањима, на подручју северног Баната, на истражном простору који у целости припада хидрогеолошком комплексу, у оквиру збијеног типа издани мање издашности формиран је први водоносни хоризонт који је најмањи и по продуктивности и распрострањењу, док су у збијеном типу издани веће издашности формиран други и трећи водоносни хоризонт, који је велике ...
    подземне воде, хидродинамичке карактеристике, Кикинда, водоносни хоризонти

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... terena siromašnim izdanima, prekambrijuma, ordovicijuma, devona, silura i karbona. S druge strane prisustvo ovih Jedinica uslovilo Je pojavu pukotinskog tipa izdani koji Je formiran u okviru serije crvenih peščara perma. Kolektor izdanskih voda predstavlja karstni tip izdani koji je formiran u ...
    ... zone dreniranja karstne izdani. Složena tektonska građa, uslovila Je duboku sifonalnu cirkulaciju izdanskih voda, kao preduslov za pojavu podzemnog isticanja, Jednu od glavnih odlika karstne izdani formirane u okviru Ravaničkih krečnjaka. Ključne reči: karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, ...
    ... hidrogeoloskih istrazivanja .....aaaaaaaaaaaaakcena 40 4.2. Prikaz glavnih tipova izdani............c....aaaaaaaa a aaaaadaaaaataaanate 41 4.2.1. · Tereni siromašni izdanima.............aaa a aaaaaataaoi 41 4.2.2. _ Pukotinski tip izdami ............c....aaaaaaa a aaaaaaanatakataakee 42 5. HIDROGEOLOŠKE ...

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Процена прихрањивања карстног масива таре применом GROWA методе

    Јована Рађеновић (2022)
    Све интензивније климатске промене доводе до промена у процесу кружења воде у природи, узрокујући мање количине падавина. Са друге стране пораст броја становника подразумева потребу за црпљењем све веће количине подземних вода. Раст броја становника, као и развој пољопривреде и индустрије повећава могућност да се у процесима инфилтрације атмосферских вода, изданске воде загаде. Познавање вредности прихрањивања подземних вода, као и других параметара водног биланса од великог је значаја за адекватно управљање подземним водама, као и за њихову заштиту. Циљ овог ...
    прихрањивање подземних вода, GROWA модел, карстне издани, врело Перућац, карстни масив Тара, укупни отицај, директни отицај, стварна евапотранспирација

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... (t>)), izdani u akviferima sa karstnim (disolucionim) tipom poroznosti velike potencijalnosti: srednji i gornji trijas (T>,), izdani u akviferima sa pukotinskim tipom poroznosti srednje potencijalnosti : eocen-oligocen (E,O!), oligomiocen (OL,M) i gornja kreda (K-»), tereni siromašni izdanima male/veoma ...
    ... za kasnije pomenute pliće bušotine. Izdvajanje tipova izdani Je vršeno konverzijom geoloških Jedinica u hidrogeološke gdje su definisane na osnovu hidrogeološke funkcije, potencijalnosti i litološkog opisa. Na prostoru su zastupljeni svi tipovi poroznosti. 3.2.1.Pregled ranije izvedenih hidr ...
    ... razmjere i uzimajući u obzir hidrogeološke osobine prisutnih stijena na istražnom prostoru, izdvajaju se više vrsta izdani: izdani u akviferima sa intergranularnim (međuzrnskim, matriksnim tipom poroznosti): velika potencijalnost (aluvijon zajedno sa riječnim plažama i adama (a), niža riječna terasa ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... aluvijalna izdan Kao što je već pomenuto,. na desnoj strani aluvijalne ravni u odnosu na reku Veliku Moravu (do Požarevačke grede), zbijeni tip izdani veće izdašnost ı dobre vodopropusnosti formiran je u okviru peskovito-šljunkovitih sedimenata kvartara na području aluvijalne ravni (plića izdan). Izdan ...
    ... pijezometara na istražhom polju br. 2240 2.4. REŽIM PODZEMNIH VODA Kao što je prethodno već komentarisano, na istražnom prostoru formiran je zbijeni tip izdani u: – vodopropusnosti - sedimenti kvartara (aluvion i terasa) u povlati neogena, – peskovima slabije vodopropusnosti i peskovima sa glinama ...
    ... koristi za vodosnabdevanje Kostolca i • Šalinac na levoj obali V. Morave koje se koristi za vodosnabdevanje Smedereva. Osim toga, dreniranje zbijene izdani formirane u okviru aluvijalne ravni Velike Morave obavlja se isticanjem u Dunavac (koji razdvaja gornje kostolačko ostrvo od obalnog. dela) ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... na to da se podzemne vode nakon ınfiltracije kreću vertikalno naniže i da se na taj način vrši prihranjivanje dubljih izdani. Generalni pravac kretanja podzemnih voda prve izdani je ka najbližim potocima i rekama. Horizontalni hidraulički gradijenti se kreću u intervalu 0,1-45 % pri čemu su gradijenti ...
    ... Hidrotermalni Cu-Au sistem je zbog prisustva različitih tipova mineralizacije uslovno podeljen u dve zone, gornju i donju zonu. Gornja zona je predstavljena mineralizacijom tipa visoke sulfidacije (tzv. masivno-sulfidni do semi-masivno-sulfidni tip), za koju su karakteristične izmene progresivne ...
    ... mineralizacijom porfirskog . tipa, odnosno karakterističnim kvarcno-štokvernim orudnjenjem sa izraženim produktima kalijskih i sericitsko-hloritskih hidrotermalnih izmena. Najveći deo porfirske mineralizacije se hipsometrijski nalazi ispod mineralizacije masivno- sulfidnog tipa, i zaleže prema SZ. U ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... Delimično prihranjivanje izdani verovatno se obavlja ı vodama iz zaleđa. Pojave slobodne vode mestimično su utvrđene i u nadizdanskoj zoni, kao lokalne „lebdeće” izdani. Ovakve izdani se formiraju na mestima gde Je pogrebena zemlja Jače zaglinjena. Ovaj tip izdani nije stalnog karaktera. On zavisi ...
    ... vodom. Pojave slobodne vode mestimično su utvrđene i u nadizdanskoj zoni, kao lokalne „lebdeće” izdani. Ovakve izdani se formiraju na mestima gde Je pogrebena zemlja jače zaglinjena. Ovaj tip izdani nije stalnog karaktera. On zavisi od debljine pogrebene zemlje, koja Je u datom slučaju podinski ...
    ... Prihranjivanje izdanskih voda obavlja se infiltracijom atmosferskih padavina. U probalju Save i Dunava izdan je u direktnoj hidrauličkoj vezi sa vodotocima (slika 2). Delimično prihranjivanje izdani verovatno se obavlja i vodama iz zaleđa. Savremeni geološki procesi i pojave Dominantni uticaj na ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... širokog zaleđa. Slobodne vode u nadizdanskoj zoni, mogu se javiti i kao lokalne “lebdeće” izdani. Ovakve izdani se formiraju na mestima gde je posmatrana geotehnička sredina jače zaglinjena. Ovaj tip izdani nije stalnog karaktera i direktno zavisi od debljine manje propusnih zaglinjenih zona, kao ...
    ... količina i rasporeda ponirućih voda. U nadizdanskoj zoni, osim “lebdećih” izdani posle obimnijih padavina, javljaju se i lutajuće slobodne vode. Ove vode se relativno brzo, skoro vertikalno naniže proceđuju u pravcu izdani. Izdani su se tokom poslednjih 15-20 godina spustili na 5-10m u kotlini, 10- ...
    ... lokaciji u Jagodini 19 'Katedra za geotehniku alternativni značaj imaju vode Bukovičke česme, u Bukovču, na 4km severno od grada i neiskorišceni izdani oko izvorišta i gornjeg toka Jašanicke reke, koji - sa pošumljenom dolinom ove reke - predstavljaju najznačajniji ekološki zbeg Jagodine pred ...

  • Режим квантитативних и квалитативних параметара изворишта "Кључ"

    Нина Милојевић (2022)
    Проблематика алувијалних издани најчешће се односи на релативно брзо старење експлоатационих бунара, али и на квалитет подземних вода. Наиме, подземне воде оваквих издани најчешће прате повишене концентрације гвожђа и мангана, а на изворишту ,,Кључ“ већ годинама се бележе и повишене концентрације нитрата, највероватније услед коришћења различитих хемијских средстава у пољопривреди, па је самим тим због угрожености нитратима из система водоснабдевања 2001. год, искључено извориште. Мере вештачког прихрањивања издани које се примењују имају двојаку функцију: да повећају количину вода које ...
    водоснабдевање, хидрогеолошка својства стене, извориште Кључ, нелегална и неконтролисана експлоатација шљунка и песка, хидродинамичке карактеристике

  • Хидрогеолошке карактеристике Кључке ријeке (Источна Херцеговина)

    Петар Војновић (2020)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Кључка ријека тече Церничким пољем дужином од 300 m. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених у јулу 2018. године, представља дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, мониторинг и видеоендоскопско снимање бушотина. Режим издани се оцјењује као неравномјеран и у највећој ...
    Кључка ријека, Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Анализа хидрогеолошких карактеристика зоне Церничког поља у периоду великих и малих вода

    Петар Војновић (2021)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених средином прошлога вијека, те у јулу 2018. године, био је дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, видеоендоскопско снимање бушотина, изотопске анализе, а примјењивани су и алати из оквира програмског пакета ArcGIS-a. Режим издани оцјењен ...
    Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Definisanje zona sanitarne zaštite izvorišta"Prijevor-Parmenac" za vodosnabdevanje grada Čačka

    Kristina Gavrilović (2022)
    Rad prikazuje koncept i metodologiju istraživanja u cilju definisanja zonasanitarnezaštite za izvorište “Prijevor-Parmenac” u Čačku.Dat je prikaz fizičkih i hemijskih karakteristika vode, kao i mikrobiološkog i radiološkog sastava, na osnovu kojih postoji uvid u kvalitet podzemne vodeizvorišta.Takođe, dat je prikaz potencijalnih zagađivača podzemne vode izvorišta, koji mogu narušitikvalitet vode.Obrađenje i termin ranjivosti kao i ocena ranjivosti izdani, koja je izvršena hidrodinamičkim modeliranjem i primenom karata ranjivosti. KorišćenemetodesuDRASTIC i GLA. Dato je i tehničko rešenje zona sanitarne zaštite, kao i ...
    potencijalni zagađivači, ocena ranjivosti podzemnih voda, zaštita podzemnih voda, izvorište “Prijevor-Parmenac”, Čačak

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... kristalne strukture. U procesu ovog tipa raspadanja, voda predstavlja aktivni agens, a važno Je i prisustvo kiseonika. Najizraženije je na površini, a sa dubinom intenzitet raspadanja opada. Dubina do koje dopire hemijsko raspadanje uslovljena je nivoom izdani i najčešće ide do 20-30m. Temperatura ...
    ... sledeći način, pri čemu treba imati u vidu da je data klasifikacija subjektivnog karaktera (tabela 1): Tabela I Najčešći tipovi mekih stenskih masa, Kanji (2014) Osnovni Tip Podgrupa Sedimentne stene Klastične: škriljci, alcvrit, peščari, konglomerati, breče i lapor; Evaporati: so, karnalit; ...
    ... a može biti i sveža, dok mehaničke karakteristike takođe mogu varirati. Što se tiče dijagrama, fliš je podeljen u 11 različitih tipova, a kriterijum za odabir tipova sada je tektonska oštećenost stenske mase, za razliku od ranije pomenutog dijagrama, gde se klasifikacija zasniva na blokovskoj ...

  • Услови заштите подземних вода на територији Ковина

    Ђорђе Фићи (2023)
    Рањивост подземних вода, када је у питању загађивања, представља један од најбитнијих фактора који се испитује приликом планирања, отварања и одржавања изворишта за водоснабдевање са аспекта његове заштите. Извориште подземних вода ЈКП „Ковин“ формирано је у оквиру песковито-шљунковитих седимената квартарне старости. С обзиром на дате конкретне геолошке, хидрогеолошке и хидродинамичке карактеристике терена, односно степен истражености истих, за одређивање рањивости подземних вода овог подручја изабрана је GOD метода. Као параметарска, односно индексна метода, укључује познавање само три фактора: хидродинамичке карактеристике издани, ...
    Извориште подземних вода Ковин, рањивост подземних вода, карте рањивости, зоне санитарне заштите